Ukrajina i Rusija:

Kako ukrajinski muslimani obilježavaju Ramazan u ratnoj zoni

Vrlo mali procenat stanovništva u Ukrajini slijedi islam - možda oko jedan odsto, prema nezvaničnim procjenama. Ali, muslimani iz te zemlje su sa nestrpljenjem čekali Ramazan nakon što su propustili prethodna dva zbog pandemije kovida. Rat im je pokvario planove za ovu godinu

6822 pregleda 3 komentar(a)
Foto: Niyara Mamutova
Foto: Niyara Mamutova

„Kad sve vreme čujete zvuke sirene za vazdušnu opasnost i kad gledate slike uništenih škola, bolnica i domova, kako možete da ostanete normalni?", pita se Nijara Mamutova.

„Kad vidim mrtva tela i spaljene kuće, pozli mi. Veoma je stresno. Ovaj Ramazan je pun bola."

Nijara je etnička Tatarka koja je pobegla na sever sa Krima kada su ga zauzeli Rusi 2014. godine.

Sa njenim utiscima slaže se jedna druga ukrajinska muslimanka, Viktorija Nesterenko iz Kijeva.

Dve žene ispričale su za BBC kako izlaze na kraj sa izazovima poštovanja Ramazana u ratnoj zoni.

„Ispunjena sam tugom"

„Slike užasnih scena rata mi se neprestano motaju po glavi", kaže Viktorija.

„Mnogi civili, među kojima i deca, poginuli su od ruskih vojnika blizu Kijeva. Ovog Ramazana ne osećam svetu atmosferu, ispunjena sam tugom."

Viktoria Nesterenko

Vrlo mali procenat stanovništva u Ukrajini sledi islam - možda oko jedan odsto, prema nezvaničnim procenama.

Ali muslimani iz ove zemlje su sa nestrpljenjem čekali Ramazan nakon što su propustili prethodna dva zbog pandemije kovida.

Rat im je pokvario planove za ovu godinu.

„Najteže je prilagoditi se moralno i duhovno. Moram više da čitam Kuran i da izdvajam vreme za molitvu.

„Veoma je teško usredsrediti se na molitve, zbog stresa i zamora", kaže Viktorija.

Nijara doji bebu, tako da ne posti, ali Viktorija se drži posta.

Obema je teško da se usredsrede na duhovnost.

„Naravno da nalazimo vremena za molitvu. Tokom rata su nam dozvoljeni neki ustupci.

„Molitve mogu da se mešaju - dnevna sa večernjom ili večernja sa noćnom. Na taj način možemo da ispunimo našu versku dužnost", dodaje ona.

„Nigde nije bezbedno"

Poslednjih osam godina, Nijara živi u jugoistočnom gradu Zaporožju.

Ona vodi nevladinu organizaciju koja se bavi različitim aktivnostima, od ekološke svesti do borbe protiv stereotipa o muslimanima.

Niyara Mamutova

„Bili smo šokirani. Projektili su padali na aerodrom, skladište nafte je bilo u plamenu… Ruske trupe su se približavale gradu. I zato smo odlučili da odemo."

Za razliku od aneksije Krima, koja je prošla gotovo bez prolivene krvi, ova invazija bila je krvava i brutalna.

I zato se porodica ponovo odselila, ovaj put u Černovce u zapadnoj Ukrajini, iz bezbednosnih razloga.

Bilo je posebno stresno za decu.

„Moja deca su bila razdvojena od prijatelja. Izgubila su dom. Nismo bezbedni čak ni u ovom gradu.

„Ruski projektili i bombe mogu da stignu do bilo kog grada bilo gde u Ukrajini."


Pogledajte video o Ukrajincima koji se vraćaju kući uprkos ratu


Nostalgija

Niyara Mamutova

Isprva su sklonište potražili u džamiji, ali su kasnije uspeli da iznajme stan.

Stare uspomene na Ramazan podsećaju je šta je sve izgubila.

„Čitava porodica je nekada postila zajedno, molila se zajedno i prekidala post zajedno. Naše porodice su sada razbijene i raseljene zbog rata.

„Neki su napustili zemlju i u drugim su zemljama. Nije baš vesela atmosfera", dodaje Nijara.

Njen muž radi kao imam u džamiji koja je praktično modifikovana kuća.

U Černovcima je noću na snazi policijski čas, što znači da njen muž nekad mora da ostane u džamiji ako se zadržao na poslu.

Ali Nijara je na ovom nepoznatom mestu uspela da stekne nove prijatelje.

„Sastajemo se sa drugim članovima muslimanske zajednice da prekidamo post. Pomažemo jedni drugima.

„Apelujemo na imućnije muslimanske građane da poklone hranu raseljenima."

Nestašica halal mesa

Ona svakog dana pomaže u pripremanju hrane za raseljene koji su potražili utočište u džamiji.

Niyara Mamutova

„Pripremamo gotovo ista jela kao i pre, ali ovde nemamo halal meso. Imamo samo neke vrste halal piletine", kaže Nijara.

Ona kaže da muslimanske dobrotvorne organizacije u zemljama kao što su Turska obezbeđuju neophodnu hranu, a lokalni muslimani pružaju podršku obezbeđujući posuđe neophodno za kuvanje.

Viktorija koristi smrznuto meso i ribu da bi rešila ovaj problem.

„Trudimo se da obezbedimo halal hranu. Ali sada imamo problem sa nestašicom halal mesa. Muslimani na zabitim mestima nemaju pristupa smrznutoj halal hrani."

Pre izbijanja rata, ona je radila kao direktorka u Centru za sertifikaciju halala u Kijevu.

Ona se nada da će nestašica halal mesa uskoro biti rešena.

Učešće u ratu

Mnogi muslimani i muslimanke nalaze se u redovima ukrajinske vojske i bataljona teritorijalne odbrane.

Neki su se pridružili nedavno oformljenim naoružanim grupama dobrovoljaca.

„Moji rođaci i moji prijatelji se bore protiv Rusa", kaže Viktorija.

Viktoria Nesterenko

„Pružamo humanitarnu pomoć, pomažemo u evakuaciji ljudi, sakupljamo sredstva i kupujemo vojnu municiju za naše vojnike."

Glavna džamija u Kijevu ima samo oko pet procenata uobičajenih poseta vernika, što brine Viktoriju.

Ona mislim da su mnogi muslimani još uvek u gradu, ali su suviše zauzeti radeći u osnovnim službama ili naoružanim jedinicama da bi se molili u džamiji.

Ona, međutim, uviđa potrebu za tim.

„Osećam da moram da nastavim da radim i pomažem svom narodu koliko god mogu. Imam patriotsku dužnost.

„Snaga ukrajinskog naroda je u jedinstvu - moramo da se držimo zajedno i pomažemo jedni drugima. Tek ćemo tada moći da pobedimo neprijatelja."

Vera na ispitu

Nijara se nada da će joj njena vera pomoći da prođe kroz najteži period života.

Alina Smutko

„Moja vera je veoma važna u ovako teškim vremenima. Daje mi snagu. Daje mi odgovore na moja pitanja. Vi ste svesni da je rat vaš ispit."

Ali Nijara veruje da će joj bog dati snage da prebrodi ovu krizu.

„Živimo, molimo se i čekamo mir", kaže ona.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk