Istraživači najvećeg svetskog akceleratora čestica u Švajcarskoj predložili su izgradnju novog, mnogo većeg supersudarača.Njegova namena bi bila da otkrije nove čestice, što bi bilo revolucionarno u fizici, a upotpunilo bi znanje o kosmosu i na koji način funkcioniše.
Ako njegova izgradnja bude odobrena, supersudarač će biti tri puta veći od trenutne džinovske mašine.
Nova sprava koštala bi više od 19 milijardi evra, što je izazvalo debatu među naučnicima, a jedan od kritičara ovu potrošnju naziva „nepromišljenom".
Taj novac, koji je samo početni kapital za izgradnju, dale bi članice Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN), među kojima je i Velika Britanija, a neki stručnjaci se pitaju da li je ekonomski isplativo ulagati u ovaj projekat.
- Pronalazak Higsovog bozona: Šta nam je otkrila „božanska čestica"
- „Korak smo bliže“ rešenju najveće misterije kosmosa
- Fizičari na pragu velikog otkrića - nove prirodne sile
Najveće dostignuće Velikog hadronskog sudarača (LHC) bilo je otkrivanje nove čestice - Higs bozon 2012.
Njegov glavni cilj da pronađe dva sveta grala fizike, tamnu materiju i tamnu energiju, pokazalo se, a neki istraživači veruju da ima jeftinijih opcija.
Naziv nove sprave je Budući kružni sudarač (FCC).
Ako se projekat odobri, biće to „lepa mašina", kaže Fabiola Đanoti, izvršna direktorka CERN-a, za BBC.
„Reč je o alatki koja će pomoći čovečanstvu da odgovori na mnoga pitanja u fundamentalnoj fizici, kao i da upotpuni naše znanje o univerzumu.
„Da bismo u tome uspeli, potrebna nam je snažan instrument", dodaje.
CERN je na granici Švajcarske sa Francuskom, blizu Ženeve.
LHC sadrži kružni tunel prečnika 27 kilometara.
Ubrzava unutrašnjost atoma (hadrona) u smeru, ali i suprotno od kazaljke na satu do brzina bliskih brzini svetlosti.
U određenim tačkama ih ruši zajedno, jače nego što to može bilo koji drugi razbijač atoma na svetu.
Manje, subatomske čestice, preostale od sudara pomažu naučnicima da utvrde sastav atoma i kako međusobno deluju.
Rad na revolucionarnom otkriću
Smatralo se revolucionarnim kada je pre više od 10 godina supersudaračem otkrivena čestica Higsovog bozona.
Postojanje gradivnog bloka, koji svim ostalim česticama u univerzumu daje njihov oblik, predvideo je 1964. škotski fizičar Piter Higs.
Ali je blok otkriven tek 2012. LHC-om.
Bio je to poslednji deo slagalice trenutne teorije subatomske fizike, koji se zove Standardni model.
Predlog je da se novi FCC gradi u dve etape.
Prvi će početi sa radom sredinom 2040-ih i sudaraće elektrone zajedno.
Istraživači se nadaju da će povišena energija proizvoditi veliki broj Higsovih čestica koje bi se detaljno analizirale.
Za drugu fazu, planiranu za 2070-te, potrebni su jači i napredni magneti, koji još nisu otkriveni.
Umesto elektrona, u potrazi za novim česticama, koristiće se teži protoni.
FCC će biti skoro tri puta veći od LHC-a, prečnika 91 kilometara, dvostruko dublji.
Mora biti dublji kako bi se sprečilo jače emitovanje energija koje dospevaju sa površine.
Zašto nam je potreban veći hadron sudarač?
Zato što LHC, koji je koštao nešto manje od pet milijardi evra, a počeo sa radom 2008. još nije pronašao čestice koje bi pomogle da se razume 95 odsto kosmosa.
Naučnici još tragaju za dvema najvećim, za sada, nepoznatim silama.
Reč je o tamnoj energiji koja deluje suprotno gravitaciji i razdvaja objekte poput galaksija u univerzumu.
Druga je tamna materija koja se ne može uočiti, ali se njeno prisustvo oseća kroz gravitaciju.
„Propuštamo nešto značajno", smatra Đanoti.
Ona tvrdi da je FCC neophodan kako bi se pronašle ove tamne čestice koje bi upotpunile teoriju o funkcionisanju univerzuma.
Pre dve decenije, istraživači CERN-a su verovali da će LHS pronaći ove misteriozne čestice.
Ali do toga nije došlo.
Kritičari, poput Sabine Hosenfelder sa Frankfurtskog instituta za napredne nauke, ukazuju da ništa ne garantuje da će novi sudarač u tome uspeti.
„Fizika čestica je velika oblast, dobro finansirana iz istorijskih razloga, nastala iz nuklearne fizike i potrebno je da se smanji na razumnu veličinu, možda za deseti deo", kaže ona.
Dejvid King, nekadašnji naučni savetnik britanske vlade, rekao je za BBC da je finansiranje ovog novog projekta „nepromišljeno".
„Svet se suočava sa vanrednom klimatskom situacijom.
„Zar ne bi bilo mudrije da se ta sredstva usmere u stvaranje budućnosti kojom se može upravljati?", dodao je.
I sami fizičari su podeljeni po pitanju novog sudarača.
Aidan Robson sa Univerziteta u Glazgovu rekao je za BBC da smatra da bi izgradnja linearnog bila jeftinija.
„Postoje tri prednosti. Pravolinijska mašina bi mogla da se radi korak po korak.
„Troškovi bi bili drugačiji - početna faza bi koštala manje i tunel je kraći, te bi sve moglo da se uradi brže", objašnjava.
FCC je sekundarna opcija za CERN.
Treba sačekati šta kažu članice organizacije koje bi trebalo i da plate novu mašinu.
Pratite Palaba i Kejt na Iksu.
Pogledajte i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
