Ajomi Amindoni
BBC Indonezija
Svakog jutra, u Suvandijevu kuću počinje da ulazi voda i nivo postepeno raste.
Do podneva dostigne vrhunac od 30 centimetara visine i potapa nameštaj.
Već više od decenije, Suvandi svakodnevno gleda kako mu se dom u Indramajuu, na severozapadnoj obali indonežanskog ostrva Jave, plavi zbog istovremenog podizanja nivoa mora i sleganja tla.
„Stopala mi nisu suva ni 12 sati dnevno.
„Osećam se kao vodozemac", kaže očiju punih suza.
Suvandi se seća da je sredinom 1990-ih obala bila udaljena više od kilometra od njegovog doma.
Ali su bujične poplave 2014. godine uništile najvažnije zaštitne bedeme.
Bez odbrane, obala postepeno erodira usled plimnih talasa.
Danas je Suvandijevo selo u oblasti Indramajuu pod vodom od zore do ponoći.
Jedina pristup selu, uzak kameni put koji je metar širok, je gotovo neprohodan, zbog čega je zajednica skoro potpuno odsečena od sveta.
Suvandi i njegove komšije, među kojima je Ningsih, moraju da koriste splavove koje sami prave za kretanje po potopljenom selu.
„Teško mi je da vodim decu u školu", kaže Ningsih.
„Kada je nivo vode visok, decu do škole moram da prevozim na splavu od stiropora".
Poplave uništavaju sve - stabla brzo trule, a kuće se urušavaju.
Ningsih očajnički želi da napusti selo, jer smatra da u njemu ne može da se živi.
Ali zbog teške finansijske situacija njene porodice nemaju izbora.
„Čak i da želim da se preselim, kuda bih mogla da odem", kaže ona.
Zemljište se pretvara u industrijsku zonu
Dalje duž obale, ekološki aktivista Vasito obilazi stabla mangrove koje je zasadio.
Kao i stanovnici Indramajua, i Vasito i njegova zajednica u Kendalu, gradu na severu Jave, suočavaju se sa sve češćim poplavama usled plima, koje sada pogađaju područje gotovo svakog meseca, dok su se ranije javljale jednom godišnje.
„Ovo su ostaci plimnog talasa od juče popodne.
„Voda je počela da se povlači tek jutros", kaže on, gledajući u lokve koje su još u njegovoj kuhinji i dnevnoj sobi.
Vasito pretpostavlja da je jedan od uzroka ovog problema uništavanje zelenih površina na obali Kendala, koja je nekada bila prekrivena šumama mangrove.
Mangrove su poznate kao prirodna zaštita od poplava uzrokovanih plimom.
„Neka područja su pretvorena u industrijske zone, a druga u moderne ribnjake", objašnjava on.
Širenje industrije duž ovog dela obale uglavnom podstiče Specijalna ekonomska zona Kendal.
To je veliki državni projekat koji je pokrenut 2016. godine radi privlačenja investicija i jačanja lokalne privrede davanjem poreskih olakšica.
Džulijani Kusumaningrum, portparolka Specijalne ekonomske zone Kendala, odbacuje navode da su mangrove uklonjene zbog njihovog industrijskog kompleksa.
„Ono što se zapravo dešava je sleganje tla - tlo duž severne obale Jave tone", tvrdi ona.
„To se uglavnom dešava u stambenim područjima, a ne unutar industrijske zone".
Dvostruka kriza
Java je najnaseljenije indonežansko ostrvo, na kojem se nalazi glavni grad Džakarta i živi više od polovine od ukupno 284 miliona stanovnika zemlje.
Ostrvo generiše više od 55 odsto ekonomije zemlje.
Ali severna obala ostrva ubrzano nestaje.
Neprofitna organizacija Climate Central, koja razvija modele za procenu rizika od poplava za ceo svet, predviđa da će nekoliko oblasti Indonezije biti potpuno potopljena do 2050. godine.
Vlada već planira da u narednim decenijama prestonicu preseli na drugo ostrvo.
Ovaj deo obale Jave se suočava sa dvostrukom krizom: prirodno je niska, pa je izuzetno ranjiva na porast nivoa mora usled klimatskih promena.
Istovremeno, kopno tone mnogo brže nego što nivo mora raste.
Glavni uzrok ovog ubrzanog sleganja tla jesu decenije prekomernog crpljenja podzemnih voda zbog brzog rasta broja stanovnika i urbanizacije.
Kako u mnogim oblastima ne postoji pouzdan sistem vodosnabdevanja, stanovnici crpe vodu iz dubokih podzemnih slojeva.
Zbog toga zemljište tone kao da se nalazi na balonu koji se izduvava.
Stručnjaci upozoravaju da veliki industrijski projekti sada dodatno ubrzavaju ovaj proces.
Obala koja tone
Duž obale je zabeležno prosečno sleganje tla od jednog do 20 centimetara godišnje.
Zemljište je prirodno nestabilno, jer se sastoji od mekih, rastresitih naslaga peska i gline koje se lako sabijaju.
Dr Heri Andreas, stručnjak za geodetsko inženjerstvo na Tehnološkom institutu u gradu Bandungu, u središnjem delu zapadne Jave, kaže da prirodno sabijanje tla može da uzrokuje sleganje od dva centimetra godišnje, a da je ostatak posledica drugih činilaca.
Ova oblast koja je ranjiva zbog njenih geografskih odlika sada je i pod ogromnim industrijskim pritiskom.
Čak 18.882 hektara je opredeljno za industriju kao što je Specijalna ekonomska zona Kendal.
Satelitski snimci pokazuju da se područja gde su najveće stope sleganja tla gotovo uvek poklapaju sa granicama velikih industrijskih parkova, specijalnih ekonomskih zona i poslovnih blokova visokih zgrada, što ukazuje na moguću povezanost ovih pojava.
Dr Andreas procenjuje da još dva centimetra godišnjeg sleganja tla može da bude posledica industrijske gradnje, jer težina masivne infrastrukture, poput fabrika, puteva i skladištenih objekata, dodatno pritiska meko tlo.
Preostalo sleganje tla pripisuje eksploataciji prirodnih resursa, pre svega podzemnih voda.
Iako se ovaj proces odvija već decenijama, smatra da ga industrijske aktivnosti sada dodatno pogoršavaju.
„Tlo se već slegalo tokom prethodnog perioda razvoja duž severne obale Jave", kaže on.
„Industrija dodatno pogoršava ovaj problem".
Ali, Java nije jedini slučaj u svetu.
Žil Erkens, geolog i stručnjak za sleganje tla u istraživačkom institutu Deltaresu u Holandiji, kaže da mnoga priobalna područja širom sveta tonu 10 puta brže nego što raste nivo mora, uglavnom zbog prekomernog crpljenja podzemnih voda.
„Za otprilike 100 godina, verovatno će porast nivoa mora biti glavni uzrok ovog problema", objašnjava on.
„Ali do tada, sleganje tla će predstavljati glavni činilac rizika od poplava i uzrok veće štete of tih poplava".
Erkens kaže da je „sasvim moguće da nove fabrike izazivaju dodatno sleganje tla" na severnoj obali Jave.
Džinovski zaštitni zid duže severne obale Jave
Elen Setiadi, zamenik ministra za koordinaciju ekonomskih pitanja, odbacuje tvrdnje da su industrijski projekti krivi za krizu na severnoj obali Jave.
„Skoro cela severne obale Jave ima problem sleganja tla, što nas je brinulo i pre uspostavljanja Specijalne ekonomske zone", kaže on.
On ističe da kompanije moraju da ispune stroge zahteve, među kojima je su izrada studije uticaja na životnu sredinu i plana za ublažavanje rizika od poplava.
Dodaje da u okviru odgovora na ovu krizu, indonežanska vlada planira izgradnju džinovskog zaštitnog zida duž severne obale Jave.
Na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) u septembru, predsednik Indonezije Prabovo Subijanto je predstavio plan za izgradnju zaštitnog zida dužine oko 500 kilometara.
„Možda će biti potrebno 20 godina za izgradnju, ali nemamo drugog izbora.
„Moramo da počnemo sada“, izjavio je tada.
Kasnije je naveo da bi ovaj ogromni zid mogao da zaštiti 50 miliona ljudi koji žive duž severne obale Jave.
Ali, uprkos veličini planiranog zida, neki smatraju da to neće biti dovoljno.
„Naravno da zid može da smanji rizik od poplava... i u tom smislu može da bude koristan.
„Ali ne može da pomogne u pogledu sleganja tla", kaže dr Erkens.
Slično razmišlja i dr Andreas, koji smatra da je odluka o izgradnji zida doneta prekasno i da taj bedem ne može da zaustavi tonjenje obala Jave.
Poziva vlasti da se pozabave onim što smatra pravim uzrokom problema.
„Lek je kontrola crpljenja podzemnih voda", zaključuje.
Ovaj tekst je napisan u saradnji sa Pulicerovim centrom za izveštavanje o krizama.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Iran tone: Drevne gradove nisu srušili osvajači, a mogla bi voda
- Klimatske promene: Zašto ima više poplava
- Grad koji najbrže tone
- „Tonemo" - dramatična poruka iz vode ministra Tuvalua
- Njujork tone pod težinom nebodera: Šta može da se preduzme
- Nivo mora porašće za dva metra
Bonus video:
