Lis Duset, BBC, Teheran
Kad je sat otkucao devet širom Teheran 10. februara, noćno nebo se ispunilo zvucima proslave 47. godišnjice iranske revolucije.
Slušali smo sa balkona našeg hotela kako skandiranje „Bog je najveći" postaje sve glasnije sa krovova i ori se sa prozora.
Vatromet je bleštao u kaleidoskopu jarkih boja.
Ali ove godine, u godišnjoj eksploziji svetla i zvuka, postojali su i disonantni tonovi.
Čuli smo povike „smrt diktatoru" takođe izvikivane iz mraka grada, iz bezbednosti unutrašnjih prostora.
Bio je to dramatični eho talasa protesta koji su prošlog meseca zahvatili neke ulice i trgove Teherana, baš kao i gradova širom zemlje.
Tu su naišli na do sada neviđenu smrtonosnu silu i ogromne gubitke života koji nisu viđeni za vreme prethodnih ustanaka.
Bio je to naš prvi boravak u Iranu od izbijanja velikih antivladinih protesta, kako su vlasti počele polako da ukidaju skoro potpunu blokadu interneta, opisanu kao jedan od najvećih digitalnih karantina u istoriji, i postepeno dozvoljavale malom broju međunarodnih medija da se vrate.
Raspoloženje u prestonici je u oštrom kontrastu sa našom posetom iz juna prošle godine, na kraju 12-dnevnog rata sa Izraelom, koji je izazvao američke napade na iranska nuklearna postrojenja.
Taj smrtonosni okršaj ostavio je mnoge stanovnike i one koji su pobegli iz Teherana u bezbednije gradove, uzdrmane žestokim napadima i učvrstio je njihovu privrženost zemlji.
Pogledajte video: BBC u Teheranu prvi put od gušenja velikih antivladinih protesta
Ova prostrana metropola, iza koje se prostire prelepa snežna planina Damavand, ukrašena je zastavama i prazničnim dekoracijama da bi se obeležilo ono što je poznato kao „deset dana zore".
Te 1979. godine, ovaj period doneo je istorijsku revoluciju u kojoj je svrgnut kralj, i koja je potpuno transformisala Iran stvorivši radikalnu „osovinu otpora" među njegovim saveznicima širom regiona koje su odavno osudili njegovi neprijatelji.
Ove godine ti dani su u senci nezadovoljstva i otpora svemu, od astronomskih cena svakodnevnih namirnica koje udaraju ljude po džepovima do poziva na okončanje klerikalne vladavine koji su odjekivali ulicama prošlog meseca.
Ovi unutrašnji pritisci, pojačani upozorenjima američkog predsednika Donalda Trampa da će uslediti još vojnih napada ako diplomatija omane, sada predstavljaju do sada neviđeni izazov po ostarelu iransku teokratiju.
- Iranci slave Dan Islamske Republike, Tramp i Netanjahu glavni negativci
- Putovanje avionom koji je pokrenuo iransku revoluciju
- Ko upravlja Iranom
U sredu, 11. februara, poslednjeg dana ovogodišnjih proslava, ulice prestonice i drugih velikih gradova bile su preplavljene najodanijim poslušnicima vlade.
Bila je to politička reakcija na proteste.
Osećala se praznična atmosfera tokom ovog državnog praznika dok su porodice šetale i vijugale na toplom zimskom suncu.
Deca i odrasli su mahali iranskim zastavama i fotografijama vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneja, skandirajući njihove prepoznatljive slogane „smrt Americi" i „smrt Izraelu".
„Za mene i sve Irance, revolucija znači obnavljanje života, novi život je udahnut u naše društvo i zemlju, a ja verujem čak i u islamski svet, i u čitav svet", izjavila je ushićena mlada žena.
„Bilo je ljudi koji su protestovali nezadovoljni ekonomskom situacijom i njihov protest je bio legitiman.
„Očigledno je da su oni koji su izazvali nerede i uneli haos imali namere koje su potekle izvan naših granica", dodala je.
- 'Samo su nastavili da ubijaju': Očevici o krvavom obračunu vlasti sa demonstrantima u Iranu
- 'Dobićete telo vašeg rođaka za 5.000 dolara': Iranske vlasti posle gušenja protesta
- Autoritarni režimi umiru postepeno, zatim naglo, ali Iran još nije stigao dotle: BBC urednik
'Zlonamerna propaganda iranskih neprijatelja': Predsednik Pezeškijan
Iranski predsednik Masud Pezeškijan kada je govorio na teheranskom legendarnom trgu Azadi (Slobode) pred masom ophrvanom emocijama, takođe je podelio taj stav.
Okrivio je „zlonamernu propagandu" koju šire neprijatelji Iran, što su obično parole za Ameriku i Izrael, za raspirivanje nemira koje je nazvao neredima.
Ali ovaj viši zvaničnik koji se smatra reformistom, i koji je pokušao da postigne pomirljivi ton od početka protesta, takođe se izvinio za propuste vlade.
„Spremni smo da poslušamo glas naroda", istakao je.
Rekao je da ulažu „sav mogući napor" da reše probleme, za njega se to odnosi na pad valute i krize troškova života koji su pokrenuli štrajk prodavaca 28. decembra a koji je prerastao u nešto mnogo veće.
U iranskom klerikalnom sistemu, prava vlast se nalazi mnogo više, u rukama 86-godišnjeg vrhovnog vođe.
On i njegov šef pravosuđa zarekli su se da neće biti popustljivosti prema ljudima proglašenim teroristima i izgrednicima.
Dan ranije, tokom našeg prvog dana u Teheranu, zastali smo na trgu Enghelab po kišnom sivom danu da bismo pokušali da steknemo sliku o raspoloženju u gradu.
Džinovski murali, u jarkim bojama, nasmejanih masa dominirali su fasadama zgrada na ovoj prometnoj okretnici.
Ali kao da se mračna senka nadvila na ovim prostorom.
Neki Iranci, koji su žurili u svakodnevnim obavezama, nećkali su se da daju izjavu.
Jedna žena nam je rekla da je suviše „opasno" razgovarali sa novinarima u ovom trenutku.
Ali mnogo više njih, kad su bili otvoreno upitani „koja vam je najveća briga na pameti?", zastali su nakratko pre nego što su se predali izlivu besa i patnje.
Emocije su bile još sirove, opipljive, posle svega što se desilo ovde.
Raha je momentalno briznula u plač.
„Prošlo je mesec dana otkako nisam jela ili spavala kako treba.
„Pogledajte me, ja sam mlada, imam samo 32 godine, zašto bih bila ovoliko oronula i depresivna?", zapomagala je.
„Kunem vam se Bogom, uporno tvrde da su to bili izgrednici.
„Ali ljudi čak nisu bili ni naoružani. Koji je bio njihov greh?", pitala se.
Dvadesetogodišnja Dori sa naočarima na nisu, koja kao i neke druge žene više ne nosi obaveznu maramu, prisetila se kako je „protekli mesec bio užasan".
„Pošto je internet veza vraćena, videli smo mnogo stravičnih snimaka i fotografija napadnutih ljudi, rasplakali su nas", objasnila je ona.
Za 62-godišnju Aktar sa ružičastom maramom postoje dve velike brige.
„Ubijeno je veoma mnogo mladih ljudi", rekla je.
Potom je izrazila agoniju zbog sve veće patnje u njihovim svakodnevnim životima.
„Cena ulja za kuvanje se učetvorostručila; isto je i sa mesom i pilićima. A nezaposlenost je jako visoka", dodala je.
Mnogi ljudi sa kojima smo razgovarali, kad su bili upitani za njihovu poruku vođama sada, odgovorili su baš kao i 20-godišnji Amir.
„Mislim da treba da saslušaju naše glasove."
Njegov 19-godišnji prijatelj Amir, koji je stajao pored njega, bio je vidno uznemiren.
„Ja samo želim naše osnovne potrebe i slobode."
Ali čak i ublažavanje ekonomskih nedaća, pojačanih nestašicama vode i struje, neraskidivo je povezano sa poražavajućim međunarodnim sankcijama, sumnjama u vezi za iranskim nuklearnim ambicijama, kao i hroničnim korupcijom i proneverama.
Islamska Republika Iran trenutno se nalazi na raskršću, suočena sa najsudbonosnijim iskušenjima još od vlastitog ustanka od pre skoro pola veka.
Pogledajte video: Niz crnih kesa sa telima tokom antivladinih protesta
BBC-jeva glavna međunarodna dopisnica Liz Duset izveštava iz Teherana pod uslovom da se ništa od njenog materijala ne koristi u Persijskom servisu BBC-ja. Ova ograničenja važe za sve međunarodne medijske organizacije koje rade u Iranu.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Iranski ajatolah Hamnei prvi put priznao: Hiljade ubijene tokom protesta
- Stotine ubijenih u brutalnom gušenju protesta u Iranu: BBC je dobio njihove fotografije
- Sedam scenarija: Šta bi moglo da se desi ako Amerika napadne Iran
- Šta puč iz 1950. u Gvatemali otkriva o Trampovoj politici prema Venecueli, Grenlandu i Iranu
- Ko je vrhovni vođa Irana Ali Hamnei i koliko je uticajna njegova porodica
- Ko je Reza Pahlavi, izgnani sin poslednjeg iranskog kralja
Bonus video:
