Nevidljivo elektronsko ratovanje ometa vazdušni saobraćaj

Piter Bal

BBC Svetski servis

Avion Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF), kojim je nedavno putovao britanski ministar odbrane Džon Hili, leteo je iznad Estonije, blizu ruske granice, kada se dogodilo nešto neobično.

Prema podacima o letu koje je analizirao BBC Svetski servis, transponder aviona je iznenada počeo da prikazuje da je letelica duboko zašla u rusku teritoriju, oko 300 kilometara od mesta na kojem je bila samo nekoliko sekundi ranije.

Navodno je leteo brzinom od svega 11 kilometara na čas iznad jezera u blizini Sankt Peterburga.

Međutim, nijedan od tih podatak nije bio tačan.

Navigacioni sistem aviona bio je zbunjen zbog takozvanog GPS spufinga - vrste sajber napada tokom kojeg se emituju lažni signali globalnog navigacionog satelitskog sistema (GPS) da bi se navigacioni uređaj prevario i prikazao pogrešnu lokaciju ili vreme.

To se dešava kada se određeno područje preplavljuje radio-signalima koji oponašaju signale koje šalju GPS sateliti.

Pošto su satelitski signali relativno slabi kada stignu do Zemlje, predajnik na zemlji može da emituje jače lažne signale, na koje navigacioni sistemi, među kojima su i oni u avionima, mogu da se „zakače".

Lažne signale najčešće koriste vojske da bi smanjile preciznost neprijateljskog oružja koje se oslanja na GPS, kao što su rakete dugog dometa i mali dronovi.

Mnoge vojske imaju posebne jedinice koje postavljaju predajnike u stalnim bazama ili ih premeštaju pomoću vozila.

Međutim, putnički letovi su sve češće na udaru ovog oblika elektronskog ratovanja.

Piloti RAF-a su bili primorani da navode avionog pomoću starijeg i manje preciznog navigacionog sistema koji radi paralelno sa GPS-om.

Britansko Ministarstvo odbrane je saopštilo da bezbednost leta nije bila ugrožena.

Zapravo, taj avion nije bio jedini koji je tog dana u tom području bio napadnut lažnim signalima.

Podaci koje je konsultantska kompanija za vazduhoplovstno SkAI Data Services dostavila BBC-ju pokazuju da je više od 100 putničkih aviona dobilo netačne podatke o lokaciji zbog GPS spufinga.

• BBC u bazi američkih Kosmičkih snaga: Kakvu su ulogu odigrale u napadima na Iran
• GPS ometanja: Nevidljiva bitka u ratu na Bliskom istoku
• Roboti protiv robota - zabrinjavajuća budućnost ratovanja

Isti podaci ukazuju da su lažiranje i namerno ometanje GPS signala (jamming), druga vrsta elektronskih smetnji kojom se satelitski signali potiskuju da bi se sprečio rad GPS-a, sve rasprostranjeniji u područjima blizu ratnih zona i u onima gde postoji intenzivna vojna aktivnost, kao što su baltički region, Persijski zaliv, Crveno more, Indija, i Pakistan, kao i oblast oko Mjanmara.

Na primer, u Persijskom zalivu je naglo porastao broj letova koji prijavljuju GPS spufing od početka rata Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Izraela protiv Irana 28. februara ove godine.

Prema podacima kompanije SkAI Data Services, u martu je 5.381 let prijavio lažne signale, dok ih je u februaru bilo 99, a u januaru samo 14.

Podaci ove kompanije pokazuju i da je broj slučajeva GPS spufinga u baltičkom regionu porastao sa 17.243 u 2024. na 59.447 u 2025. godini.

To se poklopilo sa sve češćom upotrebom napada dronovima u ratu između Rusije i Ukrajine.

Mnoge druge prometne vazdušne rute širom Evrope, Bliskog istoka i Azije takođe su pogođene spufingom i namernim ometanjem GPS signala, a ove godine je u proseku više od 800 letova dnevno širom sveta bilo na udari ovakvih smetnji.

Pošto je tehnologija potrebna za izvođenje ovakvih napada lako dostupna većini država, stručnjaci strahuju da će ove pojave biti sve češća.

Sa tim problemom suočio se i britanski pilot Sem Raderferd kada je prošlog meseca malim avionom sa četiri sedišta leteo iz Saudijske Arabije ka Omanu.

Kada se približio granici između Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), navigacioni sistem i autopilot aviona su prestali da rade.

U početku je mislio da je problem u avionu, ali su i druge avio-kompanije u istom području prijavljivale identične smetnje.

Ispostavilo se da je njegov avion istovremeno bio na udaru i namernog ometanja i lažnih GPS signala.

Raderferd, koji je osam godina upravljao helikopterima u britanskoj vojsci, koristio je magnetni kompas aviona i kontaktirao je kontrolu letenja da bi mogao bezbedno da stigne do odredišta.

Bezbedno je sleteo, ali kaže: „Da su vremenski uslovi bili loši, da sam imao manje goriva i da sam leteo tokom noći, situacija bi bila potpuno drugačija".

Jedna od opasnosti lažni GPS signala jeste da ukoliko se avion zavara da se nalazi na drugoj lokaciji, piloti možda moraju da isključe ili zanamere upozorenja sistema za sprečavanje sudara sa tlom, kaže Tanja Harter, predsednica Evropskog udruženja pilota, koje predstavlja oko 40.000 pilota.

Taj sistem upozorava pilote kada proceni da postoji opasnost od udara u tlo ili prepreke poput planina.

Harter navodi da postoji mnogo izveštaja da piloti dobijaju pogrešna upozorenja, kao na primer da podignu avion, čak i kada lete na visini od oko 11.000 metara.

Radari koji avionima pomažu da izbegnu loše vremenske uslove takođe mogu da prestanu da rade, dodaje Harter.

Iako mnoge avio-kompanije dobro informišu pilote o ovim problemima, Harter upozorava da kombinacija svih tih smetnji „narušava sigurnosnu mrežu u avionu".

Opisujući njegovo iskustvo sa GPS spufingom, pilot Artur Rodionov kaže da je najveće odstupanje koje je video između stvarne lokacije i one prikazane na ekranu bilo kada je avion „skočio iz Litvanije do Severnog mora".

„To je više od 1.600 kilometara", kaže Rodionov, koji upravlja manjim putničkim avionima za estonsku čarter avio-kompaniju Diamond Sky Aviation.

Kao odgovor na ove „redovne" pojave, Rodionov kaže da je njegova kompanija razvila protokole za postupanje u slučaju lažnih GPS signala, koji podrazumevaju da piloti isključe GPS sistem tokom leta kroz oblasti poznate po elektronskim smetnjama.

Na taj način pilot može da prati da li se manipuliše signalima aviona, čime se sprečava zbunjivanje drugih navigacionih sistema letelice.

Rodionov upozorava da GPS spufing može da zakomplikuje situaciju posebno neiskusnim pilotima ili u trenucima kada avion ima dodatne probleme, kao što su mehanički kvar ili otkaz opreme.

„To definitivno predstavlja dodatni problem", kaže on.

Državama nije zabranjeno da ometaju GPS signale.

Međunarodna telekomunikaciona unija, agencija Ujedinjenih nacija (UN) koja reguliše radiodifuzne signale, dozvoljava takve aktivnosti u bezbednosne ili odbrambene svrhe, iako je izrazila „ozbiljnu zabrinutost" da široka upotreba ovih metoda ugrožava bezbednost letelica.

Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe EUROCONTROL kaže da avioni imaju „ugrađene mehanizme zaštite koji omogućavaju očuvanje bezbednosti" tokom GPS spufinga, kao i da navigaciona tehnologija u avionima i kontrola letenja na zemlji mogu da usmere letelicu.

Ta organizacija dodaje i da proizvođači aviona blisko sarađuju sa dobavljačima avionske elektronike kako bi pronašli tehnička rešenja za problem lažnih GPS signala.

Međutim, nezvanično postoje naznake da su vazduhoplovne organizacije, među kojima je i EUROCONTROL, mnogo više zabrinute nego što to javno priznaju.

U prezentaciji te organizacije, koja ima oznaku „nije namenjeno široj javnosti", a u koju je BBC imao uvid, upozorava se da GPS spufing „suštinski podriva današnja načela bezbednosti u pilotskoj kabini".

Stručnjaci smatraju da je rešenje za ovaj problem potrebno pronaći hitnije nego što se javno priznaje.

„Avio-kompanije očajnički traže unapređenja", kaže Tod Hamfris, profesor vazduhoplovnog inženjerstva na Teksaškom univerzitetu u SAD-u.

„Avijacija i dalje koristi GPS tehnologiju staru više od 20 godina", kaže on.

Industriji su potrebni „GPS prijemnici otporni na namerno ometanje i emotivanje lažnih satelitskih signala", ističe.

„Mislim da ćemo morati da razvijemo nove tehnologije koje će biti mnogo otpornije".

Neka od mogućih rešenja su unapređenje softvera u avionima radi filtracije smetnji, upotreba usmerenih antena da bi oprema ignorisala lažne signale sa zemlje, kao i potpuno novi navigacioni sistemi koji bi radili uporedo sa GPS-om.

Međutim, uvođenje promena na opremi koja je ključna za bezbednost letova može da traje dugo.

Hamfris ističe da namerno ometanje i emitovanje lažnih satelitskih signala ne utiču samo na komercijalni vazdušni saobraćaj.

Mogu čak da poremete i rad aplikacija za navigaciju na mobilnim telefonima.

„To utiče na pomorski saobraćaj, kao i ljude koji voze putevima", kaže on.

„U bilo kom sukobu u budućnosti, možemo da očekujemo da će GPS biti među prvim metama".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Američka tajna baza otkrivena u ledu Grenlanda
• Šta vojne glavešine mogu da nauče iz rata u Ukrajini
• Moderno naoružanje i rat u Ukrajini