Pre četiri godine, tela 39 vijetnamskih državljana pronađena su u hermetički zatvorenom kontejneru na kamionu.
Oni koji su učestvovali u istrazi prvi put pričaju o tome kako su tetovaže, otisci prstiju i skriveni telefonski brojevi pomogli da se utvrde identiteti žrtava.
U 06:00 sati ujutro 23. oktobra 2019. godine, Deidre Nouel, direktorka biroa za nastradale pri policijskoj službi Eseksa, već je bila u svojim kolima.
Dok se vozila primila je poziv u kom joj je rečeno da je pronađen veliki broj tela u hlađenom kontejneru u Grejsu, u Eseksu.
Kontejner je stigao u Veliku Britaniju preko belgijske luke Zebruž i izveštaji o tome šta su našli policajci u Grejsu bili su naprosto „poražavajući", kaže Nouel.
Iako je učestvovala u velikom broju krupnih slučajeva tokom duge karijere, ovo je bio njen prvi sa ogromnim brojem žrtava u Eseksu dok je radila kao direktorka biroa.
Dok su detektivi radili na otkrivanju šta se desilo i ko bi mogao da bude odgovoran, drugi tim je radio dan i noć pokušavajući da identifikuje žrtve, od kojih niko nije imao nikakve legitimacije kod sebe.
- BBC pomogao da se spasu životi žena zarobljenih u hladnjači sa bananama
- U napuštenom kamionu u Bugarskoj pronađeno 18 mrtvih ljudi, među kojima i dete
- Najveća tragedija u Lamanšu: Trudnica i troje dece među poginulima
- Porođaj na krovu voza: Kakva je žrtva ljudi koji žele novi život
Isprva je policija mislila da su 39 ljudi pronađenih u kontejneru Kinezi.
Ali potom je vijetnamski prevodilac otkrio da su počele da pristižu poruke o Vijetnamcima koji bi mogli da budu među žrtvama.
U satima i danima koji su usledili, ispostavilo da su svi koji su umrli iz Vijetnama, a ne iz Kine.
Biro za nastradale objedinjuje specijalno obučeno osoblje i policajce na jednom mestu da bi bili istureno odeljenje za primanje i procenu informacija o incidentima sa velikim brojem umrlih.
Biro zadužen za smrti u kamionu u Eseksu oformljen je u holu koji se prethodno koristio kao kontrolna soba policijske službe, poznata i kao Jama.
Jednom kad je otkriveno da su većina žrtava, ako ne i sve, Vijetnamci, pored sata koji pokazuje vreme u Velikoj Britaniji postavljen je i sat koji pokazuje vreme u Vijetnamu.
Nouel je rekla: „Shvatili smo, zbog vremenske razlike između Velike Britanije i Vijetnama, da naš kol-centar mora da radi mnogo duže svakog dana."
Slučaj smrti u kamionu - nazvan Operacija Melrouz u policijskim krugovima - bio je prvi put da je policijski informacioni sistem Javni portal za krupne incidente (MIPP) korišćen za sakupljanje informacija iz javnosti o incidentu sa velikim brojem smrti ili kad je osnovan biro za nastradale.
MIPP je nastao posle bombaškog napada na Bostonskom maratonu, koji je pokazao važnost sakupljanja javnih informacija, video snimaka i slika što je pre moguće.
„To je postalo od apsolutno ključne važnosti", kaže Nouel.
„Počeli smo da šaljemo poruke i porodice su nam slale lične karte koje, u Vijetnamu, imaju sliku otisaka prsta na naličju."
Rad biroa za nastradale, međutim, nije bio bez sosptvenih problema.
Osoblje je isprva otkrilo da ne može da obavlja međunarodne pozive i da njihove tastature ne mogu da se koriste za kucanje na vijetnamskom.
Tim, koji je narastao na više stotina obučenih kolega iz Eseksa i iz drugih policijskih službi, takođe je shvatio da ima problema sa ljudima koji zovu pa prekinu vezu.
To nisu bile neslane šale.
- „Umesto da nas spasu, potopili su brod“
- Više od 10 dana putovali iz Afrike do Španije na kormilu broda
- Najopasnije migrantske rute na svetu
- Koliko zarađuju krijumčari ljudi i zašto se bave ovim poslom
Bili su to Vijetnamci koji su pozivali, slušali poruku dobrodošlice ne engleskom koji im ništa nije značila i potom, razumljivo, prekidali vezu.
Istog trenutka kad su policajci shvatili šta se dešava, snimljena je odgovarajuća poruka na vijetnamskom dok su operateri bili upareni sa vijetnamskim prevodiocima, rekla je Mišel Mekhju, zamenica direktorke biroa.
„Potom smo zapisivali detalje o žrtvama koje smo imali i upoređivali ih sa novim detaljima", kaže Nouel.
Ključan za identifikovanje žrtava bio je tim po imenu jedinica za pomirenje, koja je bila razdvojena od glavne baze biroa u prethodno praznoj privremenoj zgradi.
Unutra je bila bela tabla na kojoj su bili zapisani brojevi sa autopsija svih 39 neidentifikovanih osoba.
Na drugoj beloj tabli bila je rapidna rastuća lista mogućih imena žrtava.
Jedna od žrtava identifikovana je po zubima nakon što je uparena sa nasmejanom fotografijom koju je poslala porodica.
Drugi su identifikovani uz pomoć prepoznatljivih tetovaža, telefonskih brojeva zapisanih na unutrašnje strane kaiševa i kapa ili po otiscima prstiju.
„Svaki put kad bismo uspeli da identifikujemo jednu od osoba mi bismo okačili njenu fotografiju na zid", kaže Mekhju.
„Naš posao je da vratimo ljudima njihova imena i identitet."
Identifikovanje svake žrtve izuzetno je detaljan proces koji uključuje uvezivanje dva razdvojena tipa dokaza.
S jedne strane su svi dokazi sakupljeni za svaku od mrtvih žrtava, na drugoj su svi dokazi o nestaloj osobi.
Detektivi se potom uparuju za ono što biro naziva „komparativnom analizom slučaja".
Proces započinje sa rodom, procenom starosti i odećom u kojoj je osoba pronađena pre nego što se prelazi na belege, ožiljke, tetovaže i nakit.
U tom stadijumu detektivi pokušavaju da izgrade set mogućih parova pre nego što stignu naučni dokazi - DNK, otisci prstiju ili zubni dokazi.
Melisa Dark, koja koordiniše britanski Nacionalni biro za nastradale - rekla je: „Nikad ne pravimo pretpostavke u ovim slučajevima i samo gradimo dosijee na činjeničnim dokazima."
„Ako nemamo dokaze da otvorimo dosije - mi ga prosto ne otvaramo i čekamo da nam nauka kaže ko su te osobe."
Jednom kad naučni dokazi otklone svaku sumnju u identitet žrtve, njega odobri takozvani direktor za pomirenje i pošalje višem direktoru za identifikacije koji dokaze predstavlja Komisiji za identifikaciju, kojom predsedava islednik.
„Dve nedelje i jedan dan"
Taj zid fotografija postepeno se ispunjavao sve dok se svih 39 nije našlo tom mestu.
Žrtve su bile 28 muškaraca, osam žena i troje dece. Imali su između 15 i 44 godine.
„Na kraju nije bilo imena na beloj tabli sa nestalima a svaka brojka je dobila ime i sliku uz sebe", kaže Dark.
Proces imenovanja svih 39 osoba koje su krenule sa drugog kraja sveta i stigle u Eseks bez ličnih dokumenata bio je kompletan.
Postupak je trajao dve nedelje i jedan dan.
Soba sa pomirenje ostala je u tišini. Dark i dvojica detektiva ostali su bez reči.
„Kad smo stavili poslednje ime na tablu i videli 39 dosijea u papiru sa fotografijama nestalih, ostali smo bez daha i bili smo dirnuti.
„Na kraju veoma duge smene, zamenica višeg direktora za identifikacije je došla da pokupi dosijee i odnese ih narednog dana kod Komesara za identifikacije.
„Znam da je bila budna čitave noći pregledajući dosijee da bi se upoznala sa svakom žrtvom i naučila da izgovori njihova imena pravilno kako bi im odala potpunu poštu i pružila dostojanstvo na komisiji za identifikaciju.
„Naježim se sad samo kad pomislim na to.
„Biće to jedan od najponosnijih dana u mojoj karijeri i nikad neću zaboraviti nijednu od tih porodica i žrtava - one su zauvek urezane u moju dušu."
Dark se potom okrenula ostatku tima da im saopšti vest da su svi uspešno identifikovani.
Oni koji su učestvovali bili su saslušani, otpušteni iz komisije za pomirenje i vraćeni na svoje normalne policijske dužnosti.
Što se tiče Nouel, ona opisuje osećaj ogromnog olakšanja.
„U mom svetu, to je značilo da je posao obavljen i da smo postigli sve što smo sebi zacrtali", kaže ona.
„I jeste, plakala sam - ali tek kad je posao bio obavljen."
Četvorica muškaraca - Ronan Hjuz, Džordž Nika, Emon Harison i Mauris Robinson - osuđeni su zbog ubistva iz nehata 2021. godine. Još sedmoro ljudi je osuđeno na zatvorske kazne zbog krivičnih dela povezanih sa smrću 39 ljudi.
Bonus video:
