Biti zaključan u stolici za pogubljenje zvuči krajnje neprijatno, a upravo je to holivudski glumac Kris Prat zahtevao prilikom snimanja filma Milost (Mercy).
Poznat publici kao duhoviti akcioni heroj iz blokbastera poput Čuvara galaksije i Parka iz doba jure, Pratova nova uloga je veliko odstupanje od svega što je do sada radio.
Tumači detektiva Krisa Rejvena, koji je optužen da je ubio suprugu, zbog čega mora da se bori za sopstveni život.
Rejven je alkoholičar koji se, posle pijanke, budi vezan za stolicu za pogubljenje i ima svega 90 minuta da ubedi sutkinju - veštačku inteligenciju - da je nevin.
U suprotnom, biće pogubljen.
U realnom vremenu pratimo kako Rejven iznosi odbranu, dok se istovremeno nosi sa razornim mamurlukom.
Uz to, ne može da se seti šta se zapravo dogodilo.
„Nikada ranije nisam igrao ovakav lik, niti u žanru poput ovog“, kaže Prat za BBC.
Objašnjava i zašto je od reditelja Timura Bekmambetova tražio da ga stvarno zaključaju u stolicu, i to do 50 minuta u kontinuitetu.
„Mislio sam da će to pomoći glumi, da pojača osećaj klaustrofobije i zarobljenosti.
„Znojio sam se, ako bi me lice zasvrbelo – nisam mogao da se počešem, nisam mogao ni da ustanem“, kaže on.
Želeo je dodatne glumačke izazove.
„Uvek isprobavam nove stvari, želim da budem izazvan na drugačije načine i možda publici ponudim nešto što od mene ne očekuje“, objašnjava.
„U ovom slučaju nisam mogao da se oslonim na ono što obično unosim u uloge, tu blagu luckastost i naivnost - ovo je ozbiljno.“
Naučnofantastični triler prikazuje svet u kome su svi pod digitalnim nadzorom, a veštačka inteligencija se koristi kako bi se smanjila stopa kriminala.
Rezultat je sud Milost, kojim predsedava AI sudija Medoks.
Igra je Rebeka Ferguson.
Optuženi imaju potpuni pristup svim snimcima nadzornih kamera koje zatraže, kao i kratke telefonske razgovore sa svedocima.
Međutim, nema porote ni prava na žalbu, a 92 odsto suđenja završava se trenutnim pogubljenjem.
„Danas počiniš zločin, sutra si mrtav“, naglašava Prat.
Scene sa Rebekom Ferguson snimane su dok je bio vezan za stolicu i tokom snimanja uopšte nije mogao da je vidi.
„Čuo sam njen glas, ali fizički nije bila sa mnom na setu.“
„Biti sam i izolovan je zaista bio sjajan izazov“, objašnjava.
Veliki deo akcionih scena, kojih ima poprilično, prikazan je kroz snimke nadzornih kamera.
To je omogućilo Pratu da se tokom snimanja povremeno „oslobodi“ sudnice.
„Bilo je skoro kao da snimamo dva filma istovremeno“, kaže, prisećajući se „sjajnih scena kaskaderskih borbi i tuča“.
„Sve to sa čime se suočavam tokom suđenja, zasebno smo snimali.“
Čitavo iskustvo naziva veoma ispunjujućim.
„Veliki blokbasteri su zabavni za gledanje, ali snimanje ume da bude iscrpljujuće - ceo dan radite nešto što se na kraju vidi 15 sekundi na ekranu, a sledećeg dana snimate nešto sasvim drugo i sve deluje nepovezano.“
Nasuprot tome, rad na Milosti je bio „kao duga, kontinuirana izvedba pozorišne predstave u dva ili tri čina“, ali „sa specijalnim efektima na nivou najvećeg holivudskog spektakla“.
Iako je priča čista fikcija, veštačka inteligencija je već deo naše stvarnosti i sve se više koristi u policijskom radu.
Deo britanske policije danas koristi „tehnologije prepoznavanja lica“ kako bi „pomogle u identifikaciji kriminalaca“, navodi se u izveštaju britanskog parlamenta.
Akademici, parlamentarci i organizacije za ljudska prava su izrazili zabrinutost da bi to moglo da „ugrozi građanske slobode i pravo na privatnost“, dodaju.
Britanska vlada je takođe najavila da će AI tehnologije koje se budu uvodile do 2030. imati za cilj da pomognu „policiji da uhvati kriminalce pre nego što deluju“, koristeći interaktivne mape kriminala kako bi se „predvidela mesta gde je zločin najverovatniji“.
Ipak, Nacionalni savet policijskih načelnika naglašava da, iako je „potencijal veštačke inteligencije da transformiše policiju ogroman“, postoje i „etička pitanja, zabrinutost za privatnost i opasnost od kriminalne zloupotrebe veštačke inteligencije “.
Prat kaže da mu rad na ovom filmu nije promenio stav o veštačkoj inteligenciji, ali je jasan u jednom - suđenje pred AI sudijom, porotom i dželatom nije put kojim treba ići.
„Verujem u porotu sastavljenu od običnih ljudi i u pravo da si nevin dok se ne dokaže krivica“, kaže Prat.
Naglašava da želi da zaštiti njegovih četvoro dece od „navale digitalne manije“ i prekomernog vremena pred ekranima.
„Ali nisam baš potpuni pesimista koji očekuje smak sveta“, dodaje.
„Umereno sam optimističan u vezi s tim kako se ove tehnologije razvijaju i kako bi mogle da pomognu čovečanstvu da krene napred.“
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Ljudi ili veštačka inteligencija: Kako da znate s kim pričate
- Strah od robota: Šta ako veštačka inteligencija postane svesna
- Život bez gužvi i spoj mašina i ljudi: Kako će svet izgledati 2050.
- AI2027: Da li je ovo scenario po kojem veštačka inteligencija može da uništi čovečanstvo
- Robot ili čovek: Ko bolje rešava zagonetke
- Kako je „Terminator" predvideo sve naše strahove o veštačkoj inteligenciji i šta možemo da naučimo
Bonus video:
