Mala količina padavina i dugotrajna vrućina prouzrokovale su sušu u nekoliko evropskih zemalja.
Nizak vodostaj reka otkrio je zlokobna upozorenja predaka o razdobljima bede.
Takozvano „kamenje gladi" su stene rečnog korita, koje su vidljive samo kada je vodostaj izuzetno nizak.
U njih su uklesane poruke koje su ostavili ljudi iz prethodnih epoha o katastrofama izazvanim nedostatkom vode, pružajući jedinstveni podsetnik na teškoće sa kojima su se suočavali tokom prethodnih suša.
Natpisi datiraju decenijama i vekovima, a tema je postala viralna na internetu.
Najstariji natpis pronađen u slivu reke Elbe datira iz 1616. godine.
Ispisan je na nemačkom jeziku.
Piše: „Ako me vidiš, plači".
- Suša na Rajni: „Ostalo je samo 30 centimetara reke"
- Najgora suša u poslednjih 70 godina u severnoj Italiji, vlasti proglasile vanredno stanje
- Iz presušene italijanske reke Po izronila neeksplodirana bomba iz Drugog svetskog rata
Kalendar suša
Prema studiji koju je 2013. sproveo češki tim arheologa, godine 1417, 1616, 1707, 1746, 1790, 1800, 1811, 1830, 1842, 1868, 1892. i 1893. mogu se pročitati na kamenu.
„Život će ponovo procvetati kada ovaj kamen nestane", uklesano je na jednoj od stena.
„Plakao je onaj ko me je jednom video, plakaće onaj ko me vidi sada", nagoveštava još jedna.
„Ako ponovo vidite ovaj kamen, zaplakaćete. Ovako je voda bila plitka 1417. godine", piše na sledećoj.
Pogledajte video o suši u Somaliji:
Kamenje koje najavljuje siromaštvo
U prošlosti, ako bi reke dostizale tako nizak nivo, to je značilo siromaštvo i probleme za mnoge ljude.
Suše su uništavale useve, ali i prekidale vodene puteve kojima se prevozila hrana i zalihe svih vrsta.
Posle toga bi došla glad.
U prošlosti se centralna Evropa, poput delova Austrije, Češke, Nemačke, Mađarske, Poljske i Švajcarske, oslanjala na plodnu zemlju duž rečnih obala za proizvodnju hrane.
Nemački novinar Olaf Koen je na Tviteru objasnio da čak postoji reč na nemačkom koja opisuje stene - „hungersteine" (što se doslovno prevodi kao „kamenje gladi").
Inspiracija za ovu reč potiče od natpisa pronađenog na jednoj od stena, koji opisuje 1947. godinu kao „godinu gladi".
Ispod je tvit nemačkog novinara koji prikazuje „kamen gladi" sa takvom porukom.
Poslednjih godina, fenomen suše postao je jedan od najistaknutijih znakova klimatskih promena u centralnoj Evropi.
- Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima
- Zagrevanje sveta - duplo više vrelih dana sa temperaturom iznad 50 stepeni
- „Zalivate golf terene, a ljudi nemaju vodu da piju": Akcija ekoloških aktivista u Francuskoj
Podsećanja na prošlost
Jedan od gradova u kome je otkriveno više kamenja je Dječin, grad na severu Češke, u blizini nemačke granice i mesto gde se spajaju reke Elba i Ploučnice.
Desetak ovih stena se pojavljuje u koritu Elbe, podsećajući lokalno stanovništvo na teške periode iz prošlosti.
Još jedan kamen gladi izložen je u muzeju u nemačkom gradu Šenebeku.
Nekada je stajao u blizini sliva rečne luke gde je zabeležen nizak vodostaj.
Vidljivost ovog kamena ukazivala je čamcima da je nivo vode prenizak za plovidbu.
Većina „kamenja gladi" nalazi se u reci Elbi, iako se pojavila i u drugim rekama u regionu, kao što su Rajna, Mozel i Vezer.
Ekstremna suša
Upozorenja na sušu trenutno važe na više od 60 odsto evropske teritorije, podaci su Evropske opservatorije.
Vode velikih reka u Nemačkoj, Engleskoj i Italiji su se povukle.
Nizak vodostaj u italijanskom gradu Mantovi ipak nije otkrio „kamen gladi".
Umesto toga, ono što je otkriveno u koritu reke Po, bila je neeksplodirana bomba iz Drugog svetskog rata od 450 kilograma.
Poslednjih nedelja, zemlje poput Francuske i Španije morale su da ograniče potrošnju vode.
U delovima obeju zemalja, vlasti su bile prinuđene da prekinu snabdevanje pod određenim okolnostima.
Francuske vlasti su 7. avgusta saopštile da se zemlja suočava sa najvećom sušom od kada su 1958. godine počele da se evidentiraju.
U Nemačkoj, nizak nivo Rajne, koja teče od švajcarskih Alpa do Severnog mora, već primorava brodarske kompanije da plove sa smanjenim količinama tereta, navodi novinska agencija Rojters.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
