Malu Kursino i Grejs Din
Muškarci iz generacije Z skloniji su od muškaraca iz generacije bumera da veruju kako supruge treba da budu „poslušne“ prema muževima, pokazala je globalna studija Ipsosa i Kraljevskog koledža u Londonu.
Ova studija, sprovedena na 23.000 ljudi iz čitavog sveta, pokazuje da čak 31 odsto muškaraca u tinejdžerskim i dvadesetim godinama veruje da „supruga treba uvek da bude poslušna mužu“.
Sa istim stavom slaže se 13 odsto starijih muškaraca od 60 godina i više.
U istraživanju su učestvovali ljudi iz 29 zemalja, a Velika Britanija je uopšteno gledano imala sveukupno progresivnije stavove od proseka zemalja iz studije.
U intervjuu za BBC njuz, koautorka studije kaže da društvene mreže igraju „ogromnu ulogu“ u menjanju stavova širom sveta.
Britanska grupa za zaštitu prava žena tvrdi da statistika pokazuje kako se „krećemo u pogrešnom smeru“.
Granice prema kojima se mere generacije su žestoko osporavane.
Prema izveštaju Ipsosa, starosne granice za različite generacije definišu se kao:
- Generacija Z: rođeni između 1996. i 2012.
- Milenijalci: rođeni između 1980. i 1995.
- Generacija Iks: rođeni između 1966. 1979.
- Bejbi bumeri: rođeni između 1945. i 1965.
Starije žene - one rođene između 1945. i 1965. godine - bile su najmanje sklone da se slože da supruge uvek treba da budu poslušne muževima (6 odsto), ali 18 odsto mlađih žena iz generacije Z se složilo s tim.
Pokušavajući da shvati jaz između generacija, koautorka studije profesorka Hidžung Čung rekla je za BBC da se muškarci iz generacije Z osećaju ignorisano od političara, a nekima od njih se ne dopada što nemaju iste prilike kao starije generacije, kao što su problemi da se ubace na stambenu lestvicu.
Ona tvrdi da je okretanje konzervativnijim stavovima o rodu „njihov pokušaj da shvate svet“ i zadrže potencijalnu moć koju su videli da su njihovi očevi i dedovi imali".
Istraživači su anketirali ljude u Argentini, Australiji, Belgiji, Brazilu, Kanadi, Čileu, Kolumbiji, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Indiji, Indoneziji, Irskoj, Italiji, Japanu, Maleziji, Meksiku, Holandiji, Peruu, Poljskoj, Južnoafričkoj Republici, Južnoj Koreji, Španiji, Švedskoj, Tajlandu, Turskoj, Velikoj Britaniji i SAD.
Rezultati ankete drastično variraju od zemlje do zemlje.
U Švedskoj, na primer, samo se četiri odsto ispitanika u svim starosnim grupama složilo da žena uvek treba da bude poslušna prema mužu, za razliku od 60 odsto u Maleziji i 66 odsto u Indoneziji.
A 80 odsto ispitanika na Tajlandu složilo se da smo otišli toliko daleko u promovisanju ženske ravnopravnosti da smo sada počeli da diskriminišemo muškarce, za razliku od 25 odsto njih koji to misle u Mađarskoj.
- Tradicionalne supruge: Kako su postale Tiktok trend
- Toksični maskulinitet: Kako poruke 'budi pravo muško' utiču na muškarce
- Serija 'Adolescencija': Kako je manosfera postala mejnstrim
Nalazi pokazuju da se „na mnogo načina ženska prava unazađuju, a stavovi javnosti prema pravima žena nažalost se kreću u pogrešnom smeru“, kaže Peni Ist, izvršna direktorka britanske organizacije za zaštitu prava žena Foset.
Stavovima doprinose, prema njenom mišljenju, „šokantni nivoi mizoginije, i onlajn i oflajn“ kojima su izloženi dečaci.
Čung, koja je direktorka Globalnog instituta za liderstvo žena na Kraljevskom koledžu u Londonu, potvrđuje ovo i dodaje da društvene mreže igraju „ogromnu ulogu“ u menjanju stavova.
To je zato što, objašnjava Čung, influenseri i političari „iskorišćavaju nezadovoljstvo ljudi“ i „pokušavaju da izvuku korist od osećanja gubitka muškosti među mlađom generacijom“.
Oni to rade tako što sugerišu da muškarci moraju da povrate dominaciju, kao i svoje uloge zaštitnika i hranitelja, dodaje.
Ljudi „oponašaju“ ono što vide na društvenim mrežama, „ne shvatajući šta to tačno znači“, naglašava.
Prema mišljenju Peni Ist, „gotovo je iznenađujuće da dečaci uopšte mogu da ne prime ove mizogine stavove imajući u vidu količine kojima se hrane svakodnevno u pogledu onoga što konzumiraju onlajn“.
Mada je broj mlađih žena koje veruju da žene treba da budu poslušne prema muževima bio niži od onog kod muškaraca, procenat je i dalje bio viši nego kod muških bumera.
Upitana zašto je to tako, Ist je ponovo ukazala na društvene mreže.
„Isto onako kao što se mladi muškarci uče da je put do sreće bogatstvo, automobili, devojke i fizička snaga, ima žena koje se uče da je put do sreće tradicionalna ideja o ženstvenosti.
„Nešto od toga je 'tradicionalna supruga', ostajanje u kuhinji, estetski udovoljavajući sadržaj.
„Ali postoji mračnija strana te priče, čija je suština potčinjenost... ako muškarac donosi hranu za trpezu, da li on onda vlada domaćinstvom?“, pita se ona retorički.
„Opšti utisak je da se stvari kreću u pogrešnom smeru“, kaže Ist, dodajući da to „utiče i na mlade muškarce i na mlade žene“.
Uopšteno gledano, Čung kaže da studija pokazuje da većina ljudi zaista ima „veoma progresivne“ stavove prema rodu.
Istraživanje Ipsosa i Kraljevskog koledža u Londonu, sprovedeno za Međunarodni dan žena, pokazuje da oni u Velikoj Britaniji imaju naprednije stavove sveukupno prema rodu od proseka zemalja u studiji – sa 15 odsto britanskih ispitanika koji se slažu da „muž treba da ima poslednju reč o važnim odlukama koje se donose u njegovom domu“, za razliku od 21 odsto globalno.
Velika Britanija se našla na četvrtom mestu u Indeksu rodnog jaza za 2025. godinu Svetskog ekonomskog foruma, koji je njegov položaj pripisao procentu žena u parlamentu i na višim položajima u poslovnom svetu. Srbija je, prema istom istraživanju na 15. mestu i najbolje je plasirana od svih država nastalih raspadom socijalističke Jugoslavije.
Druga iza nje je Slovenija, na 17. mestu, a najlošije plasirana je Severna Makedonija, na 36. mestu.
Drugi uvidi iz istraživanja ukazuje na to da se globalno 44 odsto ljudi slaže da smo „otišli toliko daleko u promovisanju ženske ravnopravnosti da smo sada počeli da diskriminišemo muškarce.“
Prema telu Ujedinjenih nacija za prava žena, nijedna zemlja nije dostigla potpuno pravnu ravnopravnost žena i devojaka.
Žene u svetu imaju 64 odsto zakonskih prava muškaraca, „što ih izlaže diskriminaciji, nasilju i isključivanju u svakom stadijumu života“, saopštili su iz UN žene u sredu.
Peni Ist iz Foseta kaže da je „u porastu fenomen u javnoj percepciji da je ženska ravnopravnost uradila sve što je trebalo“.
Međutim, taj stav, kaže ona, „ignoriše nacionalne statistike koje pokazuju da se, nažalost, žene i dalje zlostavljaju u vlastitim domovima, i dalje se seksualno uznemiravaju na ulici, i dalje su manje plaćene nego muškarci.“
Pogledajte kako do grada po meri žena
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Šivenje i feminizam: Slučajna revolucija do koje je dovela Singerica
- Borba za pravo glasa - kada su žene izjednačavane sa „sumanutim licima“
- Zašto se očekuje da „ona vodi kuću, a on da pomaže"
- Šta ženama nije dozvoljeno u Srpskoj pravoslavnoj crkvi
- Nasilje nad ženama u Srbiji: Kad dom nije sigurna kuća
- Zašto je generacija Z sklona konzervativizmu
Bonus video:
