sveštenik koji se borio protiv aparthejda

Ko je bio Dezmond Tutu

Predsjednik Siril Ramafosa rekao je da se nacija oprašta od još jednog iz generacije izuzetnih Južnoafrikanaca.

11773 pregleda 1 komentar(a)
Foto: REUTERS
Foto: REUTERS

Čuveni južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu, dobitnik Nobelove nagrade za mir koji je pomogao okončanju aparthejda u Južnoj Africi, preminuo je u 90. godini.

Bio je nepokolebljivi pristalica borca protiv aparthejda Nelsona Mandele i prvi crni anglikanski biskup u Kejptaunu i Johanesburgu, koga su još za života nazivali savešću nacije.

Predsednik Siril Ramafosa rekao je da se nacija oprašta od još jednog iz generacije izuzetnih Južnoafrikanaca.

On je rekao da je nadbiskup Tutu pomogao da se zavešta "oslobođena Južna Afrika".

Savremenik ikone antiaparthejda Nelsona Mandele, bio je jedan od snaga pokreta za okončanje politike rasne segregacije i diskriminacije koju je sprovodila vlada bele manjine protiv crne većine u Južnoj Africi od 1948. do 1991. godine.

Dobio je Nobelovu nagradu 1984. za ulogu u borbi za ukidanje sistema aparthejda.

Pre samo nekoliko dana, preminuo je poslednji predsednik Južne Afrike iz doba aparthejda, Frederik Viljem de Klerk. Umro je u 85. godini.

„Dugina zemlja"

Tokom godina aparthejda, Dezmond Tutu je bio glas obespravljenih crnih Afrikanaca i dosledan kritičar režima, koji je podržavao odluku međunarodne zajednice da bojkotuje vladu.

Kada je Nelson Mandela postao predsednik zemlje, Tutu je bio na čelu Komisije za istinu i pomirenje, koja je napravila velike korake u rehabilitaciji žrtava aparthejda i pomirenju sukobljenih strana.

Uspostavljanje demokratskog režima u Južnoj Africi je u velikoj meri njegova zasluga, a njegov izraz „Dugina zemlja" postao je drugi naziv za Južnu Afriku posle aparthejda.

Getty Images

U govoru po dobijanju Nobelove nagrade za mir 11. decembra 1984. rekao je: „Dok ne počnemo marljivo da radimo na tome da deca Gospodnja, naša braća i sestre, članovi naše zajedničke ljudske porodice, imaju osnovna ljudska prava, pravo na život, pravo na kretanje, rad, slobodu da budemo ljudi... neminovno ćemo nastaviti putem samouništenja, a nismo daleko od samouništenja."

Dezmond Tutu se aktivno borio za ljudska prava ne samo u svojoj zemlji.

Bio je poznat kao kritičar režima Roberta Mugabea u Zimbabveu i autokratskih režima u drugim afričkim zemljama, a takođe je pokušao da pomiri zaraćene strane u Ruande i u arapsko-izraelskom sukobu na Bliskom istoku.

Predsednik Ramafosa je rekao da je Tutu bio „legendarni duhovni vođa, aktivista protiv aparthejda i globalni borac za ljudska prava".

Opisao ga je kao „patriotu kome nema ravnih; vođu principijelnosti i pragmatizma koji je dao smisao biblijskoj poruci da je vera bez dela mrtva".

„Čovek izuzetnog intelekta, integriteta i nepobedivosti protiv sila aparthejda, on je takođe bio nežan i ranjiv i saosećao je sa onima koji su pretrpeli ugnjetavanje, nepravdu i nasilje pod aparthejdom, i za potlačene ljude širom sveta".

Getty Images
Getty Images

Borba mora biti pravedna

Dezmond Mpilo Tutu je rođen 1931. u Klerksdorpu, Transval.

Njegovi roditelji su govorili jezikom Kosa iz plemena Bantu.

Kada je imao 12 godina, njegova porodica se preselila u Johanesburg.

Njegov otac je radio kao učitelj, a majka je radila kao kuvarica i čistačica u obrazovnoj ustanovi za slepe.

Tutu je najpre bio učitelj, ali je napustio posao kada je Zakon o obrazovanju Bantua stupio na snagu 1953. godine, koji je konsolidovao segregaciju u južnoafričkim školama.

Napustivši školu, došao je u Anglikansku crkvu.

Na njegov duhovni rast su u velikoj meri uticali mnogi beli sveštenici u Južnoj Africi, a pre svega tvrdokorni protivnik aparthejda, biskup Trevor Hadlston.

Tutu je 1978. godine postao predsedavajući Južnoafričkog saveta crkava.

Organizacija od 13 miliona hrišćana, uglavnom crnaca, predvođena Tutuom, zahtevala je od južnoafričke vlade da okonča segregaciju.

Savet crkava je aktivno pomagao zatvorene crnce i njihove porodice i aktivno se suprotstavljao prinudnom preseljavanju crnih stanovnika iz gradova u plemenske rezervate.

Getty Images

Dodela Nobelove nagrade za mir Tutuu 1984. godine bila je veliki udarac međunarodne zajednice režimu aparthejda.

Rukopoložen za sveštenika 1960. godine, nastavio je da služi kao episkop Lesota od 1976-78, pomoćnik episkopa Johanesburga i rektor parohije u Sovetu.

Postao je biskup Johanesburga 1985. i imenovan je za prvog crnog nadbiskupa Kejptauna.

Iskoristio je visoku poziciju da govori protiv ugnjetavanja crnaca u svojoj zemlji, uvek govoreći da su njegovi motivi verski, a ne politički.

Kao poglavar Anglikanske crkve u Južnoj Africi, nastavio je da se bori protiv aparthejda.

Kada je 1989. godine pozvao na bojkot opštinskih izbora, zamalo je zbog toga otišao u zatvor. Posle toga, policija ga je više puta privodila.

„Ako zadržite neutralnost u situacijama nepravde, izabrali ste stranu tlačitelja. Ako je slon stao na mišji rep, a vi kažete da ste neutralni, miš neće ceniti vašu neutralnost", glasila je jedna od njegovih čuvenih rečenica.

On i još jedan biskup su u predgrađu Johanesburga 1985. godine spasili čoveka od razjarene rulje koja je htela da mu presudi jer su ga krivili za tajnu saradnju sa policijom.

Sveštenici su nesrećnog čoveka izvukli u poslednjem trenutku, kada mu je na vrat već bila stavljena automobilska guma polivena benzinom.

Tutu je osramotio rulju, govoreći im da borba mora biti pravedna i da se mora voditi legalnim sredstvima.

Sva deca su Božja deca"

U društvenom delovanju, Dezmond Tutu nije delio ljude na prijatelje i neprijatelje, rekao je da su svi za njega Božja deca.

Mogao bi da dođe na sastanak sa nekadašnjim vođom Palestinaca Jaserom Arafatom i nagovori ga da prizna državu Izrael, a zatim naljuti Izrael upoređujući crne Južnoafrikance sa Arapima Zapadne obale i Pojasa Gaze.

Početkom 21. veka kritikovao je administraciju crnog predsednika Taboa Mbekija što se ne bori protiv siromaštva, već koncentriše bogatstvo zemlje u rukama nove crne elite.

Sredinom 1990-tih, Tutuu je dijagnostikovan rak prostate.

On je javno govorio o tome kako bi podstakao muškarce da češće idu na lekarske preglede.

Poslednjih godina života, pošto je već napustio mesto nadbiskupa, ostao je savest nacije, dižući glas za prava homoseksualaca i protiv homofobije u Anglikanskoj crkvi.

„Ne bih se molio homofobičnom Bogu i ne bih želeo da idem u homofobični raj. Radije bih otišao u pakao", rekao je on.

Njegova ćerka Mfo Tutu se 2015. udala za ženu u Holandiji, a njihov otac je blagoslovio njihovu zajednicu.

Bio je i među više od 300 verskih vođa iz celog sveta koji su potpisali deklaraciju o zabrani terapije preobraćanja - pokušaj da se promeni seksualna orijentacija osobe ili rodni identitet.

Potpisnici deklaracije su predstavnici svih većih verskih zajednica u svetu i mnogi od njih su poznati zagovornici zaštite prava LGBT ljudi..


Pogledajte video: Život Dezmonda Tutua


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk