kako je nastao kameni svod nad neretvom

Godišnjica rušenja Starog mosta: Simbol dugačke istorije suživota u Mostaru

„Od početkog sukoba Hrvata i muslimana sa Srbima, izbio je i sukob Hrvata i muslimana, koji se strahovitom surovošću protegao i na Zapadnu Hercegovinu i područje oko Mostara", kaže Gulić

7967 pregleda 4 komentar(a)
Foto: BBC
Foto: BBC

Pre tačno 28 godina u 10.16 časova, zemlja u Mostaru se zatresla, a stanovnici su tužno posmatrali kako nestaje jedan od najpoznatijih simbola Bosne i Hercegovine - Stari most na Neretvi.

Srušile su ga granate Hrvatskog veća odbrane (HVO) tokom tadašnjih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

Stariji stanovnici Mostara izbegavaju priče o tom događaju, kaže Marin Bošnjak poreklom iz ovog grada.

„Razlog tome je što će se razgovor završiti u suzama ili raspravom ko ga je srušio ili zašto… a često oboje", navodi ovaj 28-godišnjak za BBC na srpskom.

„Nekima je Stari most samo most, a nekima je most star, odnosno Mostar", dodaje.

Most je obnovljen 11 godina kasnije, da bi potom bio uvršten u Uneskovu listu zaštićenih spomenika kulture.

Kako je nastao kameni svod nad Neretvom?

Izgradnja je započeta sredinom 16. veka za vreme Otomanskog carstva, po naređenju sultana Sulejmana Veličanstvenog.

Do tada je na istom mestu postojao stari, viseći drveni most koji zbog nestabilnosti nije mogao da zadovolji potrebe turske vojske.

„Pronosio se glas da se most toliko kladi, da kada neko prelazi preko njega, rizikuje život", piše u radu diplomiranih građevinskih inženjera Mihaila Muravljova i Boška Stevanovnića.

Pun sjaj je doživeo 1566. godine kada su radovi završeni.

Čak 427 godina bio je ukras grada i arhitektonsko čudo - jedan je od retkih mostova čiji luk ima polukružnu formu.

„Bio je visok skoro 29 metara… a u konstrukciju svoda ugrađeno je 456 komada kamena različite veličine", piše u radu dvojice inženjera.

On je delo istanbulskog arhitekte Mimara Hajrudina, navodi Milan Gulić, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju.

„Lučnim oblikom graciozno je 'preskočio' Neretvu, a sjajem je trebalo da pokaže snagu i polet Osmanskog carstva", navodi on za BBC na srpskom.

S obe strane mosta nalazile su se kule odakle su stražari naplaćivali mostarinu.

Njega su koristile Osmanlije sve do 1878. godine, kada je to područje okupirala Austrougarska monarhija, kaže Gulić.

„Potom je Mostar ušao u okvire jugoslovenske države 1918. godine kada se na kraju Prvog svetskog rata urušila imperija Habzburga", objašnjava.

Dodaje da su mostovi davali pečat ovom gradu od njegovog postanka, a da je ime ovog mesta poteklo od naziva za čuvare prvobitnog mosta preko Neretve na ovom području - mostari.


Kratka istorija Mostara:

  • Mostar je, kako navodi Mavro Orbin, sagradio Radivoj, velikaš oblasnog gospodara Stefana Vukčića Kosače davne 1440. godine;
  • od 1468. godine, Mostar je ušao u sastav Osmanskog carstva, a u prvim decenijama njihove vlasti počeo je preobražaj grada iz malog poznosrednjovekovnog trga u dolini Neretve u ozbiljnije naselje;
  • prema prvom osmanskog katastarskom popisu iz 1475. godine u Mostarskoj nahiji živelo je 2.333 stanovnika;
  • grad je imao veliki strateški značaj s obzirom da je predstavljao naisturenije osmansko vojno uporište prema srednjem Jadranu, kao i važno trgovačko sedište za razmenu dobara Osmanskog carstva i Dubrovačke republike;
  • iako je prvobitno naselje nastalo na levoj obali Neretve, grad se proširio na obe strane, što je bio jedan od povoda turskom sultanu Sulejmanu Veličanstvenom da naredi izgradnju mosta.

Izvor: Milan Gulić


Poslednji dani

U proleće 1992. godine i formalno je nestala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, a građanski rat je zahvatio Bosnu i Hercegovinu.

„S obzirom na etničku složenost dotadašnje jugoslovenske republike, ni rat nije mogao da bude jednostavan.

„Od početkog sukoba Hrvata i muslimana sa Srbima, izbio je i sukob Hrvata i muslimana, koji se strahovitom surovošću protegao i na Zapadnu Hercegovinu i područje oko Mostara", kaže Gulić.

Dodaje da je u vreme brutalnog rasta sukoba, Hrvatsko veće odbrane neselektivno gađalo ciljeve po Mostaru.

„Na meti je 8. novembra bio i Stari most.

„Pogođen je namerno sa više projektila i teško oštećen", navodi.

Stari most je krah doživeo narednog dana, 9. novembra 1993. godine.

Eksplozije su učinile da reka proguta most u delovima, a snimak njegovih poslednjih momenata uživo je prenosio CNN.

„Snimci su obišli svet i zabezeknuli javnosti", kaže Gulić.

Getty Images

Prethodno je oštećen 1992. godine, ali dvodnevno granatiranje sa obližljih brda je zadalo poslednji udarac.

„Rušenje je pogodilo i sve one koji su u ratovima koji su pratili raspad socijalističke Jugoslavije videli mnoga druga rušenja.

„Stari most je, ipak, bio simbol ne samo Mostara i Hercegovine, već uopšte bivše države", kaže istoričar.

Tako i novinar Jasmin Agić opisuje svedočenja Mostaraca koja je čuo o tom danu.

„Svi su govorili kako je zemlja 'tutnjala' i kako se na vest o rušenju 'Starog' među narodom sakrivenim u improvizovana skloništa proširio osećaj užasa.

„Mnogi su mislili da je to kraj sveta, jer niko nije mogao verovati da se neko drznuo srušiti most, građevinu koju su svi osećali kao svoju i prema kojoj su gajili posebne setimente", navodi on u tekstu za Al Džaziru.

Pored prelaza preko reke, uništeno je ili značajno oštećeno deset džamija.

Niko iz HVO-a do danas nije preuzeo odgovornost za rušenje mosta.

Taj čin je bio deo optužnice pred Haškim tribunalom koja je obuhvatala šestoricu hrvatskih vojnih i političkih lidera.

Prvobitno osumnjičeni za „bezobzirno razaranje gradova i sela", Haški tribunal doneo je odluku da se ipak radilo o legitimnom vojnom cilju.


Pogledajte video: Muralom protiv podela u Bosni


Novi-Stari most

Nije se dugo čekalo na njegovu obnovu, a za to vreme ga je menjao privremeni železni most.

Muravljov, koji je učestvovao u rekonstrukciji mosta, piše da je 29. septembra 1997. godine iz Neretve izvučen prvi kamen koji je bio deo starog mosta - težak oko pet tona.

Vađenje ukupno 158 komada delova pređašnjeg luka trajalo je skoro dva meseca.

„Rezanje prvog kamena za izgradnju mosta počelo je 11. decembra 2000. godine", navodi se.

Četiri godine kasnije, 23. jula, obnova, koja je trajalo ukupno sedam godina, zvanično je završena.

„Obnova ili preciznije rečeno, ponovna izgradnja pokrenuta je inicijatovom Grada Mostara.

„Finansirana je sredstvima iz zajma Svetske banke i donacijama Italije, Holandije, Turske, Hrvatske i Evropske banke za obnovu i razvoj", kaže Gulić.

Dodaje da je rekonstrukcija izvršena uz strogi nadzor Uneska.

Naredne, 2005. godine, Stari most je kao simbol Bosne i Hercegovine uvršten u Uneskovu listu zaštićenih spomenika kulture.

„Mostar je oduvek bio dom multietničkom stanovništvu, a most sastavni deo njihovog života.

„On je simbol dugačke istorije pluralizma u ovom gradu", navodi se iz Uneska.

Kakav značaj ima danas?

Mostar sada broji više od sto hiljada stanovnika i jedna je od omiljenih turističkih destinacija u Bosni i Hercegovini.

Najviše posetilaca ima tokom održavanja tradicionalnih skokova sa Starog mosta u Neretvu.

Ovaj običaj seže do 1664. godine, kada je prvi put zabeležen, a formalno takmičenje počinje da se održava svakog leta od 1968.

Tako se i višestruki pobednik skokova Benaid Kalajdžić na proteklu godišnjicu rušenja zapitao šta mu ovaj datum znači.

„Koliko tragediju, toliko i sreću.

„Dugo sam vremena skakao sa onog našeg Starog mosta, kojeg nikad ne mogu ni zaboraviti, a ovaj most mi znači jednu novu pobedu lepote nad zlom koje su učinili ovom gradu", izjavio je on za Radio Slobodna Evropa.

Za Mostar se sada kaže da je podeljen grad, a u njemu većinski žive Bošnjaci i Hrvati.

Most predstavlja nešto što spaja dve obale jedne reke, kaže Marin Bošnjak, predstavnik mlađe generacije ovog grada.

„Međutim, na mladima je da odluče da li ova rečenica ima neki dublji smisao - da li te dve obale znače nešto drugo i da li reka razdvaja ili samo teče svojim putem.

„Nekima koji ne vide njegovu lepotu, vrednost i potencijal za kulturni i turistički razvoj on predstavlja samo most, a nekima je upravo on to što čini Mostar", kaže on.

Sa istorijske tačke gledišta, Gulić kaže da most i danas označava ono što je uvek i bio - temelj grada, njegov simbol i obeležje minulih vremena.

„Na njegovoj burnoj istoriji vidimo i burnu istoriju Mostara i Hercegovine - osmansku vlast koja je obeležila znatne delove Balkana za više vekova i multietničke sukobe koji su ostavili trajne posledice.

„Među njima je i Mostar kao podeljeni grad, kojeg je u simboličkom smislu, ponovo trebalo da poveže obnovljeni Stari most", zaključuje on.


Šta posleratnu decu Mostara zove u politiku podeljenog grada:


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk