Proevropska opozicija se dogovorila - svi zajedno na listi „Srbija protiv nasilja"

Zajednički izlazak na izbore najavio je i deo opozicije sa desnice - Zavetnici i Dveri, koji su formirali Srpski državotvorni blok

12018 pregleda 12 komentar(a)
Foto: Fonet
Foto: Fonet

Prvi put u poslednjih nekoliko godina, došlo je do jednog od najvećih ukrupnjavanja opozicionih stranaka u Srbiji koje najavljuju zajednički nastup na izborima.

Dok je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) u prostorijama u Beogradu obeležavala krsnu slavu, desetak kilometara dalje, predstavnici grupe stranaka proevropske opozicije, koje već mesecima organizuju proteste „Srbija protiv nasilja", saopštili su u petak, 27. oktobra da će zajedno izaći na izbore pod istoimenom listom.

Zajednički izlazak na izbore najavio je i deo opozicije sa desnice - Zavetnici i Dveri, koji su formirali Srpski državotvorni blok.

Izbori još nisu zakazani, ali je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i doskorašnji lider SNS, više puta rekao da će biti održani 17. decembra.

Rekao je da će do 2. novembra zakazati vanredne izbore za Skupštinu Srbije, za Skupštinu Vojvodine, kao i za još oko 60 jedinica lokalne samouprave.

Opozicione stranke koje su danas objavile zajednički nastup na izborima, mesecima organizuju proteste „Srbija protiv nasilja", iniciranih masovnim ubistvima na teritoriji Beograda početkom maja kada su u dva dana ubijeno 19 ljudi, mahom dece i mladih.

Iako ih dele programske razlike, recimo oko Kosova, odlučili su da izađu u jednoj koloni, što je i bio zahtev dela demonstranata i njihovih pristalica tokom ovih protesta.

„Mi smo ljudi koji se možda razlikujemo, ali sasvim je sigurno da nijedna razlika nije veća od našeg zajedničkog cilja, a to je da živimo u Srbiji bez nasilja, u Srbiji u kojoj će svi biti bezbedni", izjavio je jedan od opozicionih lidera Miroslav Aleksić u obraćanju ispred zdanja skupštine u centru Beograda.

Poslednji opšti izbori u Srbiji održani su 3. aprila 2022. godine, kada je započeo drugi Vučićev petogodišnji mandat na mestu predsednika, a njegova SNS odnela pobedu na izborima za poslanike u Skupštini Srbije.

Prethodno su građani išli na birališta u aprilu 2020. u vreme pandemije korona virusa, ali je tada veći deo opozicije bojkotovao izbore.

Ko je sve na listi „Srbija protiv nasilja"

Fonet/Ana Paunković

Krajem septembra ove godine, grupa opozicionih stranaka objavila je dokument „Dogovor za pobedu", najavljujući zajednički nastup na izborima.

Osluškujući i poslednja ispitivanja javnog mnjenja, dokument su pretočili u odluku da nastupe zajedno.

„Sva istraživanja govore da postoji velika sinergija zajedničkog delovanja", objavile su ove opozicione stranke u saopštenju koje je prethodilo današnjem obraćanju.

Nosilac ovog bloka je parlamentarna stranka koju predvodi Dragan Đilas, čije su ime prethodnih dana poslanici vladajuće koalicije najčešće pominjali negativnom tonu u u raspravi u Skupštini Srbije, iako on nije poslanik, niti je bio tema dnevnog reda.

Upravo će Marinika Tepić iz Đilasove Stranke Slobode i pravde, kao i Miroslav Aleksić iz novostvorenog Narodnog pokreta Srbije biti nosioci liste ovog bloka za parlamentarne izbore, dok će prvi na listi biti Radomir Lazović iz Zeleno-levog pokreta.

Aleksić je donedavno bio istaknuti funkcioner Narodne stranke na čijem je čelu Vuk Jeremić, bivši šef srpske diplomatije, ali je potom došlo do neslaganja njih dvojice, pa je Aleksić za sobom povukao i deo dosadašnjih predstavnika Jeremićeve stranke.

Fonet/Ana Paunković

U novoj opozicionoj koaliciji su i stranke koje su na prethodnim izborima išle zajedno, pa su se potom razdvojile na različite poslaničke grupe u skupštini, da bi se sad opet bile na istoj listi, poput Ekološkog ustanka Aleksandra Jovanovića Ćute i kluba Moramo-Zajedno Nebojše Zelenovića.

„Mi naše razlike ne krijemo, već ih smatramo prednošću i snagom", kažu iz novostvorenog opozicionog bloka.

U koaliciji je i stranka Srce koju je osnovao Zdravko Ponoš, nekadašnji vojni komandant srpske vojske, koji je bio rival Vučiću na prethodnim predsedničkim izborima kao zajednički kandidat upravo ove grupe opozicionih stranaka.

Ponoš je tada osvojio nešto više od 18 odsto glasova izašlih birača, čak 40 procenata manje od Vučića.

Kada je reč o najavljenim izborima u Beogradu, prva na listi ovog opozicionog bloka biće Mila Popović iz Stranke slobode i pravde, dok će nosioci liste biti Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta i Vladimir Obradović, koji je i kandidat za gradonačelnika.

Fonet/Ana Paunković

Očekuje se da im sadašnji gradonačelnik Aleksandar Šapić iz SNS, bivši proslavljeni vaterpolista, bude glavni rival.

„Ja nisam odlazeći, ja sam dolazeći gradonačelnik", rekao je samouvereno Šapić nedavno kada je podneo ostavku na mesto gradočelnika, otvarajući time prostor za raspisivanje vanrednih izbora za Skupštinu grada Beograda.

Predstavnici opozicionog bloka iskoristili su današnji incident na jednoj od najvažnijih saobraćajnica u Beogradu, kada je potpuno izgoreo autobus javnog gradskog prevoza, da ukažu da je upravo taj segment jedan od najvećih problema u Gradu.

O nosiocima liste ovog opozicionog bloka na pokrajinskim izborima, kako je saopšteno, biće odlučeno naknadno u Novom Sadu.

Na prethodnim parlamentarnim izborima, glavna opoziciona koalicija - nazvana Ujedinjeni za pobedu Srbije - osvojila je 14 odsto glasova i bila ukupno druga, ali daleko iza SNS.

Tu koaliciju činila je većina stranka i pokreta iz predstojeće liste „Srbija protiv nasilja", ali i Narodna stranka, koja danas nije na toj listi.

Te 2022. zasebno su, u koaliciji Moramo, išli Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i Ekološki ustanak, osvojivši nešto manje od pet odsto glasova.

Svi oni danas su deo liste „Srbija protiv nasilja".


Koje su sve stranke u ovom bloku:

  • Stranka slobode i pravde
  • Demokratska stranka
  • Narodni pokret Srbija
  • Ekološki ustanak
  • Zeleno-levi front/Ne davimo Beograd
  • Pokret slobodnih građana
  • stranka Zajedno
  • Srce

Zahtevi opozicije

Opozicija mesecima traži smenu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i šefa Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina, smatrajući ih „objektivno odgovornim" za porast nasilja u zemlji.

Traži se i smena rukovodstva Javnog servisa Radio-televizije Srbije, svih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zabrana štampanih medija koji sadržajem promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks.

Zahteva se i oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pinku i Hepiju zbog, kako navode, kršenja zakona i promocije nasilja, agresije i nemorala.

Iako su u početku odbijali ideju o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora i izbora u Beogradu, opozicione stranke su potom promenile mišljenje i uvrstile i izbore kao jedan od zahteva.


Lideri dela opozicije ispred Narodne skupštine smenjivali su se za govornicom - Aleksić je njihovo ukrupnjavanje nazvao „početkom", kao i da im je zajednički cilj smena vlasti.

„Pozivam one koji su se možda umorili od politike da shvate da se ona bavi nama svakog dana - hajde da zajedno uradimo sve što je do nas u ovoj kampanji i da pokažemo da u Srbiji ima mnogo više onih koji ne podržavaju ovu vlast nego što je podržavaju."

Opozicione partije koje organizuju proteste prethodno su potpisale su „Dogovor za pobedu", koji podrazumeva „uvažavanje i nenapadanje opozicije, koordinisanje akcija opozicije i koncentrisanje na smenu režima, kontrolu izbora - sve što je potrebno za pobedu".

Tepić je navela da će kampanja biti agresivna i besomučno usmerena na sve kritičare vlasti.

„Sigurna sam da će SNS imati prvi put rezultat koji će početi sa trojkom, što je srednja ocena, ali ocena koja će ih odvesti u nedovoljnost - da moraju da se sklone i da ne mogu da naprave vlast", rekla je.

Radomir Lazović je u obraćanju ispred skupštine naveo da opozicija najveću šansu za pobedu ima u Beogradu, ali da „ne traže ništa manje i za građane u drugim gradovima".

Krajem septembra gradovi i opštine u Srbiji masovno su počeli da ostaju bez čelnih ljudi, koji su redom podnosili ostavke.

Kako je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić objasnio, ostavku je podneo kako bi počeli da se stvaraju pravni uslovi za održavanje izbora u glavnom gradu.

Ostavke su, između ostalog, podneli i čelnici Kragujevca, Pirota, Novog Pazara, Kraljeva, Smedereva, Šapca, Topole, Velike Plane, Lapova, Velikog Gradišta, Kučeva, Malog Crnića, Žabara, Petrovca na Mlavi, Žagubice, Bogatića, Vladimiraca, Koceljeve, Despotovca, Rekovca, Trstenika, Požege i Priboja.


Braća po krvi: Unutar srpskog proruskog pokreta


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: