Sledeći put kad se budete divili punom Mesecu, pomislite malo i na Teju.
To je ime koje su naučnici dali hipotetičkoj planeti koja se možda sudarila sa mladom Zemljom pre 4,5 milijardi godina, izbacivši komad ruševine koji će postati naš Mesec.
Prema ovoj teoriji, bez Tejine „kosmičke žrtve“ ne bismo imali naš trajni prirodni satelit – a možda ne biste ni čitali ovaj članak.
Sudar kosmičkih razmera
Naučnici trenutno misle da je ogroman sudar između rane Zemlje i tela veličine Marsa ispustilo dovoljno materijala da se na kraju nagomilaju i zajedno stvore Mesec.
Pod nazivom hipoteza o džinovskom sudaru, ovaj događaj je takođe uspostavio odnos čija važnost za život kakav poznajemo ne može dovoljno da se naglasi.
Između ostalog, Mesec igra gravitacionu igru povlačenja konopca sa našom planetom koja je tokom milijardi godina primirila Zemlju dok se ova okretala oko svoje ose, što je nam je pružilo stabilniju klimu.
„Bez klimatske stabilnosti, imali bismo mnogo ekstremniju klimu i vremenske uslove.
„To ne bi bilo dobro za razvoj života“, objašnjava profesor Torsten Klajn, planetolog sa nemačkog Instituta Maks Plank za istraživanje Sunčevog sistema.
Klajn je bio deo međunarodnog tima istraživača koji su u novembru prošle godine pokušali da bolje objasne ovaj Zemljin sudbonosan, ali misteriozan susret.
U studiji objavljenoj u časopisu Sajens, tim je analizirao hemijski sastav uzorka sa Zemlje i Meseca i učvrstio teoriju da su Teja i naša planeta bile ono što bismo mogli nazvati nespretnim susedima u haotično vreme formiranja Sunčevog sistema.
Jedan Mesec i mnogo teorija o nastanku
Ali nismo oduvek imali Teju na umu.
Pre nego što su ljudi prvi put kročili na mesečevu površinu 1969. godine, postojale su tri velike hipoteze o poreklu Meseca.
Prema teoriji fisije, Mesec je bio formiran kad se sa rane Zemlje koja se rapidno obrtala otkinuo deo materijala i odleteo u svemir.
Teorija hvatanja sugeriše da se Mesec formirao negde drugde u Sunčevom sistemu i da ga je „kao lasom“ privukla Zemljina gravitacija dok je prolazio.
I, konačno, teorija ko-formiranja – da su Zemlja i Mesec nastali i stabilizovali se jedno kraj drugog.
Umesto da se rasvetli koje su od ovih teorija verovatnije, ispostavilo se da su Nasine misije Apolo ukazale na jednu potpuno novu.
Hemijske sličnosti
I dok herojstvo Nila Armstronga i drugih astronauta koji su sleteli na Mesec često dominiraju narativom, ključno dostignuće misija Apolo leži u, nazovimo to tako, suvenirima sa tog putovanja.
„Astronauti misije Apolo doneli su nazad uzorke mesečevih stena i kad su ih naučnici analizirali, otkrili su da one iskazuju izuzetne hemijske sličnosti sa Zemljom“, kaže profesor Raman Prindža, astronom sa Univerzitetskog koledža u Londonu, i autor dečje naučnofantastične knjige Čuda Meseca.
Ovo je sugerisalo da je Mesec prvobitno mogao da potekne sa Zemlje.
Prindža takođe kaže da je kamenje pokazalo znake da je formirano pod ekstremnom vrelinom, što sugeriše da je nastalo u ogromnom sudaru.
Ono kao da je izgubilo najveći deo elemenata koji lako ispare kad se zagreju i ukazuju na to da je Mesec bio rastopljen u vreme kad je formiran.
Doktorka Sara Valensija, Nasina lunarna geološkinja, dodaje da su tragovi koje su pružili uzorci bili samo vrh ledenog brega.
