U ribarskom selu Sedanka, na ruskom Dalekom istoku, život je težak.
Većini domova nedostaju osnovni uslovi kao što su tekuća voda, toalei u kući i centralno grejanje, uprkos temperaturi koja u zimskim mesecima rutinski dostiže -10 stepeni Celzijusovih ili niže.
Okružen šumskom tundrom i močvarama, centar njenog okruga može da se dostigne samo od maja do oktobra rečnim brodom ili prevoznim sredstvima na šinama.
Zimi samo snežnim vozilom ili helikopterom.
Ima malo poslova u mestu, a većina seljana preživljava ribareći ili uzgajajući vlastitu hranu.
A deponije smeća privlače opasne posetioce – mrke medvede sa Kamčatke, koji su među najvećim na svetu.
A opet Sedanka ima novije izazove sa kojima mora da izlazi na kraj.
Gotovo svi njeni muškarci starosti između 18 i 55 godina napustili su selo, prema tvrdnjama meštana, pridruživši se ratu Rusije u Ukrajini.
'Nema ko da naseče drva za potpalu'
„Srce vam se cepa – jako mnogo naših ljudi je poginulo“, kaže Natalija, stanovnica sela čije smo ime izmenili radi njene sigurnosti, u intervjuu za BBC Svetski servis.
„Muž moje sestre i moji rođaci su na frontu.“
„U skoro svakoj porodici, neko se bori.“
Smeštena na severoistočnoj ivici poluostrva Kamčatka, blizu Ohotskog mora, Sedanka je više od 7.000 kilometara od ukrajinskog fronta.
Američki grad Enkoridž, preko puta okeana, otprilike je dvostruko bliži.
Trideset devetoro muškaraca iz sela od ukupnog broja stanovnika od njih 258 potpisalo je ugovore sa Rusijom da se bori u ratu.
Od njih, poginulo je 12, a još sedmorica se vode kao nestali.
„Svi naši muškarci otišli su u specijalnu vojnu operaciju“, rekla je grupa žena regionalnom guverneru kad je bio u poseti u martu 2024. godine, koristeći izraz Kremlja za njegov rat u Ukrajini.
„Nema ko da naseče drva za potpalu za zimu da bismo grejali naše peći“, dodale su one u razgovoru prikazanom na državnom televiziji
- Zelenski: 'U ratu poginulo 55.000 ukrajinskih vojnika'
- 'Prevareni smo': Žena koja vrbuje strance da se bore za Rusiju
- Ruski 'ratni heroj' koji je dezertirao: 'Pucao sam u sebe i moje ljude da nas izvučem iz Ukrajine'
BBC, zajedno sa ruskom medijskom kućom Medizona i istraživačima volonterima, do sada je identifikovao 40.201 ruskih vojnika koji su poginuli 2025. godine.
Prema našoj analizi, procenjujemo da će broj ubijenih 2025. godine dostići brojku od 80.000, što će biti najsmrtonosnija godina što se tiče ruskih gubitaka u Ukrajini otkako je invazija pokrenuta 24. februara 2022. godine.
Ovaj proračun uzima u obzir posmrtnice koje navode 2025. kao godinu smrti ili sahrane, ali još nismo do kraja obradili podatke ili ih sve proverili.
Broj potvrđenih smrti za 2024. godinu sada iznosi 69.362 – što je otprilike uporedivo sa ukupnim zbirom za 2022. i 2023. – a kriva je naglo porasla od kraja 2024. godine.
Smrti smo potvrdili koristeći zvanične izveštaje i registre podataka o ostavinskim raspravama – zvanični registar kada neko umre – baš kao i novinske članke, objave na društvenim mrežama od rodbine ili bliskih prijatelja, i podatke sa novih spomenika i grobova.
Sveukupno, BBC je sada identifikovao imena 186.102 ruska vojnika poginula u ratu.
Međutim, uopšteno se prihvata da je pravi broj smrti mnogo viši, jer se mnoge smrti na bojištu ne beleže.
Vojni eksperti veruju da bi naša analiza mogla da predstavlja 45-65 odsto ukupne brojke, što znači da je potencijalni broj ruskih smrti negde između 280.000 i 413.500.
Ukrajina je takođe pretrpela teške gubitke.
Prošlog meseca je predsednik Vladimir Zelenski rekao za francuskog emitera Frans 2 da je „zvanično“ na ratištu poginulo 55.000 Ukrajinaca.
Uz to, „veliki broj ljudi“ se zvanično vodi kao nestao, rekao je on, mada nije otkrio tačnu brojku.
Zasnovano na procenama izvora u koje spada i internet stranica UA gubici, koje je BBC proverio, procenjujemo da bi broj poginulih Ukrajinaca mogao da bude čak 200.000.
Većina Rusa poginulih u ratu ima slovenska prezimena.
Ali prema glavi stanovnika, gubici su neproporcionalno visoki među malim etničkim grupama, naročito u ekonomski osiromašenim krajevima Sibira i Dalekog istoka, kao što je Sedanka.
Sedanka je dom uglavnom Korjaka i Itelmena – domorodačkih naroda koji, po pravilima ratnog stanja, mogu biti izuzeti od mobilizacije.
Antiratna aktivistkinja Marija Vjuškova kaže da ruska državna televizija ističe stereotipe o domorodačkim zajednicama kao „rođenim ratnicima“ i veštim strelcima da bi ih ohrabrila da se prijave u rat.
„Mnoge domorodačke zajednice ponose se tim nasleđem kao delom vlastitog identiteta. Kremlj koristi taj ponos da bi ih regrutovao za rat“, kaže Vjuškova.
Jedan od muškaraca iz Sedanke koji se prijavio u rat bio je Vladimir Akejev (45), lovac i ribolovac, koji je potpisao ugovor sa vojskom u leto 2024. godine.
Četiri meseca kasnije poginuo je u borbama.
Ožalošćeni na njegovoj sahrani u novembru 2024. godine mogli su da stignu do groblja samo snežnim vozilom.
Akejevljev kovčeg prenesen je tamo na širokim drvenim sankama.
Na drugim mestima, potvrđeni gubici iz domorodačkih grupa obuhvataju 201 Neneta, 96 Čukčija, 77 Hantija, 30 Korjaka i sedam Inuita.
U skladu sa procentom muškaraca starosti između 18 i 60 godina, to iznosi procenjenih 2 odsto Čukčija, 1,4 odsto ruskih Inuita, 1,32 odsto Korjaka i 0,8 odsto Hantija.
Analiza BBC-ja pokazuje da 67 odsto mrtvih potiče iz ruralnih krajeva i malih mesta – klasifikovanih kao onih sa populacijom ispod 100.000 ljudi – iako tamo živi 48 odsto ruskog stanovništva.
Stopa gubitaka je najmanja u velikim gradovima – Moskva ima najmanje smrti po glavi stanovnika – pet ljudi na svakih 10.000 muškaraca, iliti 0,05 odsto.
U siromašnijim regionima, kao što je Buratija, istočni Sibir i Tuva, u južnom Sibiru, stopa smrti je između 27 i 33 puta viša nego u prestonici.
Glavni pokretač ovog jaza između gradova i ruralnih oblasti je razlika u ekonomskom razvoju, plati i obrazovanju, kaže demograf Aleksej Rakša.
Kao posledica toga, vojnici iz siromašnijih krajeva i etničke manjine čine veći udeo u vojsci i mrtvima od celokupne populacije, kaže on.
Regioni sa visokim udelom u gubicima imali su niži životni vek čak i pre nego što su se muškarci prijavili u rat, rekao je za BBC jedan drugi ruski demograf.
„Za mnoge od njih, pokretač nije samo siromaštvo, već odsustvo izbora – osećaj da nema šta da se izgubi“, kaže on.
U Sedanki, spomenik „učenicima u specijalnoj vojnoj operaciji“ otkriven je u jesen 2024. godine.
Prošle godine se regionalna vlada zarekla da će joj dodeliti počasnu titulu „sela vojnih počasti“ za učešće njenih muškaraca u ratu.
Takođe je obećala program podrške porodicama vojnika iz Sedanke.
A opet selo još nije dobilo svoju počasnu titulu niti je dobila previše obećane pomoći za porodice vojnika.
Krovovi na kućama četiri vojnika ugovorca popravljeni su nakon što su propali, ali tek nakon značajne medijske pažnje.
Svaku petu kuću, izgrađenu u sovjetskim vremenima, država je proglasila nebezbednom.
Zvaničnici su proglasili vanredno stanje u njenoj jedinoj školi, zbog opasnosti od rušenja nekih njenih zidova.
Sve je ovo dodatno pogoršano gubitkom radno sposobnih muškaraca u selu koje je odneo rat Rusije u Ukrajini.
Dodatno izveštavanje: Jaroslava Kirjuhina i Natalija Maca Groca.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Suočena sa demografskom katastrofom, Ukrajina plaća zamrzavanje sperme vojnika
- Viđen kao 'neprijatelj' i pitanja Putinu: BBC urednik o hodanju po žici tokom izveštavanja iz Rusije
- Atentat na ruskog generala u Moskvi: Napadač ispalio više hitaca i pobegao
- 'Izveštavao sam o 40 ratova, ali nikad nije bilo kao 2025.'
- Kako odrastanje u ratu zaista utiče na jednog 11-godišnjaka
- 'Nema vremena za suze': Ukrajinke 'ljubavnim vozom' idu na front da vide muževe
- Samoubistva ukrajinskih vojnika koja se zataškavaju
- Šta bi moglo da zaustavi Putinovo ratovanje u Ukrajini
Bonus video:
