Kada je pala odluka da samit o klimi bude organizovan u naftnoj državi, mnogi su se zapitali može li to da donese promene.
Dogovor postignut u Dubaiju po prvi put uzima u obzir da emisije fosilnih goriva utiču na rast temperature i predviđa smanjenje korišćenja uglja, nafte i gasa.
Za Ujedinjene nacije, to je najveći iskorak u rešavanju problema klimatskih promena još od Pariskog sporazuma 2015. godine.
Međutim, dogovor sam po sebi verovatno neće biti dovoljan da bi se rast temperature održao ispod 1.5 stepeni Celzijusa.
- „Zemlja ne pripada nama, mi pripadamo Zemlji": Kralj Čarls na klimatskom samitu
- Rekordan broj lobista za fosilna goriva na svetskom samitu o klimi
- Pet razloga zbog kojih možemo da se radujemo klimatskim promenama
Najznačajniji deo dogovora je prelazak sa fosilnih na druga goriva, ali daleko postepeniji nego što mnoge države žele.
Predsedništvo Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) je na početku samita predstavilo predlog dela sporazuma o postepenom ukidanju fosilnih goriva, što je naišlo na jak otpor, pa se odustalo od ovakvog nacrta sporazuma.
To je razbesnelo klimatske aktiviste, a mnogi krivicu svaljuju na proizvođače nafte.
Ali, nije to krivica samo zemalja koje imaju razvijenu naftnu industriju, već i zemalja u razvoju, koje nemaju usaglašen stav o postupnom ukidanju fosilnih goriva.
Nigerija, Uganda, Kolumbija i druge zemlje prigovaraju da su im potrebi prihodi od prodaje uglja, nafte i gasa kako bi u budućnosti mogli da priušte prelazak na zelenu energiju.
Kolumbija se žali da bi manje korišćenje fosilnih goriva snizilo njihov kreditni rejting, zbog čega bi ih više koštale međunarodne pozajmice, koje su im potrebne za ulaganje u zelenu tranziciju.
Konačni dogovor poziva zemlje da „pređu" sa fosilnih na druga goriva, posebno za snabdevanje energetskih sistema, ali ne i u oblastima transporta i poljoprivrede.
Sporazum takođe ima mnogo drugih elemenata koji će pomoći u ograničavanju emisija, uključujući novu posvećenost trostrukom povećanju obnovljivih izvora energije i energetskoj efikasnosti do 2030. godine.
Ovo će videti da će vetar i sunce istisnuti nešto uglja, nafte i gasa.
Drugi važan deo dogovora je smanjenje emisija ugljen-dioksida do 2025. godine.
Ako se Kina i Indija posvete brzoj tranziciji na zelenu energiju, to bi moglo značajno da doprinese globalnim naporima.
U sporazumu se pominje korišćenje „prelaznih goriva", što je šifra za nastavak korišćenja prirodnog gasa.
Takođe, podvlači se korišćenje tehnologije skladištenja ugljen-dioksida, koju proizvođači nafte žele da koriste kako bi nastavili bušenja.
Nekoliko malih ostrvskih država naljutilo se što je dogovor objavljen dok su njihovi predstavnici bili van sale.
Kao najveći minus dogovora vide to što on ne predviđa velika smanjenja emisija na kraće staze, i kažu da to ugrožava njihov način života.
„Saosećamo se vama i jasno nam je da ovaj tekst možda neće biti dovoljan ni vama, ni vašoj deci", rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.
Kako je dodala, dogovor postignut u Dubaiju je tek početak.
Nezavisni posmatrači veruju da je samit pomogao da se izađe na pravi put i predviđaju da će, kako budu padali troškovi korišćenja obnovljivih izvora, argumenti u korist odustajanja od fosilnih goriva samo jačati.
Postoji nada da će 2025. godine brazilski predsednik Lula imati priliku da zauvek otpiše fosilna goriva.
Pogledajte video: Otrovan gas ugrožava zdravlje miliona ljudi na Bliskom istoku
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