Tehnološki napredak iz skorašnjih decenija, naročito u kompjuterskom modelovanju, dali su hipotezi o džinovskom sudaru veću težinu.
Postoje čak i teorije da je Zemljina iskošena osa posledica sudara sa Tejom.
„Teorija o džinovskom sudaru je najbolji model za objašnjavanje hemije i odnosa između Zemlje i Meseca“, kaže Valensija.
Da li je Zemlja 'progutala' Teju?
Ali šta se dogodilo sa Tejom?
Ovo je jedna od trajnijih misterija.
Za razliku od slavnog asteroida koji je udario u Zemlju pre 65 miliona godina – istrebivši dinosauruse i ostavivši ogroman krater na meksičkom poluostrvu Jukatan – izgledalo je kao da Teja nije ostavila za sobom očigledan trag.
Zašto?
Klajn kaže da je Teja posedovala oko 10 odsto Zemljine mase, a ta razlika je značila da bi se razbila pri sudaru i da bi je Zemlja uglavnom apsorbovala.
Nešto od nje je takođe mogao da postane deo mešavine koja je formirala Mesec.
„To bi bio prirodan ishod takvog sudara. Ali očekivali bismo da vidimo kompozicioni pečat Teje na Mesecu, koji do sada još nismo uspeli da nađemo“, kaže naučnik.
„Jedno objašnjenje je da su Zemlja i Teja bile veoma slične, zato što su se formirale u istom regionu Sunčevog sistema“, dodaje on, i stoga ih je teško razlikovati.
Slično tome, mi znamo da naša planeta ima mnogo zajedničkih osobina sa dva najbliža suseda, Venerom i Marsom.
Venera se čak ponekad naziva „Zemljinim zlim blizancem“.
„Ali baš kao što se ne zna pouzdano za poreklo Teje, isto se tako ne zna ni njena sudbina“, upozorava Valensija.
Postoje, međutim, neki tragovi.
Studija iz 2023. godine tvrdila je da su dve oblasti veličine kontinenta koje se nalaze duboko u Zemlji zapravo ostaci Teje.
- Zbog čega svi žele na Mesec i ko vodi u novoj svemirskoj trci
- Poslednji ljudi na Mesecu: Priče o preostalim živim Apolovim astronautima
- Misija Apolo-Sojuz: Rukovanje u svemiru koje je svetu donelo nadu
Povratak na Mesec
Ima još mnogo toga da se sazna o tome kako su naša planeta i Mesec postali par, što je jedan od razloga zašto su naučnici toliko uzbuđeni u vezi sa Nasinim aktuelnom misijama Artemis i ljudskim povratkom na Mesec.
Pored naprednijih eksperimenata od onih koji su bili mogući u doba Apola, najnovije misije će istraživati nove regije Meseca kao što je njegov Južni pol.
Mesečevi uzorci koje je na Zemlju vratio Apolo potekli su iz relativno male oblasti Meseca – konkretno iz ekvatorskog regiona na bližoj strani.
„Da smo otišli na samo šest mesta na Zemlji, da li bismo mogli da kažemo da smo istražili čitavu Zemlju i razumeli njenu evoluciju? Naravno da ne bismo! Mesec ima beskrajni naučni potencijal“, kaže Valensija.
Ali za sada, uz ono što smo već saznali, fer je reći da bismo mogli da dugujemo Teji ogromnu zahvalnost za njenu žrtvu.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Sve što treba da znate o Međunarodnoj svemirskoj stanici posle 25 godina u orbiti
- Ima li Zemlja zaista dva Meseca? Zapravo, mnogo ih je više
- Kometa 3I/Atlas i teorije o 'vanzemaljskom matičnom brodu'
- Savršena fotografija: Čovek u slobodnom padu 'na Sunce'
- Ostaje li Univerzum bez novih zvezda
- Astronomi uočili do sada neviđeni bljesak iz supermasivne crne rupe
- Šta je postojalo pre Velikog praska
- Kolike su šanse da će pogoditi Zemlju: Četiri asteroida koje prate naučnici
Bonus video:
