Helen Brigs
BBC, nauka
Vulkanska erupcija 1345. godine možda je pokrenula lančanu reakciju koja je izazvala najsmrtonosniju pandemiju u Evropi, Crnu smrt, kažu naučnici.
Tragovi sačuvani u drveću ukazuju na to da je erupcija izazvala klimatski šok i dovela do niza događaja koji su doneli bolest u srednjovekovnu Evropu.
Prema ovom scenariju, pepeo i gasovi iz vulkanske erupcije izazvali su ekstremne padove temperature i doveli do loših žetvi.
Da bi sprečili glad, gusto naseljeni italijanski gradovi-države bili su primorani da uvoze žito iz područja oko Crnog mora - donoseći buve koje su prenosile kugu u Evropu.
Ovaj spoj klimatskog šoka, gladi i trgovine pokazuje kako se bolesti mogu pojaviti i širiti u naseljenim i toplijim krajevima, prema rečima stručnjaka.
„Iako se čini da je podudarnost faktora koji su doprineli crnoj smrti retka, verovatnoća da se zoonotske bolesti pojave usled klimatskih promena i pretvore u pandemije verovatno će se povećati u globalizovanom svetu", rekao je Ulf Bintgen sa Univerziteta u Kembridžu.
„Ovo je posebno relevantno s obzirom na naša nedavna iskustva sa Kovidom-19", kaže.
Crna smrt je harala Evropom 1348. do 1349. godine, i odnela živote skoro polovine stanovništva.
Bolest je izazvala bakterija poznata kao Yersinia pestis koju su širili glodari, poput pacova i buva.
Veruje se da je epidemija počela u Centralnoj Aziji, krećući se svetom trgovinskim putevima.
Ali precizan redosled događaja koji su doneli bolest u Evropu pažljivo su proučili naučnici.
Sada su istraživači sa Univerziteta u Kembridžu i Lajbnicovog instituta za istoriju i kulturu istočne Evrope (GWZO) u Lajpcigu popunili nedostajući deo slagalice.
Koristili su tragove iz drveća i ledenih jezgara da bi ispitali klimatske uslove u vreme Crne smrti.
Njihovi dokazi ukazuju na to da je vulkanska aktivnost oko 1345. godine izazvala nagli pad temperature tokom uzastopnih godina zbog oslobađanja vulkanskog pepela i gasova koji su blokirali deo sunčeve svetlosti.
To je dovelo do propadanja useva širom mediteranskog regiona.
Da bi izbegli glad, italijanski gradovi-države trgovali su sa proizvođačima žitarica oko Crnog mora, nesvesno omogućavajući smrtonosnoj bakteriji da se učvrsti u Evropi.
Martin Bauh, istoričar srednjovekovne klime i epidemiologije iz GWZO-a, rekao je da su se klimatski događaji susreli sa „komplikovanim sistemom bezbednosti hrane".
„Više od jednog veka, ovi moćni italijanski gradovi-države su uspostavljali trgovačke puteve na velike udaljenosti preko Sredozemnog i Crnog mora, što im je omogućilo da aktiviraju veoma efikasan sistem za sprečavanje gladi", rekao je on.
„Ali na kraju, to bi nenamerno dovelo do daleko veće katastrofe", dodaje.
Nalazi su objavljeni u časopisu Communications Earth & Environment.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Naučnici veruju da znaju odakle je krenula Crna smrt u srednjem veku
- Spomenik kugi u Irigu - „Vreme kad su živi zavideli mrtvima"
- Kako je svet izgledao posle Španskog gripa 1918. i šta možemo da naučimo
- Neki podvodni vulkani bi uskoro mogli da eruptiraju - treba li da strahujemo
- Kako je Tifusarka Meri ostavila za sobom trag skandala i smrti
- Kada je lava tekla Srbijom
- Spektakularna trka po obodu vulkana
Bonus video:
