„Stidim se onoga što radim, ali kakav izbor imam?", kaže Neda, razvedena žena iz Teherana.
Danju radi kao frizerka, ali noću radi kao prostitutka i kaže da se oseća primoranom da prodaje telo kako bi sastavila kraj s krajem.
„Živim u zemlji u kojoj se žene ne poštuju, ekonomija ruši, a cena svega raste skoro svaki dan", nastavlja ona.
„Ja sam samohrana majka. Moram da se brinem o sinu. Prostitucija se dobro plaća, a sada planiram da kupim malu kuću u centru grada. Ovo je tužna stvarnost mog života. Bukvalno prodajem dušu."
- Šta brutalno ubistvo tinejdžerke govori o položaju žena u Iranu
- Žene u Iranu - pre i posle revolucije
- Nevenina priča: Iz kandži prostitucije do umetnice koja hrabri druge
Iran je 2012. godine najavio nacionalni program borbe protiv prostitucije.
Međutim, prema nezvaničnim izveštajima nevladinih organizacija (NVO) i istraživača, broj ljudi koji rade u seks industriji stalno raste.
Iranski konzervativni verski establišment zvanično je dugo poricao postojanje seksualnih radnica u zemlji.
Umesto toga, vlasti aludiraju na prostituciju kao na zaveru sa Zapada koja je osmišljena da iskvari omladinu ili okrivi žene što su zgrešile sa beskrupuloznim muškarcima.
Nezvanični podaci takođe sugerišu da su iranske seksualne radnice sve mlađe.
Statistike različitih nevladinih organizacija pokazuju da su se u 2016. godini prostitucijom bavile i devojčice od 12 godina.
Udruženje Aftab, nevladina organizacija posvećena lečenju žena zavisnih od droga u Iranu, saopštila je 2019. godine da bi u prestonici moglo da ima skoro 10.000 seksualnih radnica, od kojih je otprilike 35 odsto udato.
Prema rečima Amira Mahmuda Haričija, profesora socijalne zaštite na Teheranskom univerzitetu, broj seksualnih radnica u Teheranu bi mogao biti duplo veći.
S obzirom na nedostatak mogućnosti zapošljavanja za žene u Iranu i rodnu neravnopravnost, mnoge žene koje žive ispod granice siromaštva bile su prinuđene da prodaju seksualne usluge.
Međutim, ovaj posao nosi velike rizike.
„Muškarci znaju da je prostitucija nezakonita u Iranu i da žene snose teške kazne, pa to koriste", kaže Mahnaz, studentkinja na univerzitetu u Teheranu, koja je i seksualna radnica kako bi zaradila.
„Dešavalo mi se u raznim prilikama da sam imala seks sa nekim, a on mi nije platio i nisam mogla da se obratim nadležnim organima."
Mahnaz kaže da su troškovi života u Teheranu veoma visoki i da joj bavljenje drugim poslovima neće platiti račune.
Pogledajte video: Robinje iz komšiluka - devojčice u kandžama seks trafikinga
„Brakovi iz zadovoljstva"
Posle Islamske revolucije u Iranu 1979. godine, novi režim je pogubio brojne seksualne radnice, a javne kuće su zatvorene.
U nastojanju da se legitimiše korišćenje žena za seks, praksa onoga što je poznato kao zawaj al-mutaa ili „brak iz zadovoljstva" - brak koji podleže ugovoru koji precizira njegovu dužinu i iznos nadoknade privremenoj ženi - postao je sve više preovlađujući.
Prema iranskom šiitskom islamskom sistemu, mutaa brak je dozvoljen i ne smatra se činom prostitucije.
Praksa je rasprostranjena u svetim gradovima Mašhadu i Komu, koje posećuju šiitski hodočasnici iz celog sveta.
Video snimci na društvenim mrežama prikazuju Iračane koji traže seks u Mašhadu, gde zvaničnici tvrde da se samo upuštaju u privremene brakove.
Sada postoji bezbroj onlajn servisa koje nude mutaa brak u Iranu, kao što su Telegram i Vocap, pri čemu takve grupe tvrde da imaju odobrenje vlade.
Porast troškovia života, koji su inicirali rast prostitucije, usledili su posle ekonomskih sankcije koje su uvele SAD zbog iranskog nuklearnog programa.
Od prošle godine, inflacija u Iranu je porasla za 48,6 odsto.
Nezaposlenost je takođe porasla, a mnogi koji imaju posao nisu dobro plaćeni.
Došlo je i do porasta broja muškaraca starosti između 20 i 35 godina koji za novac imaju seks sa ženama.
Fenomen muških seksualnih radnika širi se u većim gradovima Irana.
Jedna takva osoba je Kamjar, dvadesetosmogodišnji kasir u supermarketu, koji je do prošle godine živeo sa roditeljima i nije mogao da plati troškove bez pomoći oca.
Sada može da priušti iznajmljivanje stana u centru Teherana i nada se da će se jednog dana preseliti u inostranstvo.
„Klijentkinje pronalazim preko naloga na društvenim mrežama", kaže on.
„Ove žene su obično u tridesetim i četrdesetim. Jednom sam imao klijentkinju od 54 godine. Dobro se ophode prema meni, dobro plaćaju i uvek prespavam kod njih. I usmenom preporukom dobijam mnogo klijentkinja."
Kamjar je školovani inženjer, ali ne vidi budućnost za sebe u oblasti koju je oduvek voleo.
„Oduvek sam želeo da postanem inženjer. Ali za mene nema posla", kaže on.
„Voleo sam jednu devojku, ali nismo mogli da se venčamo jer nisam imao pravi posao. Nisam ponosan na ovo što sada radim.
„Spavanje sa strankinjama za novac nije bio moj najluđi san dok sam odrastao. Naravno, stidim se, ali od toga plaćam račune. Ja sam u zemlji u kojoj je beda jedina stvar koju mogu da zamislim u budućnosti."
Imena onih koji se bave seksualnim radom iz ovog članka su promenjena da bi se zaštitio njihov identitet.
Pogledajte video: Ove žene prodaju tela za 50 centi
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
