NATO bombardovanje 1999: Kratak vodič kroz riječi i pojmove

Povod za intervenciju bio je progon Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbednosne snage Srbije

8198 pregleda 24 reakcija 24 komentar(a)
Foto: AFP
Foto: AFP

Hose Armando jaše konja, juri Esmeraldu i Lusija, konj se propinje, Hose Armando pada.

Uglavnom, nepoznato je kako se scena završava jer, u istom trenutku, padaju i prve bombe na SR Jugoslaviju - počelo je NATO bombardovanje.

Vojna operacija severnoatlaskog saveza počela je 24. marta 1999. godine.

Povod za intervenciju bio je progon Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbednosne snage Srbije.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nije izdao dozvolu za ovu vojnu intervenciju koja je trajala 78 dana.

U napadima je poginulo 1.008 pripadnika bezbednosnih snaga, a ukupan broj civilnih žrtava se do danas ne zna.

Nevladina organizacija Hjuman rajts voč, koja se bavi ljudskim pravima, navodi da je poginulo između 489 i 527 civila.

Poslednje bombe na Srbije su pale 10. juna 1999, a pričinjena je ogromna materijalna šteta.

Milosrdni anđeo, Plemeniti nakovanj ili operacija Zajednička sila?

Danas se najčešće naziva samo bombardovanje.

Sajt NATO-a operaciju naziva njenim prvim i najčešćim imenom „Operation Allied Force".

U domaćoj javnosti, ovo se najčešće prevodi kao „Operacija Saveznička sila", ponekad „Saveznička snaga", a ređe „Združena sila".

Američka komponenta akcije, zvala se „Noble anvil", iliti „Plemeniti nakovanj".

Nakon ulaska NATO trupa na teritoriju Kosova, juna 1999, operacija se proširuje i dobija ime „Joint Guardian" što u prevodu znači „Pridruženi čuvar", „Pridruženi staratelj" ili malo slobodnije „Telohranitelj".

U domaćim medijima, „Joint Guardian" najčešće se prevodi kao „Zajednički zaštitnik".

To su zvanični izvori, ali javnost u SR Jugoslaviji pamtiće bombardovanje po njenom nezvaničnom i najpopularnijem nazivu Milosrdni anđeo.

Nigde na sajtu ili u transkriptima NATO-a ne pominje se niti jedan oblik ovog naziva, ni na srpskom, ni na engleskom jeziku.

Strani mediji nisu koristili niti popularizovali ovaj naziv.

Nema dostupnih tragova da je ijedan zvaničnik ili operativac NATO-a javno upotrebio naziv Milosrdni anđeo, na srpskom ili engleskom, da bi nazvao ovu akciju.

General Spasoje Smiljanić, komandant ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane iz tog perioda, objasnio je za dnevni list Danas da je bila u pitanju propaganda.

„Niko iz Nato-a nije koristio taj izraz. U pitanju je naša izmišljotina", rekao je Smiljanić.

Godinu dana pre bombardovanja, BBC je izvestio o britanskom konvoju koji je doneo humanitarnu pomoć na Kosovo.

Ova akcija zvala se „Operation Angel" ili „Operacija anđeo".

Ovaj tekst dostupan je i danas pod naslovom Operation Angel's mission of mercy, u prevodu Milosrdna misija Operacije anđeo.

To je ujedno jedino činjenično nesporno mesto gde se Kosovo, milosrđe i anđeo susreću.

Bombe i bombone

Zavijanje sirene najavljuje vazdušnu opasnost i traje punih 60 sekundi.

U danima koji će uslediti, ova zvučna uzbuna dobiće nadimak šizela.

Svakog od 78 dana, pretiće jedna vazdušna opasnost - avioni.

Oni koji su znali strane jezike i imali pristup satelitskoj televiziji ili internetu, nekoliko minuta pre prve šizele mogli su da saznaju iz svestskih medija da su prvi avioni poleteli iz Avijana.

Ime Avijana, gradića od 9.000 stanovnika na severu Italije, izgovaraće se sa oprezom i tihim bespomoćnim prezirom.

Deca će ponavljati „avioni iz Avijana, avioni iz Avijana" kao razbrajalicu.


Pogledajte video: NATO bombardovanje - razlozi i posledice


U dečijem ponavljanju, ubrzo će je zameniti stihovi Avione, baci mi bombone.

Bombone nisu bačene, ali jesu bombe.

Neke od prvih koje su pale bile su grafitne bombe, u narodu poznatije kao meke ili ćelave bombe.

Imale su punjenje finim grafitnim prahom, karbonskim nanočesticama.

One se rasprše i padnu na nezaštićenu elektroenergetsku infrastrukturu, dalekovode, bandere, trafo-stanice, time je privremeno onesposobljavajući, što dovodi do nestanka struje.

Ove čestice je trebalo ukloniti i materijalna šteta uglavnom nije trajna, ali željeni efekat je postignut.

Zovu ih mekim bombama zato što ne eksplodiraju, ne razaraju, ali uništavaju, zastrašuju i omogućavaju neometani prolaz drugih jedinica kroz zamračeno područje.

Ipak, one spadaju u kasetne bombe.

Izuzev u slučaju ovih anti-električnih i bombi za razbacivanje letaka, kasetna municija je veoma razorna.


Kasetne bombe

Klaster ili kasetne bombe su eksplozivne naprave koje u jednom bačenom kasetnom punjenju imaju veliki broj manjih pojedinačnih bombi.

Do danas je više od 120 zemalja sporazumno ukinulo upotrebu kasetnih bombi.

Iako su sve bombe opasne, kasetne se smatraju posebno opakim jer su neselektivne, pokrivaju velike površine i imaju veliki postotak neeksplodiranih punjenja koja su dugo vremena opasna po civile.

Organizacija Hjuman rajts voč osudila je NATO zbog upotrebe kasetnih bombi tokom napada na SR Jugoslaviju.

Konvenciju o zabrani proizvodnje, upotrebe i posedovanja kasetne municije iz 2008. godine, nakon njihove upotrebe 1999. potpisala je većina NATO članica.

Joel Gunter/BBC

Srbija nije potpisnica konvencije.

Do danas je jedina republika bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), pa samim tim i bombardovane SR Jugoslavije, koju su činile Srbija i Crna Gora, koja nije potpisala konvenciju.

„Poznato je da Vojska Srbije raspolaže kasetnim bombama i da bacače ovih 'granata sa projektilima parčadnog dejstva' proizvodi i prodaje Zastava oružje", izveštava radio Slobodna Evropa.


Do tog dana, gorivo i plin mogli su neometano da se kupuju i nestašice nije bilo.

Uskoro se, posle više godina, ponovo pojavljuju bonovi za gorivo kao jedini način legalne kupovine benzina i dizela za civile.

Braon boje su za dizel, plavi su za benzin; od pet, 10 i 20 litara.

Pričalo se da su postojali i bonovi od 50 litara, mada je već onaj od pet bio ozbiljna nezvanična valuta u zemlji u kojoj je proglašeno ratno stanje.

Neposredna ratna opasnost proglašena je 23. marta 1999, a dan kasnije je preinačena u ratno stanje.

Vreme

Beograđani pamte Avrama Izraela i reči „Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd", kojima je počinjalo upozorenje emitovano na lokalnoj televiziji Studio B.

Ovaj službenik gradskog Centra za obaveštavanje gledaocima bi dao instrukciju da otvore prozore, spuste roletne, isključe struju i plin ili zaustave vozilo, i pođu u sklonište.

Upozorenje bi se uvek završilo rečima „Gotovo".

Bilo da su prozori bili zatvoreni ili otvoreni, velika okna bila su prelepljena trakama u slovu iks, kako bi komadi ostali povezani ukoliko bi potresi razbili staklo.

U duhu vremena, ovo je zapamćeno kao Windows 99, aluzija na kompjuterski operativni sistem promovisan godinu dana ranije.

Centar za obaveštavanje i uzbunjivanje imao je broj 985, preko kog su građani mogli da dojave informacije značajne za odbranu i zaštitu.

Najčešće su bili dojavljivani lokatori.

Verovalo se da NATO iz aviona izbacuje uređaje koji putem satelita detaljnije javljaju gde tačno treba da padne pametna navođena bomba.

Za lokatore su proglašavani bilo kakvi uređaji, čudne sprave, komadi metala, kutije, stari ručni satovi, obične i neobične baterije i, ponekad, smeće.

Navodne lokatore neki bi prebacivali u komšijsko dvorište, a malo obazriviji bi ih ručnim kolicima odvezli na ivicu naseljenog mesta.


Pogledajte video: Kako su bombe promenile Murino u Crnoj Gori


'Zločinački NATO agresor' ostaće urezana formulacija u sećanju mnogih.

Tako su zvaničnici i mediji pod kontrolom države nazivali zapadnu vojnu alijansu i njene lidere.

Često je u informativnom programu i domaćoj štampi cinično prozivan sintagmama legitimni cilj ili kolateralna šteta.

Termin kolateralna šteta toliko je rabljen u izjavama i saopštenjima NATO-a i u stranim medijima da ga je komisija nemačkih lingvista i novinara proglasila za nereč godine 1999.

„Nismo imali kraći sastanak od kada postojimo", rekao je jedan član komisije o izboru između 1.800 prijavljenih reči.

Više od tri decenije, za nereč godine proglašavaju jednu novu ili nedavno popularizovanu reč za koju smatraju da krši ljudska prava, omalovažava ili eufemiziranjem ponižava neku grupu ljudi.

Nereč godine 2023. je remigracija, za prisilne deportacije ljudi iz zemalja u kojima su nastanjeni - tamo odakle su došli.

Dok su iznad glava leteli tomahavk krstareći projektili i bespilotne letelice koje danas zovemo dronovi, tik iznad zemlje plutale su 'klintonke'.

Klintonkama su nazivane mnoge neobične muve, a kasnije i ostale bube, primećene od 1999. do danas.

Po omraženom američkom predsedniku iz perioda bombardovanja, Bilu Klintonu, nazivana je svaka prenamnožena, posebno velika, iritantna ili neobična muva, a kasnije i buba.

Ovo ni malo laskavo ime najčešće bi nosila muva iz familije Simulide, pre bombardovanja poznata kao golubačka mušica.

Ženki golubačke mušice, kao i komarcima i mnogim drugim dvokrilcima, potreban je krvni obrok da bi položila jaja.

'Priroda se obnavlja' nije fenomen nastao tokom pandemije virusa korona.

Industrija je naglo stala i 1999. i ostavila prostora za nesputano bujanje zelenila.

Pretpostavlja se da je ovo bujanje pogodovalo povratku golubačke mušice, koja je desetkovana izgradnjom hidroelektrane Đerdap.

Pecaroši u blizini Golupca nekada ovu mušicu koriste kao mamac.

Mamcima su nazivane i makete mostova, aviona, tenkova i drugih vozila pravljene od guma, dasaka i lima, kao lažna meta za zavaravanje neprijatelja.

Target

Ljudi su se okupljali, zajedno sa estradnim pevačima, da telima sprečavaju gađanje mostova.

Nosili su ili crtali na odeći metu, u nekoliko crnih koncentričnih krugova.

Nastao je Target, često potpisan ćirilicom. Ova reč na engleskom znači meta.

Pesma „Volimo te, otadžbino naša" nastala je 1997. godine.

Komponovao ju je Rade Radivojević za Dan Vojske, a izvodili su je Leontina Vukomanović i Milan Šćepović.

Tokom 1999. godine, zahvaljujući čestom emitovanju, znali su je svi.

Na mostovima, ali i na trgovima, pevali su i Đorđe Balašević, Piloti, Dak, Đogani, Riblja čorba i mnogi drugi izvođači.

Pesma Riblje čorbe „Avionu, slomiću ti krila" iz 1988. postaje veoma popularna, a „Ringišpil" Đorđa Balaševića dobija „ratnu verziju", kako je označena na kompilaciji „Target 1".

Muzičke kasete različitih Target kompilacija prodaju se uz semenke na ulici, jaja na pijaci i presnimavaju noću, ako ima struje.

Restrikcije struje nisu bile nepoznate, ali su se 1999. vratile.

Vode je bilo, ali bez struje, pumpe nisu radile, pa su komšije sa nižih spratova pomagale.

Target se sada već uveliko ne crta rukom, već štampa.

Igra se kolo.

I na mostovima, a i u Buđanovcima.

Fil Kums / BBC

Šifru za radar do tada nevidljivog aviona F117-A, koji je srušen u atar sremskog sela Buđanovci, svi su zapamtili.

Fotografija meštana koji igraju kolo na krilu američkog stelt lovca prvi put oborenog otkako postoji, obišla je svet.

„Izvinite, nismo znali da je nevidljiv", rugao se jedan grafit.

„Il' bombardujte, il' da krečim" pomirljivo je poručio drugi.

Getty Images

Širenje do tada malo poznatog defetizma - prihvatanja poraza bez borbe, bilo je strogo praćeno, a i zabranjeno.

Radio-amateri su bili sve, samo ne amateri.

Entuzijasti za radijsku tehniku i veze javljali su danonoćno i decentralizovano šta se gde dešava.

Vojska je slušala kada nije smela da pali sopstvene radio predajnike, da ne bi bila locirana.

Požarni put postoji verovatno od kada i vatra, ali su odjednom svi znali šta je i da mora da se ostavi prohodnim.

Prohodnim za vatrogasce, a možda i za kopnenu intervenciju.

NATO nije izvršio kopnenu intervenciju 1999.

Nije se desio ni „vazdušni napad eskadrile od šest orlova, dva miga i jednog supergaleba G4" na aerodrome u Tuzli i Tirani.

Ono što se desilo je osiromašeni uranijum.

Uranijum je veoma gust i težak metal.

On se može staviti na vrhove granata ili metaka i povećava probojnu sposobnost municije.

Granate sa osiromašenim uranijumom izoštre se prilikom udara, a posle kontakta sa metalom, odmah se zapale.

„SAD i NATO izazvali su veliku kontroverzu kada su ga (osiromašeni uranijum) koristili na Kosovu", rekla je doktorka Marina Miron sa Kraljevskog koledža u Londonu za BBC.

Kao što reč restrikcije nije bila nova stanovnicima Jugoslavije, tako nije ni embargo kolač.

Pristupačan slatkiš od šećera, brašna, vode, sode bikarbone, kakaoa i pekmeza bio je već poznat, osmišljen tokom međunarodnih sankcija Jugoslaviji zbog podrške sukobima u Bosni i Hecegovini i Hrvatskoj.


Pogledajte video: Noć kada je goreo Generalštab Vojske SR Jugoslavije


'Gotovo'

Za razliku od zavijajuće šizele, 60 sekundi jednoličnog tona bio je signal za prestanak opasnosti.

Iako vrlo glasna, značila je malo mira, barem sa neba - smirela.

Vojno-tehnički sporazum potpisan je 12. juna 1999. na vojnom aerodromu u blizini Kumanova.

Kumanovski sporazum označio je kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

Sadržaj ovog dokumenta dogovoren je u čuvenoj kafani u Kumanovu „Evropa 93".

Getty Images

Dan kasnije, usvojena je rezolucija 1244 u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Krajem godine saznalo se da se Esmeralda udala za Hose Armanda.

Gotovo.


Pogledajte video: Šta o bombardovanju znaju oni koji su rođeni 1999?


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: