Navin Sinh Kadka, BBC svetski servis
Pre nekoliko godina, Muhamed Jakub Baloh i njegova porodica zamalo su napustili dom u Keti Bandaru na jugu Pakistana, jer su reke i bunari presušili.
Bilo je teško pronaći pijaću vodu, a usevi su nekoliko puta propadali.
„Ljudi iz Nju Delhija, Mumbaija i Kine su dolazili da kupuju naš pirinač, pšenicu i povrće", kaže poljoprivrednik Baloh.
„Ali više od 50.000 hektara naše zemlje postalo je neobradivo".
Mnogi su napustili zemlju njihovih predaka.
I Baloh je o tome razmišljao, sve dok vlasti nisu otvorile postrojenje za desalinizaciju, koje je počelo da proizvodi pijaću vodu iz Arapskog mora.
Danas mnogi koji su ostali u tom području preživljavaju tako što uzgajaju rakove u kanalima za navodnjavanje, koji su sada ispunjeni slanom vodom, dok pokušavaju da uzgajaju štagod mogu.
Pakistan je jedna od mnogih zemalja u svetu koje su povećale kapacitete za desalinizaciju morske vode, jer je usled globalnog zagrevanja sve manje slatke vode.
Donedavno se tehnologija desalinizacije uglavnom primenjivala u bogatim, sušnim zemljama Bliskog istoka, ali globalno zagrevanje je to promenilo.
Danas, oko četiri petine zemalja ima postrojenja za desalinizaciju morske vode za piće i druge potrebe, pokazuju podaci organizacije Global Water Intelligence (GWI), koja radi tržišne analize u sektoru voda.
A taj broj stalno raste.
U Kuvajtu, Omanu i Saudijskoj Arabiji više od 80 odsto vodosnabdevanja dolazi upravo iz postrojenja za desalinizaciju, bilo morske ili braktične/bočate podzemne vode (koja nastaje mešanjem slatke i slane vode, obično na ušćima reka u mora i okeane).
Tokom napada Izraela i Sjedinjenih Država (SAD) na iranska nuklearna postrojenja u junu 2025, katarski zvaničnici izrazili su zabrinutost zbog mogućeg zagađenja Persijskog zaliva, koji je danas glavni izvor vode za Katar, Ujedinjene Arapske Emirate (UAE) i Kuvajt.
- Kako veštačka inteligencija koristi našu pijaću vodu
- Kopnena površina pogođena sušom utrostručena od 1980-ih, otkriva studija
- Indijke pešače kilometrima da donesu vodu i ne mogu da privređuju
Zašto nema dovoljno slatke vode?
Evo u čemu je problem.
Skoro dve trećine Zemljine površine pokriveno je vodom.
Međutim, Ujedinjene nacije (UN) kažu da upotrebljiva slatka voda čini samo 0,5 odsto, a i ta količina se brzo smanjuje zbog porasta temperature i učestalih suša.
U izveštaju iz 2023. godine, Svetska komisija za ekonomiju vode upozorila je da bi do 2030. godine moglo da nedostaje čak 40 odsto vode za snabdevanje.
Očekuje se da će do 2050. na planeti živeti 9,7 milijardi ljudi.
Korupcija i loše upravljanje vodama takođe su doprineli akutnoj nestašici vode u mnogim državama.
S obzirom da se u okeanima nalazi 95 odsto ukupnih zaliha vode na planeti, mnogi tvrde da je morska voda moguće rešenje, iako je njen udeo u ukupnoj potrošnji vode u svetu trenutno zanemarljiv.
Širenje postrojenja za desalinizaciju u svetu
Postrojenja za desalinizaciju izgrađena su na više od 20.000 mesta širom sveta, i njihov broje skoro dvostruko je veći nego pre deset godina, pokazuju istraživanja.
„Tržište desalinizacije će značajno ubrzati rast u narednih pet godina, pre svega zahvaljujući Bliskom istoku i Severnoj Africi, regionu Azijsko-pacifičkog pojasa, i nekim evropskim zemljama", kaže Estel Brašljanof, izvršna direktorka kompanije Veolia, jedne od vodećih međunarodnih firmi specijalizovanih za desalinizaciju.
Podaci koje je prikupio GWI pokazuju da oko 160 zemalja danas ima postrojenja za desalinizaciju morske vode.
U proseku, 60 odsto proizvedene vode koristi se za javno snabdevanje pijaćom vodom, navodi se u izveštaju.
„Desalinizacija već sada pomaže mnogim zemljama da se izbore sa hroničnim nestašicama vode", kaže Rejčel Mekdonel, zamenica generalnog direktora Međunarodnog instituta za upravljanje vodama (IWMI), istraživačke organizacije posvećene bezbednosti vodnih resursa.
„Iako desalinizacija nije čudotvorno rešenje za sva područja podložna suši, ona je već sada ključna za jačanje bezbednosti vode u mnogim zemljama koje se suočavaju sa sušama i rastućom potražnjom."
GWI procenjuje da ovaj sektor beleži godišnji rast veći od deset odsto.
U izveštaju se navodi da je u poslednjih 15 godina proizvodnja desalinizovane vode za piće značajno porasla u više od 60 zemalja, u svim delovima sveta.
Neke zemlje zabeležile su dvostruko, trostruko ili čak četvorostruko povećanje proizvodnje (u Singapuru, na primer, rast je 467 odsto), a neke su ostvarile neverovatan rast od 1deset do čak 50 puta.
Saudijska Arabija proizvodi najviše desalinizovane morske vode - 13 milijardi litara dnevno, što je jednako količini vode u 5.200 olimpijskih bazena, navodi GWI.
Bangladeš, Indija i Pakistan koriste tehnologiju desalinizacije ne samo za morsku vodu, već i za prečišćavanje braktične/bočate vode u oblastima u kojima je morska voda prodrla u podzemne vode.
Avganistan koristi tehnologiju za desalinizaciju podzemnih voda koje su prirodno slankaste iz drugih razloga.
Kako se vrši desalinizacija?
Desalinizacija se uglavnom obavlja na dva načina.
Prvi, najčešći i energetski najefikasniji je reverzna osmoza, proces u kojem se voda pod visokim pritiskom provodi kroz polupropusnu membranu koja zadržava so i druge hemikalije i nečistoće.
Druga metoda je termička desalinizacija, koja koristi toplotu za isparavanje morske vode, a zatim se kondenzovana para sakuplja kao slatka voda.
Cena i isplativost
Desalinizacija je tradicionalno skupa tehnologija, ali zahvaljujući jeftinijim obnovljivim izvorima energije i poboljšanoj energetskoj efikasnosti, cena ovog procesa je poslednjih godina značajno opala.
Stručnjaci navode da je cena proizvodnje desalinizovane vode pala i do 90 odsto od 1970. godine.
Istraživanje Međunarodnog instituta za upravljanje vodama pokazuje da ako bi se za desalinizaciju koristila solarna energija, ovaj proces bi u mnogim priobalnim područjima bio još isplativiji do 2040. godine
Međutim, za veliko postrojenje za desalinizaciju, koje proizvodi 500 miliona litara vode dnevno, potrebna su ulaganja od oko 500 miliona dolara, prema podacima kompanije Veolia.
Dodatni veliki trošak, koji treba uzeti u obzir, jeste transport desalinizovane morske vode u suva područja u unutrašnjosti zemalja.
„Zemljama u razvoju visoki troškovi i dalje predstavljaju prepreku", kaže Šakil Hajat, stručnjak za klimatske promene, vodu, sanitarne uslove, i higijenu u organizaciji WaterAid, međunarodnoj dobrotvornoj organizaciji koja je pomogla izgradnju oko 100 malih postrojenja za desalinizaciju u južnoj Aziji.
„Za mnoge od tih zemalja, isplativija su manja postrojenja na solarni pogon za desalinizaciju braktične/bočate vode, nego velika postrojenja za desalinizaciju morske vode."
Odlaganje slanog otpada
Jedan od najvećih izazova u procesu desalinizacije jeste odlaganje slanog otpada, visokokoncentrovane slane vode koja ostaje posle izdvajanja slatke vode.
Ispuštanje ovog slanog otpada u more povećava salinitet i temperaturu morske vode, što može ozbiljno da utiće na morske ekosisteme, pa čak i da stvori takozvane mrtve zone u blizini mesta ispuštanja.
„U većini procesa desalinizacije, na svaki proizvedeni litar vode za piće stvara se oko 1,5 litara tečnosti zagađene hlorom i bakrom", navodi Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP).
„Ako se slani otpad pravilno ne razblaži i ne rasprši, može da obrazuje gust stub otrovnog slanog otpada koji može da degradira priobalne i morske ekosisteme."
Naučnici su zabeležili značajne negativne posledice po korale i alge u Arapskom zalivu koji razdvaja Egipat i Saudijsku Arabiju.
Ipak, čini se da ovakav uticaj na životnu sredinu ne usporava širenje postrojenja za desalinizaciju u gotovo svim delovima sveta, koji se brzo zagreva i sve je žedniji.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Da li je filtrirana voda zdravija od „česmovače“
- Šta je luksuzna voda, odakle potiče i koliko košta boca
- Život bez vode u Srbiji: „Ljudi nam ne veruju kada im kažemo da je nemamo"
- Da li vazduh može biti novi izvor vode
- Brane u Srbiji: Šta znamo, a šta ne znamo o objektima koji čuvaju živote
- Zbog čega okeani postaju kiseliji, a ribe se sve češće sele
Bonus video:
