Hapšenjem predsednika Venecuele Nikolasa Madura, Donald Tramp je snažnije nego ikada pokazao moć sopstvene volje, koja je potkrepljena sirovom vojnom silom Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
Amerika je, po Trampovom naređenju, smestila Madura iza rešetaka i sada će, kaže, „upravljati" Venecuelom.
Američki predsednik je ovu odluku, koja će imati ogromne posledice na američku spoljnu politiku širom sveta, saopštio na posebnoj konferenciji za novinare u njegovom klubu i rezidenciji Mar-a-Lagu na Floridi.
Tramp je rekao da će SAD preuzeti kontrolu nad Venecuelom „dok ne dođe vreme za bezbednu, pravilnu i razumnu tranziciju".
Rekao je da je državni sekretar SAD-a Marko Rubio razgovarao sa potpredsednicom Venecuele Delsi Rodrigez, koja mu je poručila: „Uradićemo sve što vam je potrebno…
„Mislim da je bila prilično ljubazna, ali zaista nema drugog izbora".
Tramp je izneo vrlo malo konkretnih pojedinosti.
„Ne plaši nas mogućnost slanja vojnika na teren, ako to bude potrebno", rekao je on.
Ali, da li Tramp zaista veruje da Venecuelom može da upravlja na daljinu?
Da li će izjava da će njegove reči potkrepiti vojnom akcijom, koju su u Mar-a-Lagu hvalili i Marko Rubio i američki ministar odbrane Pit Hegset, biti dovoljna da preoblikuje Venecuelu i zastraši latinoameričke vođe i natera ih na poslušnost?
Delovalo je kao da Tramp u to veruje.
Međutim, dosadašnja iskustva pokazuju da to neće biti ni lako ni glatko.
Ugledni analitički centar Međunarodna krizna grupa (International Crisis Group) je još u oktobru upozorio da bi pad Madura mogao da izazove nasilje i nestabilnost u Venecueli.
Istog meseca, američki dnevnik Njujork tajms (The New York Times) je objavio da su zvaničnici za odbranu i diplomatiju u prvoj Trampovoj administraciji razrađivali scenarija mogućih ishoda u slučaju pada Madura.
Zaključili su da postoji izgledna mogućnost nasilnog haosa usled borbi za vlast naoružanih grupa.
Uklanjanje sa vlasti i pritvaranje Nikolasa Madura predstavlja izuzetno snažnu demonstraciju američke vojne moći.
SAD su poslale veliku armadu i ostvarile cilj bez ijedne američke žrtve.
Maduro je zanemario volju naroda Venecuele odbivši da prizna poraz na izborima, i nema sumnje da mnogi ljudi u zemlji pozdravljaju njegov odlazak.
Međutim, posledice američke operacije imaće odjeka daleko izvan granica Venecuele.
Pogledajte video: Nikolas Maduro u pritvoru u Americi
Atmosfera na konferenciji za novinare u rezidenciji Mar-a-Lagu bila je pobednička, jer se slavila operacija visokoprofesionalnih američkih snaga koja je nesumnjivo školski izvedena.
Međutim, vojna operacija je tek prva faza.
Američki bilans nasilne promene režima u poslednjih 30 godina je porazan.
Ono što određuje uspeh ili neuspeh ovakvih operacija su poslitički potezi koji se posle njih preduzimaju.
Posle američke invazije 2003. godine Irak je zapao u krvavu katastrofu.
U Avganistanu su dve decenije napora i milijarde dolara uloženih u izgradnju države propali za samo nekoliko dana posle povlačenja američkih snaga iz zemlje 2021. godine.
Ove dve zemlje nisu u okruženju SAD-a, već prilično daleko.
Ipak, duhovi ranijih intervencija u Latinskoj Americi, kao i pretnje novim operacijama, ne ulivaju mnogo više nade.
Tramp je isprobao i novi nadimak, „Donroova doktrina" za Monroovu doktrinu, deklaraciju američkog predsednika Džejmsa Monroa iz 1823. godine, kojom se druge sile u svetu upozoravaju da se ne mešaju u američku sferu uticaja na zapadnoj hemisferi.
„Monroova doktrina je velika stvar, ali smo je mi u velikoj meri prevazišli", rekao je Tramp u rezidenciji Mar-a-Lagu.
„Prema našoj novoj strategiji nacionalne bezbednosti, američka dominacija na zapadnoj hemisferi više nikada neće biti dovedena u pitanje".
Dodao je da predsednik Kolumbije Gustavo Petro mora da „pazi šta radi".
Kasnije je za američki konzervativni informativni kanal Foks njuz (Fox News) izjavio da „nešto mora da se uradi sa Meksikom".
Kuba je, bez sumnje, takođe na američkoj agendi koju u velikoj meri oblikuje Rubio, čiji roditelji su kubanskog porekla.
Pogledajte video: Amerika će upravljati Venecuelom, kaže Tramp
Sjedinjene Države imaju dugu istoriju oružanih intervencija u Latinskoj Americi.
Bio sam na Haitiju 1994. godine, kada je tadašnji predsednik Bil Klinton poslao 25.000 vojnika i dva nosača aviona da izvrše promenu režima.
Tada je režim na Haitiju pao bez ispaljenog metka.
Umesto bolje budućnosti, narod Haitija već 30 godina skoro neprekidno strada i pati.
Danas je Haiti propala država u kojoj haraju naoružane bande.
Donald Tramp govori da će Venecuelu ponovo da učini velikom, ali ne i o demokratiji.
Odbacio je mogućnost da venecuelanska opozicionarka Marija Korina Mačado, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2025. godine, treba da vodi zemlju.
„Mislim da bi joj bilo veoma teško da bude liderka, nema podršku...
„Nema poštovanje", rekao je on.
Tramp nije spomenuo ni Edmunda Gonzalesa, kojeg mnogi Venecuelanci smatraju pravim pobednikom izbora 2024. godine.
Umesto toga, SAD za sada podržavaju Madurovu potpredsednicu Delsi Rodrigez.
Iako je očigledno da je američka vojska imala insajderska saznanja neophodna za uklanjanje Madura sa vlasti, čini se da je režim koji je uspostavio njegov prethodnik Ugo Čaves i dalje netaknut.
Malo je verovatno da će venecuelanske oružane snage, uprkos poniženju koje možda neki generali osećaju zbog nemogućnosti da se suprotstave američkom napadu, pristati na američke planove.
Vojska, kao i građani koji podržavaju režima su se obogatili preko uspostavljenih mreža korupcije koje neće želeti da izgube.
Režim naoružava civilne milicije, a u Venecueli deluju i druge naoružane grupe.
Među njima su kriminalne mreže, ali i kolumbijski gerilci koji su podržavali Madurov režim u zamenu za utočište koje im je pružao.
Američka intervencija u Venecueli na upečatljiv način ogoljava neke od Trampovih ključnih pogleda na svet.
On ne krije koliko žudi za rudnim bogatstvima drugih zemalja.
Već je pokušao da izvuče korist iz prirodnih resursa Ukrajine u zamenu za vojnu pomoć.
Tramp ne skriva ni želju da kontroliše ogromne rudne rezerve Venecuele, kao ni uverenje da su američke naftne kompanije opljačkane kada je naftna industrija te zemlje nacionalizovana.
„Iz zemlje ćemo izvlačiti ogromnu količinu bogatstva, i to bogatstvo će ići narodu Venecuele i ljudima izvan Venecuele koji su nekada bili u Venecueli, a deo će ići i Sjedinjenim Američkim Državama, u vidu nadoknade", rekao je Tramp.
To će dodatno produbiti strahove na Grenlandu i u Danskoj da bi Tramp mogao da ima aspiracije ne samo na jugu, već i na severu.
Sjedinjene Države nisu odustale od želje da preuzmu Grenland, zbog njegovog strateškog položaja na Arktiku, ali i prirodnih bogatstava koji postaju sve dostupniji zbog leda koji se topi usled globalnog zagrevanja.
Operacija hapšenja Madura predstavlja i još jedan ozbiljan udarac ideji da je najbolji način upravljanja svetom poštovanje dogovorenog skupa pravila, sadržanih u međunarodnom pravu.
Ta ideja je bila načeta i pre nego što je Donald Tramp stupio na dužnost, ali je on više puta pokazao, kako u SAD-u tako i na međunarodnom planu, da veruje da može da zanemaruje zakone koji mu se ne dopadaju.
Evropski saveznici, koji očajnički nastoje da ne naljute Trampa, među kojima je i britanski premijer Kir Starmer, muče se da pronađu način da izraze podršku međunarodnom pravu, a da pritom ne osude činjenicu da operacija protiv Madura predstavlja očigledno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija.
Američko obrazloženje da je vojska samo pomagala u izvršenju naloga za hapšenje narko-bosa koji se lažno predstavljao kao predsednik Venecuele deluje slabo, naročito imajući u vidu Trampove izjave da će SAD sada kontrolisati zemlju i njenu naftnu industriju.
Samo nekoliko sati pre nego što su Maduro i njegova supruga uhapšeni, on se u njegovoj palati u prestonici Karakasu sastao sa kineskim diplomatama.
Kina je osudila američku operaciju.
Peking je saopštio da „hegemonistički postupci SAD-a ozbiljno krše međunarodno pravo i suverenitet Venecuele, i da ugrožavaju mir i bezbednost u Latinskoj Americi i karipskom regionu".
Kina je takođe navela da bi SAD trebalo da „prestanu da krše suverenitet i bezbednost drugih država".
Ipak, Kina bi ovu američku intervenciju mogla da protumači kao presedan.
Tajvan smatra otcepljenom pokrajinom i vraćanje ove teritorije pod okrilje Pekinga smatra nacionalnim prioritetom.
U Vašingtonu to izaziva strah demokratskog senatora Marka Vornera, potpredsednika Odbora za obaveštajne poslove američkog Senata.
On je u saopštenju naveo da će kineske vođe, ali i drugi, pažljivo pratiti razvoj događaja.
„Ako Sjedinjene Države tvrde da imju pravo da koriste vojnu silu za invaziju i hapšenje stranih vođa koje optužuju za kriminalna dela, šta sprečava Kinu da tvrdi da ima isto ovlašćenje nad rukovodstvom Tajvana?
„Šta sprečava [predsednika Rusije] Vladimira Putina da ponudi slično opravdanje za otmicu predsednika Ukrajine?
„Kada se ova linija jednom pređe, pravila koja obuzdavaju globalni haos počinju da se urušavaju, a autoritarni režimi su prvi koji će to da iskoriste".
Donald Tramp, čini se, veruje da on postavlja pravila i da ono što važi za SAD pod njegovom komandom ne znači da i drugi mogu da očekuju ista prava.
Ali, svet moći ne funkcioniše na taj način.
Trampovi potezi na početku 2026. godine nagoveštavaju još dvanaest meseci turbulencija u svetu.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Maduro u pritvoru u Njujorku, Tramp objavio da će Amerika 'voditi' Venecuelu
- Špijuni, dronovi i let-lampe: Kako je Amerika zarobila Madura
- Predsednik Venecuele Nikolas Maduro: 'Odabrani' kog je svrgnuo Tramp
- Ko je na čelu Venecuele i šta je čeka
- BBC analiza: Venecuela bi mogla da definiše Trampovu zaostavštinu i mesto Amerike u svetu
- 'Izveštavao sam o 40 ratova, ali nikad nije bilo kao 2025.'
Bonus video:
