Moda, Francuska i Kristijan Dior

Čudesne žene legendarnog dizajnera

Dobio je nadimak „tiranin u suknji", a u početku su neke žene protestovale protiv njega jer im je njegov dizajn pokrivao noge, na šta nisu bile naviknute zbog ranijih ograničenja na tkaninu tokom rata

6854 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

„Dior ne oblači žene, on ih presvlači", rekla je jednom Koko Šanel o svom kolegi dizajneru Kristijanu Dioru.

A o njegovoj debitantskoj kolekciji, ona je oštro dobacila: „Pogledajte kako su ove žene smešne, nose odeću muškarca koji ne poznaje žene, koji je nikada nije imao i sanjao da to bude."

Bilo je to 1947. godine, kada je Dior javnosti predstavio svoju prvu kolekciju visoke mode, sa zvonolikim dugim suknjama nalik na latice od tafta i tila, podignutim poprsjima, meko nagnutim ramenima i zategnutim strukom.

Stil je postao poznat kao New Look jer se toliko razlikovao od prethodnih skromnijih, više androginih stilova - čiji je ključni pristalica bila Šanel.

Diorov izgled je bio romantičan, raskošan, razrađen, ženstven i pozivao se na raniju Bel Epok siluetu.

Bio je to ogroman uspeh.

„Interesovanje je bilo ogromno", kaže Oriol Kalen, kustostkinja nove izložbe u V&A, Kristijan Dior: Dizajner snova, proširene verzije izložbe koja je prvobitno prikazana u Musée des Arts Décoratifs u Parizu.

„Bila je ogromna gužva ispred njegove prve revije, a Nensi Mitford je prokomentarisala da čak i taksisti pričaju o Dioru", dodaje.

Pregovori o osnivanju kuće Dior počeli su 1946. godine, kada je svet tek izlazio iz Drugog svetskog rata.

Posle ratne štednje i četvrtastih silueta, Dior je uveo glamurozniji izgled. Lansiranje je označilo povratak pariške modne industrije."

Dior je bio „pametan biznismen" koji je doneo svetsku popularnost u Pariz, kaže Kalen.

Njegov pristup i ambicija bili su globalni: uspostavio je poslovne veze ne samo u Njujorku i Londonu, već i u Japanu, Australiji i Venecueli.

Parfemi i butik proizvodi, kao što su donji veš i čarape, takođe su bili lukava ideja.

„Uspeo je do maksimuma, a njegovo ime je postalo istaknuto širom sveta. Bio je ogromna kulturna i poslovna ličnost i čak je bio na naslovnoj strani časopisa Tajm.

Njegove raskošne haljine visoke mode bile su transformativne kreacije iz bajke, koje su nosile najglamuroznije zvezde tog vremena, od Marlen Ditrih, koja je nosila samo Dior, do Merlin Monro, Rite Hejvort i balerine Margo Fontejn.

Ali da li je Šanel bila u pravu što je bila prezriva?

Da li je Diorov pristup bio ponižavajući, a njegov retro stil u korsetu napet i ograničavajući za žene?

Dobio je nadimak „tiranin u suknji", a u početku su neke žene protestovale protiv njega jer im je njegov dizajn pokrivao noge, na šta nisu bile naviknute zbog ranijih ograničenja na tkaninu tokom rata.

Da li je on opravdavao onaj poznati stereotip - diktatorski dizajner, koji je tiranski terao žene u siluete nalik osi kako bi stvorio idealizovanu, mušku verziju ženstvenosti?

U stvari, zapanjujuće je otkriti koliko je bio blizak sa ženama i koliko su ga one cenile.

Ne samo da su žene volele kako izgledaju i kako se osećaju u njegovoj odeći, činilo se da su ga obožavale i one koje su dolazile u kontakt sa njim.

Kada je iznenada umro u 52. godini, nastao je izliv tuge - na njegovoj sahrani je bilo 2.500 ljudi.

Postojao je i osećaj „panike", kaže Kalen, da će Diorova kuća morati da se zatvori.

„Ali zahvaljujući sjajnom timu žena - i nekim muškarcima - uspela je da nastavi rad i ostane verna njegovoj viziji."

Getty Images

Ovaj talentovani tim je radio direktno sa Diorom, a on ih je veoma cenio i poštovao - činjenica koja se čini da je u suprotnosti sa Šanelovim viđenjem dizajnera kao, na neki način, neprijatelja žena.

Kao što je sam Dior objasnio u jednoj od svoje dve autobiografije, u njegovoj kući je postojao uzvišeni trijumvirat žena.

On opisuje madam Rajmondu Zenaker, koja je bila direktorka dizajnerskog studija i Diorova desna ruka: „Rajmonda je trebalo da postane moje drugo ja", piše u knjizi Je Suis Couturier iz 1951. godine.

„Ili da budem precizniji, moja druga polovina.

„Ona je moja tačna nadopuna: ona je razum mojoj fantaziji, red mojoj mašti, disciplina mojoj slobodi, predviđanje mojoj nepromišljenosti, i ona zna kako da unese mir u atmosferu svađe.

„Ukratko, ona me je uspešno vodila kroz zamršeni svet mode, u kome sam još bio početnik 1947."


Pogledajte video: Kakva je veza tradicionalne vojvođanske obuće i Pradinih cipela


Prema Kalenovoj, Margarita Kare - koju je Dior oteo iz kuće Patu - bila je „tehnički genije".

Gledala bi njegove skice i onda ih pretvarala u stvarnost, od izbora materijala do izvođenja dela.

Odnos je bio potpuno simbiotski, kaže Kalen: „timski rad".

O gospođi Kare, Dior piše: „Tokom godina postala je deo mene - mog krojačkog ja, ako to tako mogu nazvati".

Getty Images

Upravo su Diorovi opisi Mice Brikar, treće i najznačajnije žene u ovom triju, najupečatljiviji i najizazovniji za negativnu karakterizaciju koju je iznela Šanel.

Brikar je, kao i ostale žene u timu, bila saradnica.

Dior ju je učinio šeficom ženskih šešira, iako je njena uloga bila dalekosežnija od toga - bila je i Diorova muza.

Prema njegovoj autobiografiji, ona je bila živa inkarnacija elegancije.

„Madam Brikar je jedna od onih ljudi, sve ređih koji čine eleganciju jedinim razlogom postojanja.

„Gledajući život kroz prozore Rica, da tako kažem, ona je izvanredno ravnodušna prema takvim svakodnevnim brigama kao što su politika, finansije ili društvene promene", piše on.

„Bila je glamurozna Parižanka, i on je voleo njen stil", kaže Kalen.

Uvek bi nosila neki leopard print, često bisere i prelepe šešire.

„Ceo njen život bio je posvećen izgledu, a njene ideje - bila je njegova pouzdana saradnica."

Brikar, čini se, nije samo inspirisala njegove ideje već je bila neophodna za proces stvaranja.

Getty Images

U knjizi Govoreći o modi iz 1954. godine, Dior piše: „Njena raspoloženja, njeni ekstremi ponašanja, njene mane, njeni dolasci, njena kašnjenja, njena teatralnost, njen način govora, njen neortodoksni način oblačenja, njeni dragulji, ukratko, njeno prisustvo, unosi dašak apsolutne elegancije tako neophodne modnoj kući".

Kako kaže Ilja Parkins u knjizi Poare, Dior i Skjapareli: Moda, ženstvenost i modernost, madam Brikar je posedovala „esencijalno, skoro nasleđeno razumevanje gramatike šika kao nečeg bezvremenskog, uklonjenog iz konvencionalnih podela između dizajnera i njihovih radova".

Prijateljstvo između njih dvoje bilo je blisko i burno.

Dior kaže: „Znao sam da će me prisustvo (Brikar) u mojoj kući inspirisati za stvaranje, koliko po njenim reakcijama - pa čak i revoltima - protiv mojih ideja, tako i po njenim dogovorima".

Ženska suština

Jedno je jasno kada se čitaju Diorovi komentari o ovom triju žena - oni ne zvuče kao opaske muškarca koji, kako je Šanel rekla, „ne poznaje žene".

Naprotiv, ovi saradnički odnosi sa različitim ženama izgledaju intenzivni i važni za Diora i suštinski za njegovu modnu kuću na nekoliko nivoa.

Ne samo zato što je kod visoke mode raspon klijenata bio - i još je - različit u pogledu oblika i veličine tela.

Nisu svi ti klijenti bili mladi, visoki i gipki.

Dior je, kaže Kalen, bio „pametan" u načinu na koji se okružio ženama različitih oblika tela i godina.

I ovaj moćni trio nije bio jedini ženski uticaj u životu i radu dizajnera.

Dior je bio potpuno odan majci Izabeli Kardamon.

Sa ljubavlju prema siluetama nalik na Bel Epok i luksuznim tkaninama, bila je raskošno i elegantno obučena, a Diorov rad odražava njenu estetiku.

Zatim je tu bila elegantna Suzana Luling, još jedna članica Diorovog tima, koja je nadgledala njegove odnose s javnošću.

Bila je doživotna prijateljica kojoj je on bio nepokolebljivo odan - ona i Dior su bili bliski od zajedničkog detinjstva u Grenvilu u Normandiji.

Dior je takođe bio izuzetno blizak sa mlađom sestrom Katarinom - obožavao ju je, a zajedno su prošli kroz mnogo toga.

Kada je Kristijan imao dvadeset godina, a njegova sestra još bila tinejdžerka, porodica je doživela neuspeh i izgubila sav novac.

Kada je izbio rat, ona se sa njihovim ocem preselila u Gras na jugu Francuske, a kada je mladi Kristijan demobilisan, preselio se i on tamo.

Brat i sestra su stvorili utočište, radeći zajedno u povrtnjaku.

Nedugo pošto se inteligentna i hrabra Katarina pridružila pokretu otpora, uhvatio ju je Gestapo i poslao u koncentracioni logor Ravensbruk, gde je bila zatvorena do 1945. godine.

Kada se vratila, veza između brata i sestre bila je još bliža: on je prvi od parfema modne kuće nazvao po njoj, gospođica Dior, kao priznanje njenom herojstvu, a kreirao je i haljinu inspirisanu njome.

Kasnije se Katarina preselila u Château de la Colle Noire, provansalsko imanje iz 15. veka u Grasu koje je Dior kupio 1951.

Na zemljištu su bili hektari puni vinove loze, drveća, lavande, jasmina i majskih ruža, a Katarina je bila blisko uključena u proizvodnju cveća za Dior parfeme.

I naravno, Dior je imao sledbenice među najzvezdanijim i najglamuroznijim ženama svog vremena.

Uz poznate manekenke, tu su bile i mnoge članice kraljevske porodice i aristokratkinje, među kojima i princeza Margaret, koja je sa 18 godina posetila pariški atelje na svojoj prvoj evropskoj turneji.

Dior je o princezi Margaret rekao: „Bila je prava princeza iz bajke, nežna, graciozna, izuzetna".

Princeza Margaret je postala klijentkinja i naručila je nekoliko odevnih komada, kao što je krem balska haljina koju je nosila na proslavi svog 21. rođendana 1951.

Krem haljina visoke mode sa jednim ramenom i dramatičnom, zlatom ukrašenom suknjom od tila prikazana je na V&A izložbi - Margaret ju je nazvala svojom „najomiljenijom haljinom".

Sada su glumice poput Šarliz Teron, Dženifer Lorens, Marion Kotijar i Lejdi Gage te koje predstavljaju Diorove kreacije visoke mode.

Getty Images

Od ere Kristijana Diora, kuća Dior je napredovala i imala je na čelu neke od najtalentovanijih svetskih dizajnera, od Iva Sen Lorana do Džona Galijana i Rafa Simonsa.

A sada, prvi put u njegovoj istoriji, na čelu Diora je žena, Marija Gracija Kjuri.

Za debi, Kjuri je kreirala čuvenu majicu sa porukom autorke Čimamande Ngozi Adiče, „Svi treba da budemo feministi".

Sav prihod je otišao u Fondaciju Klara Lajonel, dobrotvornu organizaciju koju je osnovala Rijana koja podržava obrazovanje devojčica.

Kalen je vidi kao progresivnu figuru.

„Marija Gracija Kjuri u velikoj meri dizajnira ono što žene žele da nose, a ne nužno fantastičnu odeću", kaže kustostkinja.

„I ona je svesna moći društvenih medija, što je način na koji se moda sada konzumira. To je ogromna platforma za modne kuće... možete dopreti do miliona ljudi."

Kako kustostkinja gleda na pogrdne komentare Koko Šanel o tome da Dior ne „poznaje" žene?

„Morate uzeti u obzir taj komentar u kontekstu tog vremena - on je bio gej, i tu se dešava izvesna nelagodnost.

„Ali mislim da možemo dokazati da on ne samo da je poznavao žene, već ih je i poštovao."

Dok je Šanel zapazila da Dior „presvlači" žene, sam dizajner je to video drugačije kada je rekao: „Svoj rad smatram efemernom arhitekturom, posvećen lepoti ženskog tela".

Getty Images

To što je Dior pobrao sve zasluge za naporan rad celog njegovog tima oznaka je vremena u kome je on radio, iako postoji osećaj da ih je barem visoko cenio zbog doprinosa koji su pružali.

Kako Kalen smatra da bi dizajner sada reagovao na to što je žena na čelu velike kuće koju je osnovao?

„Mislim da je voleo žene, poštovao je njihovo mišljenje i oslanjao se na njih, pa bi verovatno bio veoma srećan zbog toga."


Možda će vas zanimati i ovaj video: Moidni kreator koji pravi kreacije od plastike


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk