Srbija, Rusija i energetika

Gasprom u Srbiji - od nafte i gasa, preko sporta, do Guče i Egzita

U Srbiji, logo ruskog giganta nose na dresovima nose igrači Fudbalskog kluba Crvena zvezda, a na dresovima košarkaša Partizana je NIS (Naftna industrija Srbije), čiji je većinski vlasnik Gasrpomnjeft, ćerka firma Gasproma

5820 pregleda 2 komentar(a)
Foto: Fonet
Foto: Fonet

Dve uloge Gasproma u Srbiji, od glavnog trgovca naftom i gasom do velikog sponzora u sportu i kulturi, prepliću se poput boja srpske i ruske zastave na reklamnom bilbordu koji je godinama podsećao prolaznike na sklopanje „partnerstva za budućnost".

Poslednjih godina, ruska državna korporacija za naftu i gas se suočava sa finansijskim problemima zbog sankcija koje je Zapad uveo još 2014. godine posle ruske aneksije Krima, a pooštrio zbog invazije na Ukrajinu.

„Gasprom je od početka rata do 1. marta izgubio na vrednosti 54 procenta", kaže Nenad Gujaničić, glavni broker kuće Momentum sekjuritiz (Momentum Securities), za BBC na srpskom.

U znak protesta protiv invazije, u Evropskoj uniji je došlo do raskida nekoliko ugovora o sponzorstvu sa Gaspromom, kao što je to uradila Evropska fudbalska federacija (UEFA).

„Poslovanje NIS-a se u ovom trenutku obavlja neometano i kompanija ostaje usmerena na nastavak realizacije započetih investicija i na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata", kažu iz NIS-Gaspromnjefta u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Naftna industrija Srbije (NIS) je najveća naftna kompanija u zemlji, a u većinskom je vlasništvu Gaspromnjefta, ćerke-firme Gasproma.

U Srbiji, logo ruskog giganta nose na dresovima nose igrači Fudbalskog kluba Crvena zvezda, a na dresovima košarkaša Partizana je NIS (Naftna industrija Srbije), čiji je većinski vlasnik Gasrpomnjeft, ćerka firma Gasproma.

Logo ruskog giganta pojavljivao se i na banerima mnogih kulturnih manifestacija, od muzičkog festivala Egzit u Novom Sadu do Dragačevskog sabora trubača u Guči.

Koliko Srbija zavisi od ruskog Gasproma?

NIS-Gaspromnjeft je jedina kompanija u zemlji koja se bavi istraživanjem i eksploatacijom nafte i gasa, kao i proizvodnjom geotermalne energije.

„Rusija ima monopol na srpskom tržištu nafte i gasa", kaže Vladimir Medović, profesor Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.

Kako dodaje, dominantan položaj jedne kompanije na tržištu neke zemlje „nije u skladu" sa spoljnom politikom Evropske unije, gde je Srbija kandidat za članstvo.

„Na taj problem je više puta ukazivala Energetska zajednica, čiji je Srbija član", podseća stručnjak.

Energetska zajednica je međunarodna organizacija sa sedištem u Beču, koja vodi računa o sprovođenju propisa EU u sektoru energetike.

NIS-Gaspromnjeft je vlasnik dve rafinerije u Srbiji - u Pančevu i Novom Sadu.

„Zapošljavaju veliki broj ljudi, a od njih zavise i mnoga druga radna mesta, zbog velikog broja firmi sa kojima sarađuju", navodi.

U Srbiji i regionu, kompanija zapošljava oko 11.500 ljudi, kažu iz NIS-a za BBC na srpskom.

Takođe upravljaju regionalnom mrežom benzinskih pumpi NIS Petrol i Gasprom, kojih u Srbiji i okolnim zemljama ima više od 400.

NIS-Gaspromnjeft je i veliki davalac u budžet Srbije.

„Po osnovu poreza i drugih javnih prihoda u 2021. godini, [budžetska davanja] iznose 190,4 milijarde dinara što je 18 odsto više nego 2020. godine", navode iz kompanije.

Srbija do maja 2022. godine ima ugovor da od Gasproma kupuje gas po ceni od 270 dolara za 1.000 metara kubnih, dok cena ovog energenta na svetskoj berzi postavlja nove istorijske rekorde.

Ubedljiv rekord zabeležen je 7. marta, kada je gas u Evropi koštao 3.600 evra za 1.000 metara kubnih.

U regionu, NIS-Gaspromnjeft takođe trguje električnom energijom.

„Pored Srbije, NIS je prisutan i na tržištima Bosne i Hercegovine, Rumunije i Bugarske, kao i na granicama sa Mađarskom, Hrvatskom, Slovenijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom", navode iz kompanije u pisanom odgovoru.

Kako je Gasprom došao u Srbiju?

Rusija postaje glavni igrač u srpskoj industriji nafte i gasa 2009. godine, kada je Gaspromnjeft, ćerka-firma Gasproma, preuzela većinsko vlasništvo nad Naftnom industrijom Srbije (NIS), tada najvećom naftnom kompanijom u zemlji.

NIS je nekadašnja državna firma, čijim je restrukturiranjem 2005. godine osnovana nova firma Srbijagas, u stopostotnom vlasništvu Srbije.

Gaspromnjeft je tada bez tendera kupio 51 odsto akcija za 400 miliona evra NIS-a, što je bilo „ispod cene", smatrala je stručna javnost.

„Pravo je pitanje zašto je Srbija odlučila da po bagatelnoj ceni proda većinski udeo u jednom od najvećih i najuspešnijih domaćih preduzeća", kaže Medović.

Prodaji je prethodio međudržavni sporazum Srbije i Rusije iz decembra 2008. godine, sklopljen u godini kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije.

Tadašnji predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dmitrij Medvedev potpisali su zajedničku izjavu i krovni sporazum o energetskoj saradnji dve zemlje, koji je trebalo da bude garancija za izgradnju gasovoda Južni tok i podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor.

Medović podseća da su javnosti tada ponuđeni „različiti odgovori".

„Rečeno je da cena jeste mala, ali da će Srbija to kompenzovati prihodima od tranzita gasa kroz gasovod Južni tok uz rentu od 200 miliona dolara godišnje.

„Osim toga, srpska vlast je navodno odlučila da proda NIS ruskom Gaspromu kako bi Rusija štitila srpske interese u Savetu bezbednosti UN, vezano za proglašenu nezavisnost Kosova", smatra Medović.

Fonet

Međutim, Moskva je decembra 2014. godine odustala od izgradnje Južnog toka, pošto je uložila polovinu novca za njegovu izgradnju, zbog nesuglasica sa Evropskom unijom.

Odluka je doneta jer Bugarska nije dozvolila da gasovod prođe kroz njenu teritoriju, a zbog toga što Rusija nije ispunila evropsku regulativu po kojoj jedna kompanija ne može biti vlasnica i gasa i gasovoda.

Srbija je pretrpela „ogromnu štetu", koja se merila u milionima evra, ali nije mogla da traži odštetu od Rusije pošto to nije bilo predviđeno sporazumom, objašnjavala je tadašnja ministarka za energetiku Zorana Mihajlović.

Deo dogovora o proširenju Banatskog dvora je ispoštovan, a ono je danas jedno od najvećih podzemnih skladišta gasa u Jugoistočnoj Evropi.

Srbijagas i Gasprom-eksport, još jedna ćerka firma Gasproma, suvlasnici su preduzeća Banatski dvor D.O.O. koje upravlja skladištem.

Ruska strana ima udeo od 51, a srpska od 49 odsto.

Aktivni kapacitet skladišta je 450 miliona kubnih metara gasa, a u njemu se može proizvesti 5 miliona kubnih metara gasa dnevno, navodi se na zvaničnom sajtu rusko-srpskog osiguravajućeg društva Sogaz.

Kako se Srbija snabdeva gasom?

Srbija se gasom snabdeva iz dva pravca - kroz gasovod koji iz Rusije, preko Ukrajine i Mađarske vodi do Srbije, kao i kroz Turski tok, koji ide od Rusije vodi preko Turske i Balkana, pa sve do Austrije, pokazuje izveštaj Ministarstva energetike za 2021. godinu.

Balkanski tok, deo Turskog toka koji prolazi kroz Srbiju, svečano je pušten u rad 1. januara 2021. godine.

Prethodno je gas stizao isključivo iz pravca Mađarske, ali je Rusija odabrala novu rutu kako bi zaobišla Ukrajinu kada je u oktobru 2021. počela da isporučuje gas Mađarskoj i Hrvatskoj koristeći novu trasu.

Kada je Turski tok pušten u rad, Srbija je postala tranzitna zemlja, preko čije teritorije se isporučuje više gasa nego što se u njoj troši, kaže Aleksandar Kovačević, stručnjak za energetiku.

„Time se kvalifikovala kao zemlja u kojoj Gasprom ima komercijalne interese i neposredno obavlja poslove isporuke i skladištenja gasa", dodaje on za BBC na srpskom.

Podseća da se isporuke gasa u Srbiju obavljaju u skladu sa dugoročnim međudržavnim ugovorom koji je ratifikovan 2012. godine.

„Na temelju tog ugovora je 2013. godine je potpisan komercijalni ugovor Gasproma kao isporučioca i firme Jugorosgas kao uvoznika u Srbiju", kaže Kovačević.

Jugorosgas je rusko-srpska kompanija, koja od 2007. godine ima ulogu posrednika između ruskog Gasproma i srpske državne naftne kompanije Srbijagas.

Gasprom je vlasnik 50 odsto aktiva Jugorosgasa, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR).

Lazara Marinković/BBC

I Egzit i Guča

Gasprom u svetu podržava mnoge kulturne, naučne i sportske ustanove i manifestacije, a to je u prethodnih 13 godina slučaj i u Srbiji.

Na dugačkom donatorskom spisku su se do sada našli muzički festivali Egzit, Dragačevski sabor trubača u Guči, filmski i muzički festival „Kustendorf", filmski festival FEST u Beogradu, Istraživačka stanica Petnica i mnoge škole, pokazuju godišnji izveštaji korporacije.

Među najznačajnijima su sponzorstva u sportu, gde naftni gigant podržava KK Partizan i FK Crvena zvezda, ali i Asocijaciju teniskih profesionalaca Srbije.

„Samo u 2021. godini, u društveno odgovorne projekte i podršku profesionalnom sportu uložili smo više od 315 miliona dinara", navode iz NIS-a.

Ruska država kompanija ima mnoga partnerstva i u Evropi, ali su neka nedavno prekinuta u znak protesta protiv ruske invazije na Ukrajinu.

Evropska fudbalska federacija (UEFA) je raskinula sponzorski ugovor sa Gaspromom, a isto je uradio i nemački fudbalski klub Šalke 04 iz Gelzenkirhena.

Zvezdan Terzić, generalni direktor FK Crvena zvezda, rekao je povodom ove odluke UEFA da je Gasprom „spasao zvezdu 2010. kada joj je pretio ključ u bravu", ali da je klub sada „može da preživi" i bez ovog sponzorstva.

Dodao je da do sada nije bilo zahteva da crveno-beli skinu logo Gasproma sa dresa i da bi to bio „sulud zahtev".

IZ NIS-Gaspromnjefta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja o perspektivi nastavka finansiranja FK Crvena zvezda i KK Partizan.

Odgovor nismo dobili ni iz ovih klubova, kao ni od Asocijacije teniskih profesionalaca Srbije.

BBC/Vladimir Živojinović

U Novom Sadu, gradu gde se nalazi sedište NIS-Gaspromnjefta, ova firma sarađivala je sa dve velike kulturne fondacije - organizatorima festivala Egzit i Evropske prestonice kulture (EPK).

NIS je počeo da podržava Egzit osnivanjem festivala 2001. godine, kada je kompanija bila u većinskom vlasništvu države, navode iz Egzita za BBC na srpskom.

Sponzorstvo je obustavljeno 2012. godine, tri godine pošto je Gasprom preuzeo srpsku naftnu kompaniju.

Kako dodaju, Fondacija Egzit sarađivala sa NIS-om na nekoliko projekata između 2014. i 2019. godine, a jedan od njih bila je obnova Opservatorije na Petrovaradinskoj tvrđavi 2018. godine.

„S obzirom da NIS, odnosno Gasprom, nije sponzor Egzit festivala poslednjih 10 godina, kao i na to da Fondacija Egzit već treću godinu zaredom nema saradnju sa NIS-om, možemo slobodno reći da poslovanje i sponzorstvo ove kompanije ne utiče na održavanje festivala", kažu.

NIS je podržao dva programa u okviru Evropske prestonice kulture (EPK), kažu iz Fondacije „Novi Sad - Evropska prestonica kulture" u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

U 2020. godini, u Velikoj sali NIS-a održan je jedna od 40 koncerata, a podržali su i Doček 2022. godine, koji je bio uvod u otvaranje EPK u Novom Sadu.

„Ukazano poverenje i podrška partnera je od velikog značaja, jer prikazuje i važnost Evropske prestonice kulture, koja je u Srbiji projekat od nacionalnog značaja", navode iz Fondacije.

Festival filma FEST, Dragačevski sabor trubača u Guči, kao ni Muzički festival „Kustendorf" na Mokroj gori nisu odgovorili na upit BBC-ja.

AFP

Kako politika Rusije utiče na poslovanje NIS-a i Gasproma?

Zbog ruske politike prema Ukrajini, Gasprom ima probleme sa finansiranjem od 2014. godine, kada je Moskva anektirala Krim.

EU i SAD su stavile ruskog giganta i sa njim povezane firme van Rusije na crnu listu, a to je pogodilo i NIS-Gaspromnjeft.

Od tada ne mogu da pozajmljuju novac iz evropskih i američkih banaka, zbog čega „od septembra 2014. godine (kompanija) ima ograničene mogućnosti eksternog finansiranja", navodi se u poslednjem dostupnom izveštaju o poslovanju za 2021.

Time su dovedeni u rizik da će „NIS grupa imati poteškoća u ispunjavanju svojih dospelih obaveza zbog nepostojanja odgovarajućih izvora finansiranja poslovnih aktivnosti", dodaje se u izveštaju.

Tražeći alternativu, morali su da se okrenu ruskim, arapskim i srpskim bankama, pokazuju izveštaji.

„Pronašli smo model za dugoročni razvoj i nesmetano finansiranje operativnog i investicionog poslovanja, bez većih posledica po finansijsku stabilnost kompanije", kažu iz NIS-a.

Medović tvrdi da korporacija u ovim okolnostima „ne može da se zadužuje pod jednako povoljnim uslovima kao i konkurenti na svetskom tržištu".

„Ovo lagano iscrpljuje finansijsku moć Gasproma", smatra stručnjak.

Kada je krajem februara počeo rat u Ukrajini, na postojeće probleme nadovezali su se novi - akcije Gasproma zabeležile su veliki pad na berzama.

„Gasprom je od početka rata do 1. marta izgubio na vrednosti 54 procenta", navodi kaže Nenad Gujaničić, glavni broker kuće Momentum sekjuritiz (Momentum Securities), za BBC na srpskom.

Kako pojašnjava, tome je doprinelo što je nemačka berza 1. marta suspendovala trgovanje svim ruskim hartijama od vrednosti.

U Srbiji, trgovina akcijama NIS-Gaspromnjefta se slobodno odvija na Beogradskoj berzi, ali akcije „i ovde beleže veliki pad".

„Sada se njima trguje na nivou od oko 500 dinara, dok su se pre početka rata u Ukrajini koštale između 610 i 620 dinara", kaže broker.

Dodaje da je „zbog naglog pada tržišne vrednosti" promet trgovanja akcijama NIS-Gaspromnjefta „pojačan".

Gujaničić navodi i da su slični potresi u Srbiji beleženi posle izbijanja pandemije korona virusa, a najniže što su akcije išle bilo je „neznatno ispod 500 dinara".


Skupovi podrške za Rusiju i Ukrajinu u podeljenom Beogradu


Postoji li rizik po opstanak Gasproma u Srbiji?

Iz NIS-a kažu da se poslovanje u ovom trenutku obavlja „neometano".

„Kompanija ostaje usmerena na nastavak realizacije započetih investicija i na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata", navode iz NIS-a.

Kako dodaju, „snabdevenost lanca benzinskih stanica NIS-a je redovna i Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu".

Zapadne zemlje su krajem februara odlučile da isključe niz ruskih banaka iz finansijske mreže SWIFT za globalni transfer novca.

Međutim, iz ovih sankcija je izuzeta Gasprom banka - platna institucija putem koje ruski naftni gigant obavlja svoje transakcije.

Ukoliko bi se ova banka našla pod sankcijama, ruska naftna korporacija bi se našla „u velikom problemu", kaže Vladimir Medović.

„To bi otežalo poslovanje Gasproma u svetu i dovelo u pitanje njegov opstanak u Srbiji", ocenjuje.

Medović smatra da bi „u slučaju takvog scenarija trebalo tražiti rešenje za otkup, a to bi mogla da uradi država ili neko drugo preduzeće".

Početkom marta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da Srbija „nije sklona da nacionalizuje rusku imovinu", ali nije ni u potpunosti isključio ovu mogućnost.

„Ako bude problema onda ćemo pokušati da se dogovorimo i da damo fer cenu i da nešto kupimo", dodao je.


Ko je Vladimir Putin


Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk