Neverovatna ekološka obnova jednog malog karipskog ostrva - transformisanog za svega nekoliko godina iz golog kamena u bujno utočište za divlje životinje - uzbudilo je maštu ekologa iz čitavog sveta.
Istrajni Antigvanci i Barbudanci, koji su predvodili metamorfozu malo poznatog trećeg ostrva ove zemlje Redonde, danas slave još jedan impresivan podvig.
Lokaciju dugu kilometar i po vlada zemlje zvanično je proglasila zaštićenom oblašću, osiguravši da je njen status ključne lokacije za gneždenje ptica i doma za vrste koje se ne mogu naći nigde drugde na Zemlji očuvan za buduća pokoljenja.
Rezervat ekosistema Redonde, koji obuhvata i obližnja polja morske trave i koralni greben, prostire se na kolosalnih 30.000 hektara prostora.
- Mladić sadi novu šumu u selu kod Čačka da bi „proizvela kiseonik za sve nas"
- Senegalac u misiji sadnje pet miliona stabala
- Sadnja drveća - najveći svetski poduhvati
Njegova puka veličina znači da je zemlja već postigla tzv. „30x30", globalni cilj da se zaštiti 30 odsto planete za prirodu do 2030. godine.
Danas Redonda sva puca od biodiverziteta, uključujući desetine ugroženih vrsta, svetski važnih kolonija morskih ptica i endemskih guštera.
Nije uvek izgledalo ovako.
Posle invazivnih crnih pacova koji su napadali reptile i jeli jaja ptica, zajedno sa kozama koje su doveli rani kolonijalisti, a koje su devastirale vegetaciju Redonde, ostrvo je izgledalo kao gola mesečeva površina.
Ambiciozni projekat pokrenut 2016. godine za premeštanje koza i iskorenjivanje pacova dovelo je do toga da se zelenilo vrati u život, dovevši sa sobom i eksponencijalni rast domaćih vrsta.
Radove je predvodila lokalna nevladina organizacija, Grupa za svest o životnoj sredinu (EAG), u saradnji sa vladom i prekomorskim partnerima, uključujući Floru i faunu internešenel (FFI).
Izvršna direktorka EAG-a Arika Hil opisuje novi zaštićeni status kao „ogromnu pobedu za Antigvance i Barbudance".
„Ovo je najveća zaštićena pomorska oblast na Istočnim Karibima; ona demonstrira fantastičan posao koji konzervacionisti i ekolozi mogu da obave kod kuće", kaže ona za BBC.
„Još je značajnije to što nam je vlada poverila da se zakonski time bavimo."
Grupa već sprovodi studije održivosti u nadi da će ponovo dovesti vrste koje su mogle da se nađu na Redondi pre mnogo godina, kao što je podzemna kukumavka, mala sova boje peska koja se gnezdi ispod zemlje.
EAG takođe uspostavlja masovni sistem upravljanja da bi osigurao da ostrvo ostane bezbedno od invazivnih stvorova.
To uključuje kamere za nadzor koje traže zalutale pacove i nadgledaju lokalne ribarske aktivnosti koje moraju da se drže veoma strogih smernica.
Dženi Daltri iz FFI-ja kaže da se karipska ostrva suočavaju sa najvišom stopom izumiranja u savremenoj istoriji, što znači da je obnavljanje i zaštita oblasti kao što je Redonda „od ključne važnosti".
Otkako su započeli ove akcije, na ostrvo se vratilo 15 vrsta kopnenih ptica, dok su se endemski gušteri kao što je kritično ugroženi „kopneni zmaj" sa Redonda praktično vinuli u nebesa.
Meštani koji su nekada zvali Redondu „kamenom" sada su njeni najvatreniji čuvari, kaže Šana Čelendžer iz EAG-a.
„Naše malo sestrinsko ostrvo koje mnogi ljudi nikad ne vide uspelo je da pobudio ogroman nacionalni ponos", smeška se ona.
„Za mene kao Antigvanku i Barbudanku, ovaj posao je bio monumentalan. Zauvek smo upisani u tkanje istorije Redonde; jako sam ponosna što smo bili važan deo ovoga i jedva čekam da vidim šta će biti Redondino nasleđe u budućnosti."
Za mala ostrva u razvoju koja egzistiraju na granici klimatskih promena, Redondin uspeh predstavlja retku iskru usred mora sumornih ekoloških naslova u vestima.
„Postizanje našeg cilja '30x30' govori ostatku sveta da je ovo zapravo moguće. Čak i ako ne proizvodimo najviše emisija, mi smo oni na koje to najviše utiče, a opet smo ti koji su postigli taj cilj među prvima", dodaje Šana.
„Mi smo prešli sa reči na dela. Nadam se da će to poslužiti kao nadahnuće za druge zemlje da, ako mala Antigva i Barbuda to može, onda možete i vi."
Za Džonelu Bredšo, koordinatorku rezervata, ova dostignuća su još ličnije prirode.
„Odrastajući, dok sam pohađala školu i išla na studije, karijera u ekologiji bila je praktično nečuvena. Naglasak je bio na tome da postanete doktor, zubar ili advokat", kaže ona.
„Kad pomislite na konzervaciju, pomislite na ono što se dešava u Americi i Evropi, a ne na jednom karipskom ostrvcetu."
„Mi smo sada postali predvodnici međunarodne konzervacije, mi može da promenimo taj narativ i da pokažemo mlađim generacijama da ljudi koji izgledaju poput mene to mogu da ostvare."
Džonela je željna da dokaže da zaštićeni status neće postojati samo „na papiru", već „i u realnosti".
Poput njenih zemljaka, ona je savršeno svesna do sada neviđenih klimatskih prilika sa kojima se suočava zemlja.
Pre šest godina, Barbudu je poharao uragan Irma a more koje se zagreva predstavlja egzistencijalnu pretnju ostrvima širom regiona.
„Stalno slušate o klimatskim promenama, temperaturama koje rastu i snažnim olujama, ali mi to i osećamo na svojoj koži. Ovo je leto je bilo grozno, bilo je pretoplo", dodaje Džonela.
„Ali ako svi budemo odigrali svoju ulogu, zajedno možemo da napravimo razliku."
Pogledajte video - Ala je lep ovaj svet - srećan nam Dan biodiverziteta
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
