U hotelskim salama banje u centru Srbije sredinom 1930- ih uveliko se svirao džez.
Na jednom od tih nastupa leta 1936, u publici je bio i 12-godišnji dečak, tada ljubitelj fudbala.
Do tada nepoznata muzika mu se dopala, ali nije ni slutio da će godinama kasnije upravo on biti zaslužan za razvoj tog žanra u socijalističkoj Jugoslaviji.
Dečak je bio Vojislav Bubiša Simić, jedan od najznačajnijih srpskih muzičara, kompozitora i dirigenata koji je 29. septembra 2025. preminuo u 101. godini.
„Bio je jedan od utemeljivača etno-džeza, ali je bio prisutan i u svim drugim segmentima.
„Komponovao je i klasičnu, duhovnu i zabavnu muziku. Bio je simbol društva i vrednosti koje danas nestaju - pravi gospodin", kaže Dobroslav Predić, autor filma Prvih 100, posvećen upravo Bubiši Simiću.
Bubiša Simić je osnovao i jedan od prvih džez orkestara u bivšoj Jugoslaviji - Big bend Dinamo neposredno posle Drugog svetskog rata, a više od tri decenije je dirigovao Džez orkestrom Radio-televizije Beograd.
Tokom života ostvario se i kao stalni gost-dirigent u Pozorištu na Terazijama, pisao je muzičke kritike, putopisne reportaže, a poslednjih godina objavio je i nekoliko knjiga.
Bio je predsednik Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja džez muzičara.
„Ništa ne bih menjao u životu i karijeri.
„Bavio sam se onim što sam najviše voleo, a to je džez, i imao sam sreću da sarađujem sa najboljim orkestrima. Ni sto godina nije dovoljno za takvo zadovoljstvo", ispričao je na proslavi 100. rođendana.
„Živite, uživajte u životu i u onome što radite, budite živahni", često je govorio.
- Kako je Beograd pre pola veka prigrlio džez maestra Djuka Elingtona
- Odlazak Matije Dedića: 'Živeo je džez koji je stvarao'
- Balkan džez: Kad se spoje saksofon i etno melos
Hleb, aleva paprika i gramofon
Vojislav Bubiša Simić je nekoliko meseci stariji od Radio Beograda koji je emitovanje programa počeo u oktobru 1924.
Stasavali su paralelno, da bi im se putevi ukrstili tri decenije kasnije.
Njegove tinejdžerske dane obeležilo je kandirano voće u delikatesnoj radnji Veljković, hleb, mast i aleva paprika na uličnim ćoškovima Beograda, sladoled sa vaflom u poslastičarnici Glumac u Zemunu, Tašmajdan, fudbal i tinejdžerske žurke na kojima je sa drugovima svirao prve kompozicije u školskom orkestru, prenosi Vitraž.
U prizemlju porodične kuće bio je pijanino njegove majke na kojem je već sa 12 godina svirao klasične kompozicije, a na starom gramofonu slušao džez.
Te bezbrižne dane prekinuli su Drugi svetski rat i nemačka okupacija.
Džez je opstao i tokom Drugog svetskog rata, a „beogradski su muzičari tokom okupacije stvarali melodiju pod uticajem američke muzike", piše Radina Vučetić u knjizi Koka-kola socijalizam.
U prvim godinama komunističke vlasti u Jugoslaviji, izvođenje ove muzike smatralo se razuzdanim i nije se uklapalo u vrednosti tadašanjeg sistema.
To, međutim, nije zaustavilo stvaranje novih džez orkestara, ukazuje istoričarka.
Upravo je Vojislav Bubiša Simić sa društvom 1946. formirao amaterski Big bend Dinamo, kojim je i dirigovao.
Svirali su, između ostalog, i na košarkaškim terenima na Kalemegdanu, koji se često zvao - Holivud - američki džez u srcu komunističkog Beograda.
Bile su to najlepše godine, ispričaće kasnije Bubiša Simić Prediću.
„Tri, četiri puta nedeljno svirali su na Kalemegdanu, tokom dana su se kupali u Savi, organizovale su se igranke - najupečatljiviji period mladosti za njega", priča Predić.
Dve godine kasnije, polovina članova benda Dinamo, a među njima i Simić, odlaze u Zabavni orkestar Radio Beograda, koji će po osnivanju televizije biti preimenovan u Džez orkestar RTB.
- Proslavite 100. rođendan B.B. Kinga na Stazi Misisipi bluza
- Čak Beri - čovek koji je postavio temelje rokenrola
- Luj Armstrong: Američka džez ikona i njegovo kontroverzno nasleđe
Saksofon i rupe popunjene hlebom
Isti taj bend će dočekati veliko ime američke džez scene - Djuka Elingtona na beogradskom aerodromu 1971.
Upravo pod dirigentskom palicom Bubiše Simića odsvirana je Djukova muzika.
„To je bilo neočekivano", prisetio se novinar i filmski kritičar Milan Vlajčić.
Kada je Elington čuo taktove sopstvene numere Take the A train, oduševio se, a na kratko i sam preuzeo dirigovanje, prisetio se Vlajčić za BBC na srpskom.
I Bubiša Simić je često govorio o tom susretu.
Elington mu je po odlasku dao sliku sa posvetom - Srećno aerodromskom orkestru.
„Mislio je da je Bubiša Simić dirigent aerodromskog orkestra, a ne Džez orkestra RTB.
„'Bolje da mu ništa ne govorim, neka misle tamo u Americi kako i orkestri aerodroma u Beogradu sviraju super'", prepričava Predić Simićeve reči.
Svirao je ovaj dirigent i sa drugim svetskim džez imenima.
Kao direktor festivala Beogradsko proleće 1975. bio je domaćin američkom muzičaru afričkog porekla, Kauntu Bejziju i njegovom orkestru, kojim je Bubiša Simić bio opčinjen još kao tinejdžer.
Bejziju je posvetio i kompoziciju Pozdrav Kaunt Bejziju kojom je nastupao na festivalu u francuskom gradu Žuan le Penu 1960-ih, za šta je dobio i prvu nagradu.
Bejzijev uticaj se ogledao i u stilu sviranja Džez orkestra RTB, a dvojica muzičara su se kasnije sreli preko okeana - u Las Vegasu.
Džez orkestar RTB pratio je i Džozefinu Bejker, američku glumicu i pevačicu, tokom njene posete Beogradu.
Bubiša je spremio program, ali je bilo izazovno pratiti pokrete ove živahne umetnice.
Zabeležena je i epizoda kada je sa ekipom svirao pred trubačem Dizijem Gilespijem posle njegovog koncerta u nekom omanjem klubu u Beogradu.
Imali su neke stare instrumente, a strane goste je posebno nasmejao saksofon čije su rupe bile zapušene hlebom.
Smeh je zamenila neverica kada su Simić i ostali članovi zasvirali.
Pogledajte video o Šabanu Bajramoviću
Prvih 100
Uoči Simićevog jubilarnog 100. rođendana Dobroslav Predić je dobio zadatak da pripremi nekoliko priloga koji bi pratili koncert Džez orkestra Radio-televizije Srbije u čast dirigenta.
To se pretvorilo u snimanje dokumentarca Prvih sto.
„On je imao neverovatno pamćenje - izvučete iz gomile neku fotografiju, a on zna i godinu i mesto nastanka slike.
„Tada sam uvideo da je sve što su o njemu govorili bilo tačno - bio je neposredan, divan, šarmantan", opisuje ga Predić.
„Mešavina deteta i gospodina", tako ga je opisao Vladimir Skočajić Skoča, muzički novinar.
„Zvanično kompozitor i dirigent, a nezvanično čovek koji je doneo džez na ove prostore.
„Bubiša je uvek bio pričljiv, blag, mio, nasmejan i kreativan. On je za mene džez, Beograd i muzika kao takva", napisao je na društvenoj mreži Fejsbuk.
Predić je poslednji put razgovarao sa Simićem u martu.
Zvao ga je povodom 101. rođendana.
Simić je baš tada poslednji put bio na sceni, u odelu i sa leptir mašnom, dirigujući sopstvenu kompoziciju „Pozdrav Kauntu Bejziju", što je publika pozdravila gromoglasnim aplauzom.
Spletom okolnosti, dan pre nego što je Bubiša Simić preminuo, prikazan je film Prvih 100 u okviru festivala muzičko-dokumentarnog filma - Dok'N'Ritam.
U Kosovskoj ulici, u centru Beograda, na samo 50 metara od kuće gde je Simić rođen i odrastao.
„Biće upamćen kao velikan", zaključuje Predić.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Gabi Novak: Odlazak umetnice 'božanstvenog glasa i zelenih očiju'
- Odlazak Duška Gojkovića, „večitog mladića sa trubom"
- Preminuo čuveni srpski kompozitor Zoran Simjanović
- Preminuo Kornelije Kovač, „neprikosnovena muzička gromada" jugoslovenske scene
- Luj Armstrong: Američka džez ikona i njegovo kontroverzno nasleđe
- Preminuo Đorđe Marjanović: Odlazak legende jugoslovenske šansone
Bonus video:
