Dvojici Rusa će se suditi u Angoli pod optužbom da su izazvali antivladine proteste, vodili kampanju za širenje dezinformacija i pokušali da se umešaju u predsedničke izbore, zakazanih za narednu godinu.
Uhapšeni krajem avgusta, politički konsultant Igor Račin i prevodilac Lev Lakštanov optuženi su po 11 tačaka, među kojima su terorizam, špijunaža i trgovina uticajem.
BBC je došao do primerka optužnice u kojoj su navedene optužbe povezane sa navodnom operacijom kako bi se promenio politički kurs u Angoli.
Branioci dvojice Rusa osporavaju optužnicu tvrdeći da joj „nedostaju konkretne i objektivne činjenice“.
Prema tužilaštvu, Rusi su delovali u ime Afrika Politolodžija, tajnovite mreže operativaca i obaveštajaca u Africi koji su iznikli iz danas ugašene plaćeničke vojne grupe Vagner, čiji je osnivač Jevgenij Prigožin umro 2023. godine u avionskoj nesreći.
Politički operativci, povezani sa Vagnerom, aktivni su širom Afrike više od decenije, posebno u Centralnoafričkoj Republici, Maliju i Madagaskaru.
Branilački tim dvojice Rusa kaže da oni nisu povezani sa Afrika Politolodžijem ili grupom Vagner, nisu nastupali u ime ruske države, već da su bili angažovani na otvaranju kulturne Ruske kuće u Luandi.
Angola je glavni afrički proizvođač nafte i izvoznik dijamanata.
Rusija je stalno zainzeresovana za Angolu zbog njenih prirodnih bogatstva i strateškog položaja.
Ali dok veze sežu unazad sve do Hladnog rata, Angola je u poslednje vreme počela postepeno da se udaljava od ruske sfere uticaja.
Ruska kompanija za rudarenje dijamanata Alrosa i banka VTB bili su prisiljeni da napuste Angolu usled međunarodnih sankcija uvedenih zbog rata u Ukrajini.
Predsednik Angole Žoao Lorenso napravio je zaokret ka Zapadu i nije se sastao sa ruskim liderom Vladimirom Putinom još od 2019. godine.
Ruski operativci u Africi pokušali su da istraže potpuno novi teren preselivši se u Angolu, tvrdi se.
„Ovo je indikativno za rusku nervozu zbog pravca u kojem se kreće Angola pod Lorensovom administracijom“, kaže Aleks Vajns, direktor afričkog programa pri ekspertskoj grupi Evropski savet za spoljne poslove.
„Očigledno postoji element ruskih dezinformacija u pokušaju da se izgrade veće simpatije prema Ruskoj Federaciji.“
Pored Rusa, dvojica državljana Angole će takođe odgovarati pred sudom zbog njihovog navodnog učešća u operaciji širenja interesa povezanoj sa Rusima.
Tužilaštvo tvrdi da su Rusi angažovali sportskog novinara Amora Karlosa Tomea i političkog aktivistu Fransiska Oliveiru da sproveduaktivnosti u zemlji.
Oni se suočavaju sa po devet i pet tačaka optužnice, među kojima su terorizam, špijunaža i trgovina uticajem.
Pravni tim koji predstavlja optuženike iz Angole kaže da nema dovoljno dokaza protiv njih i da su „optužbe zasnovane na pukim nagađanjima“.
Tužioci kažu da je prvi tim ruskih operativaca stigao u glavni grad Angole Luandu 2024. godine pod izgovorom otvaranja ruskog kulturnog centra, projekta koji na kraju nikad nije realizovan.
Među prvim pridošlicama bio je Maksim Šugalej, istaknuti politički operativac povezan sa Vagnerom a koji se nalazi pod sankcijama Evropske unije (EU) zbog vođenja kampanja širenja dezinformacija, čije aktivnosti u Africi su pretvorene u filmsku trilogiju, naizgled finansiranu od Prigožina.
On je putovao u Angolu sa dugogodišnjim prevodiocem Samerom Suaifanom.
BBC je kontaktirao obojicu.
Iako je Suaifan priznao da poznaje optuženike, Šugalej je negirao da ih zna.
- Ko je Maksim Šugalej, operativac koji je širio rusku propagandu u Africi
- Kako je Rusija rebrendirala plaćeničku grupu Vagner u Africi
- Iz Rusije s ljubavlju: Zašto Vagner 'uspeva' u Africi
Prema optužnici, tokom 2024. i2025. godine optuženici su u nekoliko navrata isplaćivali novinare i stručnjake da bi širili propagandu i dezinformacije u lokalnim medijima sa ciljem „pozivanja na političku promenu“.
Isplate u zbiru iznosile su više od 24.000 evra.
Vlasti Angole to doživljavaju kao rad u sklopu šire operacije širenja uticaja sa namerom da se podrije poverenje u zapadne partnere i diskredituje spoljna politika predsednika Lorensa.
Insajder, koji je prethodno sarađivao sa Prigožinom na afričkim projektima, kritikovao je ove napore kao „amaterske".
„Te 2025. godine predali su čitavu afričku operaciju nekim potpunim idiotima. Deluje kao da su ih našli na pijaci Sadovod [ulična pijaca u Moskvi].
„I pre Nove godine oni su zaista želeli da budu objavljeni u medijima u Angoli.
„Ali sam im ja rekao svima da se nose do đavola“, rekao je ovaj politički strateg za BBC, ne otkrivajući ko su dotični zaposleni.
Tužilaštvo se poziva na neke publikacije kao dokaz kampanje za širenje dezinformacija koju su izveli dvojica Rusa.
Objava iz januara 2025. godine na Fejsbuk stranici koja imitira priznati informativni portal Angola 24 Horas, nazvavši sebe satiričnom stranicom, upozorila je da bi Angola mogla da bude uvučena u rat u Ukrajini.
U decembru 2024. godine, objava na istoj strani kritikovala je koridor Lobito, železnički projekat nastao uz podršku Zapada, koji prebacuje minerale iz centralne Afrike u luke Angole.
U objavi se tvrdilo da strane firme imaju skoro potpuni pristup mineralima iz Angole.
BBC je kontaktirao satiričnu stranicu Angola 24 Horas, ali nije dobio nikakav odgovor.
Objava o koridoru Lobito pojavila sa na novinskoj stranici Lil Pasta njuz dan kasnije.
U još jednom tekstu na istoj stranici spekulisalo se da li je zemlja „potpisala ugovor sa đavolom“ pridruživši se ovom projektu.
Lil Pasta njuz rekao je za BBC da te tekstove nije napisao njihov tim, već su ih dobili preko posrednika.
Tim je rekao da nije imao kontakt sa autorom i da nije bio plaćen za objavljivanje tekstova.
Advokati koji zastupaju ruske optuženike tvrde da ne postoje dokazi koji sugerišu da je Račin naručio bilo koji od tih tekstova.
Tužioci iz Angole predstavljaju grupu kao malu, ali efikasnu mrežu.
Račin se navodno nalazio u njenom središtu.
Prethodno je radio na nekoliko regionalnih izbornih kampanja u Rusiji koje su se, kao što je tvrdio lično u videu koji je video BBC, završile pobedom za njegove kandidate.
Lakštanov je radio kao prevodilac u Angoli još od sovjetskih vremena.
Tužioci veruju da je pružao podršku u operaciji, služeći prevashodno kao prevodilac.
Lokalnu vezu je navodno obezbeđivao Fransisko „Buka Tanda“ Oliveira, omladinski lider za glavnu opozicionu partiju u Angoli Unita, koji govori ruski pošto je studirao hemijsko inženjerstvo u Rusiji između 2015. i 2019. godine.
Tužilaštvo tvrdi da je on dobio zadatak da upozna političare iz Angole s optuženima.
„Oliveira ne poznaje organizaciju Politolodži niti bilo kakvu aktivnost povezanu sa tom organizacijom.
„Sve što zna je da su želeli da stvore rusku kuću kulture“, kaže advokat odbrane Pedro Kangombe.
Tome, sportski novinar na angolanskom državnom televizijskom kanalu TPA, optužen je za sakupljanje informacija o političkoj klimi u zemlji i potencijalnim predsedničkim kandidatima, kao i pomoć u proizvodnji i objavljivanju sadržaja povezanog sa navodnom operacijom širenja uticaja.
Tomeova odbrana tvrdi da „nijedan od subjektivnih ili objektivnih elemenata“ zločina nije ni „minimalno“ predstavljen u optužnici.
U optužnici su navedena imena još šest ruskih članova mreže koji su navodni rotirani u Angolu i iz nje u različitim periodima između 2024. i 2025. godine.
Angolanske vlasti takođe tvrde u optužnici da su Lakštanov i Račin sreli nekoliko viših političkih ličnosti iz vladajuće partije MPLA i iz Unite, nudeći podršku i finansiranje za aktivnosti u kampanji.
Najistaknutije, tužilaštvo navodi da su održali sastanak sa istaknutom ličnošću iz MPLA generalom Higinom Karneirom i liderom Unite Adalbertmo Kostom Žuniorom.
Oba se smatraju potencijalnim predsedničkim kandidatima na izborima sledeće godine.
Tužioci tvrde da su Rusi nudili Karneiru i do 15 miliona dolara podrške kampanji, zajedno sa pomoći u obezbeđenju, strateškim savetima i sakupljanju obaveštajnih podataka.
Nije bilo dokaza o ovoj navodnoj ponudi u optužnici koju smo mi videli.
„Ne znam da je došlo do takvog susreta“, kaže Elizeu Nguiniti, advokat koji zastupa Račina i Lakštanova.
Predstavnik Unite Džonas Mulato rekao je za BBC da su optužbe koje povezuju lidera partije sa operacijom širenja stranog uticaja lažne i da je postalo „sve očiglednije“ da se sudski proces koristi u političke svrhe.
BBC je zatražio komentar od Karneira, ali nije dobio nikakav odgovor.
Agitatori ili žrtveni jarci?
U julu prošle godine, Angola je doživela proteste sa najvećim smrtnim ishodom još od okončanja građanskog rata Unite i MPLA 2002. godine.
Ono što je započelo kao mirni štrajk taksista u Luandi brzo je preraslo u nacionalne nemire koji su postali nasilni.
Demonstranti su naišli na ono što aktivisti opisuju kao „preteranu upotrebu policijske sile“.
Prema zvaničnim brojkama, ubijeno je najmanje 29 ljudi, a više od 1.200 je bilo uhapšeno.
Tužilaštvo navodi da su optuženi orkestrirali proteste, pozvavši se na beleške o demonstracijama pronađene na njihovim mobilnim telefonima i fotografije koje je napravio Račin.
U pravnim spisima u koje je BBC imao uvid, Račinovi advokati kažu da je on napravio slike iz bezbednosnih razloga, da bi imao dokaze ako bude bio napadnut.
BBC nije video ni fotografije ni beleške.
Mnogi angolanski novinari i aktivisti kategorički se protive ideji da protesti nisu bili organski i kažu da angolanske vlasti koriste Ruse kao žrtvene jarce.
Svetska banka procenjuje da bi skoro 40 odsto Angolaca moglo da živi ispod međunarodne granice siromaštva od tri dolara dnevno.
„Ljudi su protestovali zbog njihovih životnih uslova, ne zato što im je neko iz neke druge zemlje to rekao“, kaže Šejla Nhankale, istraživačica za Angolu pri Hjuman rajts voču.
I sama optužnica se našla na meti kritika.
Ona sadrži greške u kucanju i očigledne faktografske propuste.
Na primer, tužioci kažu da je ruska operacija započela 9. oktobra 2024. godine dolaskom Maksima Šugaleija i drugih, ali Šugalei je bio uhapšen u Čadu 19. septembra 2024. godine i vratio se u Moskvu 16. novembra 2024. godine.
BBC je zatražio pojašnjenje od angolanskog tužilaštva za ovu i druge nedoslednosti, ali nije dobio nikakav odgovor.
Ključni izazov za tužilaštvo biće da dokaže da dela navedena u optužnici formiraju namerni obrazac, neku vrstu međunarodne mape za subverziju, kaže Ruž Verde, pravnik i stručni saradnik pri britanskom Centru za afričke studije sa Univerziteta u Oksfordu.
Prema nekoliko izvora, Rusi bi mogli da budu vraćeni u domovinu ako budu bili osuđeni.
Ali ruske vlasti ne deluju kao da žure da ponude pomoć.
Izvor blizak ruskoj diplomatskoj zajednici rekao je za BBC da je „logika jednostavna: ovi ljudi nisu izvršavali zvanične državne zadatke, oni su samo bili izvođači radova. Ruski položaj u zemlji je već slab, tako da nema potrebe da se stvari dodatno pogoršavaju“.
„Neka ovi zaostaci Prigožinove operacije to razreše sami“, rekao je izvor.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Ruski plaćenici hladnokrvno ubijali civile u Maliju: Očevici za BBC
- Kako je ruska medijska kuća RT obučavala novinare u Africi
- Puč u Nigeru: „Želim da Francuska ode, a da Rusija dođe“
- Kako Rusija tiho pokušava da pridobije svet izvan Zapada
- Ratna „novinarska tura“, fudbal i grafiti: Ruski uticaj u Africi
- Da li Ukrajina ratuje protiv Rusije i u - Sudanu
Bonus video:
