Vlasti u Moskvi su objavile novi udžbenik u kom se opravdava rat u Ukrajini i optužuje Zapad da pokušava da uništi Rusiju.
Prema odlomcima objavljenim u ruskim medijima, deca će od jeseni u školi učiti da bi ljudska civilizacija mogla da stigne do kraha i da ruski predsednik Vladimir Putin nije započeo „specijalnu vojnu operaciju" protiv Ukrajine.
Koautor udžbenika „Istorija Rusije 1945. - rani 21. vek" je savetnik predsednika Vladimir Medinski, bivši ruski ministar kulture.
Ovo je prva zvanično odobrena knjiga iz istorije koja će se koristiti u ruskim školama, a da se u lekcijama pominju nedavni događaji poput invazije na Ukrajinu, koja je započela 2022.
Od septembra, koristiće ga maturanti u srednjim školama u Rusiji - 11. razred - što su učenici od 17 i 18 godina.
- Šta Rusi mogu da vide i čuju o ratu u Ukrajini
- Intervju petkom: Kako je do rata opstajala nezavisna televiziji u Rusiji
- Ukrajina i Rusija: Praćenje rata na ruskoj televiziji - potpuno druga priča
U udžbeniku se tvrdi da „Zapad ima fiksaciju da destabilizuje situaciju unutar Rusije" i da bi postigle taj cilj, zapadne sile šire „neskrivenu rusofobiju".
Zatim, nastavlja se, počinju da „uvlače" Rusiju u različite konflikte.
Krajnji cilj Zapada je da uništi Rusiju i preuzme joj kontrolu nad mineralnim bogatstvom, piše u knjizi.
Ponavljaju se i brojni klišei propagande Kremlja, kojima se Ukrajina oslikava kao agresivna država koju vode ekstremistički nacionalisti kojima Zapad manipuliše i navodno koristi tu državu kao „udarnog ovna" u borbi protiv Rusije.
Udarni ovan je korišćen za probijanje velikih vrata ili utvrđenja u ranijim vekovima.
Prema udžbeniku, Ukrajina je tek nešto više od zapadnog izuma stvorenog da bi se inatili s Rusijom, a čak su i plavo-žutu zastavu Ukrajine navodno izmislili Austrijanci jer žele da ubede Ukrajince da se razlikuju od Rusa.
Udžbenik je pun izvrtanja i manipulacija.
Na primer, prvi napad Rusije na Ukrajinu 2014. opisuje se kao narodni ustanak stanovnika istočnog Donbasa koji su „hteli da ostanu Rusi" i kojima su se pridružili „dobrovoljci" iz Rusije. Ne pominje se vojna oprema i osoblje koje je Rusija poslala u Donbas u to vreme ili u narednih osam godina.
Tvrdi se i da je jedan od ključnih razloga za invaziju 2022. bila mogućnost da se Ukrajina pridruži NATO-u.
Da je Ukrajina pristupila alijansi, a zatim „isprovocirala sukob na Krimu ili Donbasu", navodi se u udžbeniku, Rusija bi bila prinuđena da ratuje protiv čitavog NATO saveza.
„Ovo bi verovatno bio kraj civilizacije. To nije smelo da se dozvoli", piše u školskoj knjizi.
Međutim, ulazak Ukrajine u NATO bio je i tada - i ostao - daleka perspektiva.
U udžbeniku se takođe tvrdi i da je Ukrajina pre ruske aneksije Krima 2014. godine imala planove da Sevastopolj - sedište ruske Crnomorske flote - pretvori u NATO bazu i da je kasnije Kijev rekao da želi da nabavi nuklearno oružje.
Još jedna netačna tvrdnja u udžbeniku je da je do 2014. godine 80 odsto stanovništva Ukrajine smatralo ruski maternjim jezikom.
Prema anketi koju je 2006. godine objavio ugledni Centar Razumkov, samo 30 odsto stanovnika Ukrajine navelo je ruski kao maternji, dok je 52 procenta reklo da im je to ukrajinski.
Očigledno skrećući pažnju na obilje materijala na internetu koji implicira umešanost ruskih snaga u zločine počinjene u Ukrajini, udžbenik upozorava školarce da paze na „globalnu industriju koja proizvodi montirane klipove i lažne fotografije i video zapise".
„Društvene mreže i mediji na Zapadu sa velikom strašću u širenju lažnih informacija", piše u knjizi u poglavlju o „specijalnoj vojnoj operaciji".
- Učitelji koji nisu po meri Rusije: Kako žive pedagozi u emigraciji
- Novi đaci iz Rusije i Ukrajine u srpskim školama: Privremeni dom za jedne, novi život za druge
- Šifra paljanicja: Šta se dešava sa ruskim jezikom u Ukrajini
Vlasti u Rusiji su ranije pritvorili aktiviste koji su optužili ruske trupe da gađaju civile u Ukrajini. Ilja Jašin, kritičar Kremlja, osuđen je na osam i po godina u decembru 2022. jer je u onlajn uživo strimovanju govorio o sumnjama da je Rsuija počinila ratne zločine u ukrajinskom gradu Buči.
U udžbeniku se kritikuju i sankcije koje je Zapad uveo Rusiji zbog invazije i predstavljene su kao pokušaj da se „uništi ruska privreda".
Netačno se navodi da su ove sankcije „kršenje svih normi međunarodnog prava na koje Zapad voli da se pozivi".
Istovremeno, egzodus zapadnih kompanija iz Rusije usled rata predstavlja se kao „fantastična prilika" za ruske biznismene.
Pogledajte video: Istorijat neslaganja Rusije i Ukrajine
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
