Crtani filmovi i djeca:

Šta se krije iza „Ljepotice i zvjeri“ i drugih čuvenih Diznijevih filmova

Petrus je bolovao od hipertrihoze, od koje su mu tamne guste dlake rasle svuda po tijelu i licu.

8030 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Disney
Foto: Disney

Diznijeva verzija priča tragičnu priču o Beli i princu pretvorenom u dlakavu zver.

Ona potiče od ljubavne priče iz 16. veka između francuske dvorske sluškinje i čoveka sa neizlečivim bujnim rastom dlaka.

Evo istinitih priča koje se kriju iza Lepotice i zveri i nekih drugih Diznijevih klasika.

Lepotica i zver

Disney

Diznijeva verzija je zasnovana na bajci La Belle et la Bete iz pera Gabrijele-Suzan Barbo de Vilnev, objavljenoj 1740. godine.

Francuska spisateljica bila je inspirisana stvarnom pričom iz života Petrusa Gonsalvusa i njegove buduće neveste Katarine.

Petrus je bolovao od hipertrihoze, od koje su mu tamne guste dlake rasle svuda po telu i licu.

Hulton Archive/ Getty Images

Preseljen je sa rodnih Kanarskih ostrva i odveden da živi među francuskom kraljevskom porodicom, koja se zbog njegovog stanja prema njemu ophodila kao prema zabavnoj nakazi.

Katarina, dvorska sluškinja, nije znala za njegov neizlečivi rast dlaka sve dok se par nije sreo na dan njihovog venčanja, ali joj to nije smetalo.

Njih dvoje su imali četvoricu sinova, od kojih su dvojica nasledila to stanje, kao i tri ćerke koje su ga takođe imale.

Porodica je postala slavna širom Evrope.

Zvonar Bogorodične crkve u Parizu

Disney

Diznijev animirani film iz 1996. godine priča priču o tome kako se prelepa Romkinja Esmeralda sprijateljila sa Kvazimodom, grbavim zvonarem katedrale Notr Dam u Parizu.

Ta priča je zasnovana na istoimenom romanu Viktora Igoa, objavljenom 1831. godine, i sve donedavno smatrala se potpuno fiktivnom.

Hulton Archive/ Getty Images

Ali 2010. godine akademici su otkrili reference na „grbavog" rezbara u memoarima Henrija Sibsona, britanskog vajara iz 19. veka koji je radio na katedrali u vreme kad je knjiga napisana.

Dokumenti su pronađeni tokom čišćenja kuće u Penzansu, u Kornvolu, i sada su sastavni deo kolekcije britanskog muzeja Tejt.

Pokahontas

Diznijev film priča priču o tome kako je Pokahontas u 17. veku spasla život engleskom istraživaču Džonu Smitu, pošto su ga napali indijanski „divljaci", a njih dvoje su se nakon toga zaljubili jedno u drugo.

Prava istorija odnosa između američkih Indijanaca i kolonizatora malko je burnija.

Nacija Povhaton, potomci prave Pokahontas, žalila se Dizniju tvrdeći da film „preko svake mere izvitoperuje istorijske činjenice".

AP/ Library of Congress

Pokahontas je rođena oko 1596. godine i zvala se Matoaka.

Njen nadimak, Pokahontas, znači „nestašna".

Zarobili su je engleski kolonizatori kad je imala 17 godina i držana je kao talac više od godinu dana.

Hulton Archive/ Getty Images

Da bi bila puštena na slobodu, pristala je da se uda za 28-godišnjeg Džona Rolfa i promenila ime u Rebeka Rolf.

Preselila se s njim u London i rodila sina.

Hulton Archive/ Getty Images

Porodica je pokušala da se vrati u Virdžiniju, ali je Pokahontas umrla na tom brodskom putovanju u 21. godini.

Pravi Džon Smit opisao je vreme koje je proveo sa plemenom Povhaton u tri različite verzije, ali mu je trebalo 17 godina da prizna da mu je Pokahontas spasla život.

Mulan

U filmu iz 1998. godine, Mulan se maskira kao muškarac da bi zauzela mesto bolesnog oca u kineskoj vojsci.

Diznijeva verzija zasnovana je na Baladi o Mulan, pesmi napisanoj u 4. ili 5. veku u Kini.

Hua Mulan je opisana kao ratnica, za koju se kaže da je bila dobar poznavalac kung fua i rukovanja mačem.

Istoričari ne veruju da je bila stvarna, ali neki kažu da bi mogla biti zasnovana na nekim inspirativnim Kineskinjama iz tog doba.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk