„Nema preliva od luka. Svaki restoran se suočava sa nedostatkom luka". Ovakva obaveštenja na Filipinima možete da vidite svuda.
Prema zvaničnim statistikama, cena luka na Filipinima je prošlog meseca porasla na oko 700 pezosa (12,80 dolara) po kilogramu.
To je više od cene mesa i dnevne minimalne zarade u toj zemlji jugoistočne Azije.
Iako su cene nekih proizvoda snižene poslednjih nedelja, luk je i dalje luksuz za mnoge potrošače, kaže Rizalda Maunes, koja vodi piceriju u centralnom gradu Cebuu.
„Ranije smo kupovali tri do četiri kilograma luka dnevno. Sada kupujemo pola kilograma, toliko možemo da priuštimo", rekla je Maunes za BBC.
„Naši kupci razumeju jer nisu samo restorani pogođeni, domaćinstvima je teško jer luk ide u mnoga jela", dodaje ona.
- Koliko se u Srbiji i na Balkanu istanjio kućni budžet i kako je u svetu
- Troškovi života: Kako uštedeti pri kupovini namirnica
- „Smanjila sam malo meso, šta ću": O poskupljenjima - kako žive i štede studenti i penzioneri u Srbiji
- Kako živeti od minimalca u Srbiji: „Odrekli smo se svega, da bismo imali za osnovno“
Glavni sastojak filipinske kuhinje postao je simbol rastućih troškova života.
Inflacija, koja meri rast cena svega, od hrane do goriva, dostigla je novi 14-godišnji maksimum u ovoj zemlji prošlog meseca.
Predsednik Ferdinand Markos Mlađi, koji je i ministar poljoprivrede, nazvao je povećanje cena hrane „vanrednom situacijom".
Ranije ovog meseca, Markos je odobrio uvoz crvenog i žutog luka u pokušaju da poveća snabdevanje.
Stručnjaci kažu da ponovno otvaranje filipinske privrede podstiče potražnju, dok je loše vreme uticalo na proizvodnju hrane, kao što je luk.
„Još u avgustu, Ministarstvo poljoprivrede je prognoziralo potencijalnu nestašicu nekih prehrambenih proizvoda.
„Nekoliko meseci kasnije, Filipine su pogodile dve snažne oluje koje su nanele značajnu štetu usevima", kaže Nikolas Mapa, viši ekonomista u ING banci.
„Ujedno, kako se ekonomija oporavlja, tako je i naglo povećana potražnja", rekao je Mapa.
Rasprostranjeni uticaj
Rastuće cene pogodile su i prodavce na tezgama sa uličnom hranom u Cebuu, popularne među lokalnim stanovništvom i turistima.
Prženo povrće, meso i morski plodovi obično se poslužuju sa sosom od luka i sirćeta.
„Luk je sastavni deo naših jela. Daje ukusnu hrskavost [i] slatkoću kako bi neutralisao slanoću hrane", kaže Aleks Čua, koji je bio primoran da štedi na luku.
„Zahvalni smo vladi na merama za zaustavljanje rasta cena. Nadamo se da će nastaviti da ih sprovodi".
Luk je toliko tražen da je Ejpril Lika Biori odlučila da ponese bidermajer napravljen od luka na sopstveno venčanje u Iloilo Sitiju.
„Pitala sam mladoženju da li bismo mogli da koristimo luk umesto cveća, pošto bi posle venčanja cveće uvenulo i na kraju bi bilo bačeno", rekla je Biori za lokalne novine.
„Što da ne luk? Može da se koristi i posle venčanja".
Drugi su upali u nevolje zbog krijumčarenja luka u zemlju.
Ranije ovog meseca objavljeno je da je 10 članova posade filipinske aerokompanije pod istragom zbog pokušaja da prokrijumčari skoro 40 kilograma luka i voća u koferima.
Iz carine su kasnije rekli da se neće suočiti sa optužbama, ali su upozorili putnike da bez dozvole ne pokušavaju da unose slične proizvode bez dozvola.
Rastuća kriza
Kriza je izvršila pritisak na Markosa, koji je, kao ministar poljoprivrede, obećao da će povećati proizvodnju hrane.
Neki poslanici su tražili od njega da imenuje zamenu.
„Ranije je problem bio šećer, sada je to luk. Na kraju ćemo ostati bez svega što koristimo u kuhinji", rekla je na sednici parlamenta, senatorka Grejs Po.
Mari-En Lezoren iz konsultantske kuće Kantar Vorldpanel kaže da su klimatske promene takođe velika pretnja za obezbeđivanje hrane u zemlji.
„Kupovna moć je mala za većinu potrošača koji sada mogu priušte samo ono što je neophodno.
„Ako klimatske promene izazovu nestašice, a samim tim i porast cena, to će veoma negativno uticati na veliki deo potrošača na Filipinima", smatra ona.
Ali Mapa veruje da bi cena luka mogla da bude stabilizovana jer vlada uvozi više.
„Međutim, tajming bi mogao da bude loš jer se poklapa sa februarskom sezonom žetve lokalno proizvedenog luka", kaže on.
„Cene bi zapravo mogle drastično da padnu kada i domaća žetva i uvoz stignu na tržište skoro istovremeno".
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
