Istorija, kultura i hrana:

Zašto je jabuka najpoznatija mitska voćka

Od biblijske priče do simbola jednog od najpoznatijih proizvođača kompjutera i telefona na svetu, prešla je dug put kroz istoriju i ostavila trag u kulturi mnogih naroda.

5897 pregleda 3 komentar(a)
Foto: BBC - ilustracija Jakov Ponjavić
Foto: BBC - ilustracija Jakov Ponjavić

Verovatno ne postoji voćka koja je tako često bila tema mitova, narodnih predanja i umetničkih dela kao što je to jabuka.

Od biblijske priče do simbola jednog od najpoznatijih proizvođača kompjutera i telefona na svetu, prešla je dug put kroz istoriju i ostavila trag u kulturi mnogih naroda.

Jabuka nije važna samo za dušu nego i za telo, pa stručnjaci preporučuju da se redovno uzima zbog brojnih benefita po zdravlje.

„Zaista važi pravilo jedna jabuka na dan, doktor iz kuće van", kaže doktorka Jelena Divčić za BBC na srpskom.

Svetski dan jabuke obeležava se 21. oktobra.

Gde je porasla prva jabuka?

Nauka ne može sa sigurnošću da kaže na kom prostoru je izraslo prvo drvo jabuke, ali tragovi vode do Kine i Centralne Azije, piše magazin Nejčr (Nature).

Genetska analiza gajenih vrsta jabuka pokazuje da potiču iz brdovitih predela Kazahstana.

Preko brda i dolina, spakovana u prtljažnike koje su na leđima nosile kamile magarci, jabuka je trgovačkim Putem svile iz Azije stigla u evropske zemlje.

Kod nas se danas uzgaja na desetine sorti jabuka, a u ovim krajevima su tako dugo da za mnoge sorte postoje balkanska imena - krstovača, kožara, šimširka, belojabuka, devojačka crvenka, ovčji nos...

U Srbiji, jabuka raste na skoro 25 hiljada hektara, a u zemlji se u proseku proizvede preko 300 hiljada tona godišnje, pokazuje novija analiza stručnjaka sa Univerziteta u Novom Sadu.

Kako je jabuka stigla u hrišćanski aj

Već stotinama godina, u hrišćanskoj tradiciji pripoveda se priča Adamu i Evi koji su isterani iz zato što su na nagovor zmije pojeli zabranjeno voće.

Ova scena iz Biblije povremeno se može videti na oltarima pravoslavnih crkava u Srbiji - Adam i Eva stoje pod krošnjama drveta i beru jabuke.

Međutim, Biblija u originalu ne precizira da se radi baš o jabukama, već navodi da su „okusili plod sa Drveta poznanja dobra i zla i time prestupili Božju zapovest".

Postoji mogućnost da je jabuka u biblijsku priču ušetala tek pre nešto više od 350 godina i stekla status zabranjenog voća i to krivicom jednog engleskog pesnika, piše NPR.

Džon Milton, stvaralac iz 17. veka, u poemi Izgubljeni raj daje dramatizaciju biblijske priče i uglavnom govori o „plodu".

Međutim, u 10.000 stihova čak dvaput se pominje reč jabuka - omaškom ili namerno, teško je reći nekoliko stotina godina kasnije.

U likovnoj umetnosti, jabuke su se u priču o Adamu i Evi umešale čak ranije.

Oko 100 godina pre Miltonove poeme, venecijanski slikar Ticijan predstavio je Adama i Evu kako jedu jabuke.

Ali, bilo je i drugih interpretacija - Mikelanđelo je u Sikstinskoj kapeli naslikao drvo smokve, dok je nemački umetnik Albert Direr prikazao prvi biblijski par kako jede jabuke pod krošnjom od smokvinog lišća.


Jabuke koje su krojile istoriju

Prema poznatoj legendi, jedna jabuka je krajem 17. veka odigrala istorijsku ulogu u razvoju nauke.

Engleski fizičar Isak Njutn, čovek kojem svet duguje objašnjenje zašto predmeti ne lebde nego se zakucavaju za tlo, navodno je došao na ideju o postojanju gravitacije videvši jabuku kako pada sa drveta.

Kada je spazio jabuku kako se odvaja od drveta i pada direktno naniže, Njutn se zapitao zašto je pala baš tako, a ne u stranu ili na gore.

Svojevrsna oda Njutnovom otkriću danas je jabučica koja svetli na laptopovima i srebri se na telefonima - logo američkog proizvođača Epl.

Osmislio ga je Ronald Vejn 1976. godine, a želeo je da prikaže voćku koja je inspirisala važno naučno otkriće i to nakon što je došlo vreme da se penzioniše prvobitni logo kompanije - Isak Njutn.

Logo sadrži i aluziju na biblijsku priču - jabuka je gricnuta.

„Voće poznanja, jabuka. Poruka je jednostavna i jasna", rekao je osnivač Epla Stiv Džobs.


Direktor Jagodić: Prodavac voća na poslu u centru Beograda


Moja si od zlata jabuka"

Pominjanje jabuka u srpskim narodnim pesmama starije je od uspomena na Kosovski boj iz 14. veka, kada su se sukobile srpska i turska vojska.

„Imao sam od zlata jabuku, pa mi danas pade u Bojanu", kaže narodna pesme pretkosovskog ciklusa Zidanje Skadra, a metafora se odnosi na voljenu ženu.

Međutim, jabuka kao reč za tepanje nije bila rezervisana samo za žene - „Oj, Stojane, jabuko od zlata", navodi se u pesmi Ropstvo Janković Stojana, koja spada u hajdučke i uskočke.

Ova metafora je tako univerzalna da je uspela da se useli i u autorsku muziku koja je nastajala mnogo vekova kasnije.

„Moja si od zlata jabuka", glasi refren pesme Yu grupe iz 1987. godine.

Iste godine, u Sarajevu je izašao album-prvenac danas kultne jugoslovenske rok grupe Crvena jabuka i to sa jednostavnom fotografijom sočne voćke na omotu.

U srpskoj tradiciji, jabuka je simbol ljubavi i plodnosti, ali i mržnje i razdora, piše urednica Rečnika Srpske akademije nauka i umetnosti dr Radojka Vuksanović.

Tradicionalno je bila deo ceremonije veridbe - buduća svekrva ponudila bi snaji pozlaćenu jabuku sa ruzmarinom, a ako devojka prihvati, govorilo se da je uzela jabuku.

Međutim, slanje i primanje jabuke u narodnim pesmama označava poziv na dvoboj.

Do danas se održala tradicija gađanja jabuke na venčanjima, gde simbolizuje plodnost.


Zašto se kaže 'jabuka razdora'?

Prema starogrčkom mitu, boginja razdora po imenu Erida se naljutila što je drugi bogovi nisu pozvali na slavlje.

Zato je odlučila da među zvanice baci jabuku sa natpisom Najlepšoj.

Boginja braka Hera, boginja rata Atena i boginja ljubavi Afrodita su se posvađale kome će pripasti.

Vrhovni bog Zevs nije dozvolio da bilo ko od bogova bude sudija, pa je naredio da pođu jednom smrtniku, Parisu, da on presudi.

Boginje su mu obećavale razne stvari za uzvrat ako baš njima da jabuku, ali je Afroditino obećanje bilo najprimamljivije - rekla je da će mu dati Helenu, suprugu trojanskog kralja Menelaja.

Afrodita je dobila jabuka, a obećanje je ispunjeno.

Tako je počeo Trojanski rat.


Zašto su jabuke dobre za zdravlje?

Jabuka ima malo kalorija, tek oko 50, a mnogo korisnih materija, kao što su vlakna, potasijum i vitamin C, piše BBC gud fud.

Ovo voće pozitivno utiče na ljudski organizam tako što smanjuje holesterol i rizik od dijabetesa, štiti srce i jača kosti.

„Najbolje je da se jedu sveže, a mogu se uzimati sušene ili kuvane", kaže doktorka Divčić.

Ali, ne treba da ih ljuštite.

„Najveći broj vitamina i antioksidanasa nalazi se u kori, pa ih tako treba i jesti", dodaje.

Zelene, žute ili crvene, slatkaste ili prokiselne - sve su jednako korisne za zdravlje.

Dobra vest za sve ljubitelje jeste da je sezona jabuka u jeku - samo treba da odaberete omiljenu sortu.

Koje su najpoznatije sorte jabuka u Srbiji?

U Srbiji je vodeća sorta jabuke još uvek Ajdared sa učešćem od 20 do 25 odsto u strukturi proizvodnje, mada poslednjih nekoliko godina postoji primetan trend uvođenja drugih vrsta kao što su Greni Smit, Zlatni Delišes i Jonagold, ocenjuje se u izveštajima Ministarstva poljoprivrede.

  • Zlatni delišes

Ova zimska sorta jabuka je dobijena krajem 19. veka u SAD.

Vlasnik jednog rasadnika - Pol Stark, nadenuo joj je ime Golden delicious, a masovna proizvodnja je počela 1916. i danas je najzastupljenja sorta jabuka na svetu.

  • Greni smit

Ova jabuka vodi poreklo iz Australije.

Sorta greni smit je pogodna za plantažni uzgoj, a berba počinje krajem oktobra.

Meso je hrskavo, kiselkastog ukusa, slabe arome sa manjim količinama šećera.

U kontinentalnim predelima dobija crvenkastu boju po kožici.

Kao oprašivač dobar je za druge sorte.

  • Ajdared

Ajdared je američka sorta (Idaho red) nastala 1935. godine i danas je najpopularnija jabuka u Srbiji.

Ima krupan i lep plod dobrog ukusa i može dugo da stoji, a da se ne pokvari.

U Srbiji je 67 odsto površina pod tom sortom jabuka.

  • Jonagold

Sorta jonagold proizvedena je prvi put u SAD, a u masovnu proizvodnju je uvedena 1968. godine.

Ima visoku produktivnost, a berba je krajem septembra.

Karakteristična je sorta za čuvanje u hladnjačama.

Meso je zeleno žućkasto, sočno, diskretne arome i kislekasto-slatkastog ukusa.

*Izvor: sajt Seoski poslovi


Pogledajte i ovaj video: Kako izabrati dobru lubenicu


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas