favorit da pobijedi

Ko je Liz Tras, moguća nova premijerka Velike Britanije: Sa sedam godina je glumila Margaret Tačer

Na mnogo načina, ona nije konvencionalni torijevac

13390 pregleda 3 komentar(a)
Tras, Foto: Reuters
Tras, Foto: Reuters

Sa sedam godina, Liz Tras je glumila Margaret Tačer u imitaciji izbora u njenoj školi.

Ali za razliku od premijerke, koja je 1983. godine pobedila ubedljivom većinom, ona nije bila uspešna.

Mnogo godina kasnije, Tras se prisetila: „Ugrabila sam priliku i na izborima održala govor iz srca, ali na kraju nisam osvojila nijedan glas. Nisam glasala čak ni za samu sebe."

Trideset devet godina kasnije, ona koristi priliku da pođe koracima Čelične lejdi za stvarno i postane liderka Konzervativne partije i premijerka.

Ministarka spoljnih poslova sledila je bivšeg ministra finansija Rišija Sunaka u svih pet krugova glasanja torijevskih poslanika.

Ali kladioničari je smatraju ubedljivim favoritom za pobedu, budući da je provela godine i godine gradeći odnose sa udruženjima glasačkog tela iz vlastite izborne jedinice i ostavši lojalna Borisu Džonsonu tokom najmračnijih dana njegove vladavine.

Na mnogo načina, ona nije konvencionalni torijevac.

Meri Elizabet Tras rođena je u Oksfordu 1975. godine.

Opisala je oca, profesora matematike, i majku, medicinsku sestru, kao „levičare".

Kao devojčicu, majka ju je vodila na protestne šetnje Kampanje za nuklearno razoružanje, organizacije koja se oštro protivila odluci vlade Margaret Tačer da dozvoli da se američke nuklearne glave postave u kampu RAF-a Grenem Komon, zapadno od Londona.


Liz Tras: Osnovni podaci

  • Godine: 47
  • Mesto rođenja: Oksford
  • Dom: London i Norfolk
  • Obrazovanje: Srednja škola Raundhej u Lidsu, Univerzitet u Oksfordu
  • Porodica: Udata za računovođu Hjua O'Lirija, dve ćerke tinejdžerskog uzrasta
  • Parlamentarna izborna jedinica: Jugozapadni Norfolk

Njena porodica se preselila u Pejsli, zapadno od Glazgova, kad je Tras imala četiri godine.

Govoreći za BBC Radio 4, njen brat je ispričao da je porodica uživala u igranju društvenih igara, ali da mlada Tras nije volela da gubi i često bi samo nestala umesto da rizikuje da ne pobedi.

Porodica se kasnije preselila u Lids, gde je ona pohađala Raundhej, državnu srednju školu.

Opisala je da je tokom svog boravka tamo viđala „neuspešnu decu koju su bila izneverena niskim očekivanjima".

Neki od vršnjaka Liz Tras u Raundheju opovrgli su njen opis škole, poput novinara Gardijana Martina Pengelija, koji je napisao: „Ona se možda selektivno seća detinjstva i nemarno ogovara vlastitu školu i nastavnike koji su je podučavali iz proste političke koristi."

Kakvo god bilo njeno prethodno školovanje, Tras je nakon toga pohađala Univerzitet u Oksfordu, gde je studirala filozofiju, politiku i ekonomiju, i bila aktivna u studentskoj politici, isprva za liberalne demokrate.

Na konferenciji stranke 1994. godine, govorila je u korist ukidanja monarhije, poručivši delegatima u Brajtonu: „Mi liberalne demokrate verujemo u jednake prilike za sve. Ne verujemo da su ljudi rođeni da vladaju."

Vestminsterske ambicije

Na Oksfordu, Tras je prešla u konzervativce.

Nakon diplomiranja, radila je kao računovođa za Šel i Kejbl end Vajerles, i udala se za kolegu računovođu Hjua O'Lirija 2000. godine. Oni imaju dvoje dece.

Tras je bila kandidatkinja torijevaca za Hemsvort, u Zapadnom Jorkširu, na opštim izborima 2001. godine, ali je izgubila.

Pretrpela je još jedan poraz u Kalder Veliju, takođe u Zapadnom Jorkširu, 2005. godine.

Ali nepokolebljivih političkih ambicija, izabrana je za odbornicu u Griniču, u jugoistočnom Londonu, 2006. godine, a od 2008. godine radila je i za ekspertsku grupu desnog centra Reform.

PA Media

Konzervativni lider Dejvid Kameron stavio je Tras na svoju „A-listu" prioritetnih kandidata za izbore 2010. godine i bila je izabrana da se nadmeće za sigurno poslaničko mesto Jugozapadnog Norfolka.

Vrlo brzo se, međutim, suočila sa bitkom protiv oduzimanja kandidature torijevskog udruženja iz izborne jedinice, nakon što je obelodanjeno da je imala aferu sa poslanikom torijevaca Markom Fildom nekoliko godina ranije.

Inicijativa da se smeni nije uspela i Tras je na kraju osvojila poslaničko mesto sa više od 13.000 glasova razlike.

Bila je koautorka knjige Britanija bez okova, sa četiri druga konzervativna poslanika izabrana 2010. godine, koja je preporučivala ukidanje državne regulative kako bi se popravio položaj Velike Britanije u svetu, obeleživši je kao istaknutu zagovornicu politike slobodnog tržišta u torijevskim redovima.

Tokom liderske debate na BBC-ju, upitana je za komentar iz Britanije bez okova, u kom se britanski radnici nazivaju „jednim od najgorih lenjivaca na svetu".

Tvrdila je da ona to nije napisala.

Potom je 2012, svega dve godine pošto je postala poslanica, ušla u vladu kao ministarka obrazovanja, dok je 2014. godine unapređena u ministarku za životnu sredinu.

Na konferenciji konzervativaca 2015. godine, Tras je bila izvrgnuta ruglu zbog govora u kom je izjavila, glasom bez emocija: „U zemlji uvozimo dve trećine sira. To. Je. Sramota."

Bregzitovski zaokret

Manje od godinu dana kasnije, usledio je verovatno najveći politički događaj generacije - referendum o EU.

Tras je bila aktivna u kampanji za ostanak, pišući za dnevni list San da bi Bgrezit bio „trostruka tragedija - više propisa, više formulara i više odugovlačenja u trgovini sa EU".

Međutim, pošto je njena strana izgubila, ona se predomislila, tvrdeći da Bregzit pruža priliku da se „uzdrma način na koji stvari trenutno funkcionišu".

Pod vladavinom premijerke Tereze Mej, služila je prvo kao ministarka pravde, a zatim je prešla na mesto glavne sekretarke ministarstva finansija.

Kad je Boris Džonson postao premijer 2019. godine, Tras je preuzela položaj ministarke za međunarodnu trgovinu - što je bio posao koji je podrazumevao susrete sa globalnim političkim i poslovnim liderima u cilju promovisanja britanskih trgovinskih interesa.

EPA

Zatim je 2021, u 46. godini, dobila jedan od najviših položaja u vladi, preuzevši od Dominika Raba ministarstvo spoljnih poslova.

Na tom mestu pokušala je da reši zamršeni problem Protokola o Severnoj Irskoj, naprosto odbacivši delove post-bregzitovskog sporazuma između EU i Velike Britanije - što je bio potez koji je oštro kritikovala EU.

Izdejstvovala je puštanje na slobodu dvojice britansko-iranskih državljana koji su uhapšeni i držani u pritvoru.

A kad je u februaru Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, zauzela je čvrst stav, zahtevajući da sve snage Vladimira Putina moraju da se potisnu iz zemlje.

Naišla je, međutim, na kritike kad je podržala ljude iz Velike Britanije koji žele da se bore u Ukrajini.

'Protiv milostinje'

Kampanja Liz Tras za liderstvo u stranci nije bila lišena kontroverzi.

Pritisnuta oko toga kako će se boriti protiv krize troškova života, izjavila je da će sve svoje napore usmeriti ka „smanjenju poreskog tereta, a ne na davanje milostinje".

Bila je prisiljena da odustane od plana za povezivanje plata u javnom sektoru sa regionalnim troškovima života zbog oštre reakcije viših torijevaca koji su tvrdili da bi to podrazumevalo smanjenje plate milionima radnika izvan Londona.

A nazvala je i premijerku Škotske Nikolu Sterdžen „željnom pažnje" i rekla da je najbolje „ignorisati je".

Međutim, ankete ukazuju na to da je ona popularnija među članovima stranke od njenog rivala Rišija Sunaka.

Neki sugerišu da Tras svojim oblačenjem - krznena kapa i bela mašna - pokušava da oponaša još jednog favorita torijevaca - Margaret Tačer.

Tras je odbacila te tvrdnje, rekavši za GB Njuz: „Prilično je frustrirajuće što se političarke uvek porede sa Margaret Tačer, a političari se nikad ne porede sa Tedom Hitom."

Ali takva poređenja možda ne predstavljaju hendikep kad je u pitanju sticanje podrške kod članova Konzervativne stranke.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk