Flamingosi i No nejm: 'Ogledalo političkih odnosa Srbije i Crne Gore' 2006.

Devojke u crnim haljinama, sa perjem u kosi i perlama, igraju oko dvojice mladića u smokinzima i lakovanim cipelama i zvuk čaše koja puca dok na binu izlazi stariji muškarac.

Ludi letnji ples, pesma grupe Flamingosi i Ljubiše Stojanovića Luisa, bila je favorit za predstavnika Srbije i Crne Gore na Evroviziji 2006.

Imala je evrovizijski ritam, nabrajanje svih prestonica i šaljivi tekst na engleskom i srpskom, ali se, prema rečima mnogih, umešala politika.

Zato u grčkoj Atini, domaćinu Evrovizije, Srbiju i Crnu Goru, tadašnju državnu zajednicu, niko nije predstavljao.

Njihov zajednički predstavnik za Pesmu Evrovizije trebalo je da bude izabran na Evropesmi-Evropjesmi, gde je bilo podjednako učesnika sa festivala Beovizije (Srbija) i Montevizije (Crna Gora).

Po broju glasova 2006. pobedila je grupa No nejm (No Name) iz Crne Gore, koja je godinu dana ranije predstavljala zajedničku državu na Evroviziji i zauzela sedmo mesto.

Umesto fanfara i aplauza, finalno veče u beogradskom Sava centru 11. marta obeležili su zvižduci i negodovanja, a ka bini su letele i flaše.

Odlučujuće veče održavalo se dva i po meseca pre referenduma o nezavisnosti Crne Gore, ali nije uticalo na njegovu uspešnost, kaže Din Vuletić, istoričar za BBC na srpskom.

„Bilo je to više ogledalo napetih odnosa Beograda i Podgorice, jer je politika ta koja utiče na muziku, a ne obrnuto", dodaje autor knjige Posleratna Evropa i Pesma Evrovizije.

Posle raspada bivše države 1990-ih, Crna Gora je, zajedno sa Srbijom, bila deo Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), a potom Državne Zajednice Srbije i Crne Gore.

Priča o njihovom razlazu počela je mnogo pre te 2006, kaže Željko Milović, muzički kritičar i novinar iz crnogoroskog primorskog Bara.

„Ako je fudbalska utakmica beogradske Crvene zvezde i zagrebačkog Dinama na stadionu 'Maksimiru' 1990. bila kapsula koja je pokrenula raspad zemlje, onda je Evopesma bila događaj kojim su Srbija i Crna Gora poručile da neće više biti zajedno.

„Crna Gora bi izglasala nezavisnost i bez toga, a Evropesma je možda samo pogurala", kaže on za BBC na srpskom.

Evroviziju sve države učesnice koriste kao paravan za političke namere, dodaje.

„Prva pesma koju je Hrvatska poslala kao nezavisna država bila je Ne plači više moje hrvatsko nebo.

„Sva bol sveta večeras je u Bosni bio je naziv prve numere koju je poslala samostalna Bosna i Hercegovina (BiH)", ukazuje autor analize Zloupotreba evropskog muzičkog takmičenja u političke svrhe.

• Crna Gora, 13 godina kasnije: Evropa, srastanje i „Ludi bratski ples"
• Kada je muzika politički nepodobna
• Šta je prava slika odnosa Srbije i Crne Gore

Tradicija koja ne prestaje

Dobro pamtim tu noć.

Izbor našeg predstavnika za Evroviziju sam pomno pratila sa društvom, što i dalje činim.

Sećam se da smo se utrkivali ko će brže da izgovori glavne gradove država Evrope koji su se pominjali baš u Ludom letnjem plesu u izvedbi Ognjena Amidžića i glumca Marinka Madžgalja iz Crne Gore.

Možda to finale pamtim i po tome što sam se samo nekoliko meseci ranije preselila iz Kotora, crnogorskog primorskog grada, na jug Srbije, pa su me vršnjaci stalno zapitkivali za koga navijam.

Koliko je pitanje imalo političku konotaciju ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, imali smo 14 godina i nisam sigurna da smo bili baš toliko osvešćeni.

Neke stvari vremenom izblede, ali ne i moj odgovor - Ludi letnji ples i fenomenalni Luis.

Ne zaboravljam koliko sam bila ljuta što nisu pobedili i da je 'izborna krađa' kako smo je nazivali, bila glavna tema u školi.

To je i prva asocijacija Mladena Stamenkovića, okorelog ljubitelja Evrovizije, kada pomisli na tu noć.

„Naravno da se glasalo po političkoj osnovi. Ne može niko da me uveri da je pesma Moja pjesma bila bolja.

„Momci su već išli na Evroviziju 2005. sa dobrom pesmom, ali je Ludi letnji ples imao sve što je potrebno - vrcavost i dobar nastup", kaže ovaj 45-godišnjak za BBC na srpskom.

Koliko je ishod ovog muzičkog takmičenja uticao na referendum u Crnoj Gori, ne može da tvrdi.

„Pre će biti da je samo ukazao na postojeće podele i da su se one prelile na muziku", dodaje.

Pogledajte kako je izgledao dan kada je Crna Gora postala nezavisna

'Savesno' glasanje

Skupština Crne Gore usvojila je 1. marta 2006. Zakon o referendumu kojim je predviđeno da je za potvrđivanje odluke potrebna većina od 55 odsto izašlih birača.

Dok su muzičari uvežbavali nastupe, političari iz Crne Gore vredno su sprovodili referendumsku kampanju za i protiv nezavisnosti.

Većina stranaka u Srbiji protivila se otcepljenju, ističući da se neće uključivati u referendumsku kampanju, pisao je BBC.

„Evropesma u Sava centru, bila je događaj, potreban i Beogradu i Podgorici kako bi se sve završilo.

„Crna Gora je jasno želela da se odvoji, a Srbija se pravila da ne želi", govori Milović.

Obe strane su takmičenju pristupile pokvareno sa namerom da zeznu drugu stranu, ali je Crna Gora „bila lukavija", dodaje.

Šta se desilo te noći?

Članovi žirija iz Crne Gore glasali su mahom za njihove predstavnike, retko koji poen je bio dodeljen izvođačima iz Srbije.

Publika je odgovarala zviždanjem i negodovanjem često nadglasavajući voditelje koji su pokušavali da ugase muzički požar.

Nezadovoljstvo su iskazivali i članovi žirija iz Srbije, ponavljajući da će „glasati po sopstvenoj savesti", osuđujući poteze kolega iz Crne Gore.

„Moram da dođem k sebi, jer smo mi, deo žirija iz Srbije, blago rečeno u čudu nekorektnošću naših kolega, na koje ne možemo da utičemo", izgovorila je tada na bini Tatjana Banjanin, članica žirija iz Srbije.

• Evrovizija: 70. rođendan u senci bojkota zbog Izraela
• Himna protiv rada i kontroverzni stihovi: Vodič kroz svih 35 evrovizijskih pesama
• Zašto bi posledice bojkota oko Izraela zauvek mogle da izmene Evroviziju

Dve decenije kasnije Banjanin u razgovoru za BBC kaže da ništa nije ukazivalo na takav epilog.

„Da li ja nisam bila dovoljno informisana, pronicljiva i nisam obratila pažnju na neke stvari, nisam registrovala...

„Tada sam živela u Novom Sadu, nisam se baš nešto kretala u beogradskim krugovima, i samo im 'banem', što bi se reklo. Možda su me zato mimoišle neke stvari, ako ih je uopšte i bilo", govori ona.

Po završetku glasanja, seća se da su svi - od učesnika, publike, do članova žirija - bili „pod ozbiljnim stresom i tenzijom".

„Bila sam u neverici. Publika je bila veoma, veoma 'nabrijana', što bi se reklo, jer su glasanje doživeli kao veliku nepravdu i srazmerno tome su i reagovali - jako burno.

„Treba da imate u vidu da televizijski prenos u priličnoj meri priguši doživljaj u odnosu na dešavanja sa lica mesta, pa sve ono što ste videli i čuli u prenosu pomnožite jedno 50 puta", kaže ova pevačica pop muzike.

Numera Moja pjesma grupe No nejm imala je četiri boda više od Ludog letnjeg plesa.

„Volela bih da vidim osmeh na vašim licima, ali... ali...", izgovorila je voditeljka Duška Vučinić-Lučić, saopštavajući glasove publike.

Dok su voditelji pozivali pobednike da prime nagradu, prisutni su demonstrantivno napuštali Sava centar, uzvikujući „Lopovi, lopovi".

Članovi crnogorske grupe su u pratnji obezbeđenja napustili salu, jer je publika počela da baca flaše ka bini.

„Marinko Madžgalj je stao da odbrani momke od mase, da odbrani komšije,

„Mnogi su bili na strani Flamingosa, što je normalno, osećali su se povređeno, ali je Ognjen je prešao granicu lepog ponašanja i dalje je persona non-grata, što samo govori da Crna Gora nije zaboravila taj događaj", priča muzički kritičar Milović.

Pevačica Banjanin se priseća „da su u pola noći članovi žirija direktno sprovedeni u Radio-televiziju Srbije (RTS) kada je i održana konferencija za medije".

„Grupa No nejm se ni kriva ni dužna, našla u situaciji koju nikome, nikad ne bih poželela.

„Ispostavilo se da to nije bila samo muzička manifestacija", kaže ona.

Simbolično, ispostaviće se, finale Evropesme održavalo se baš u danu kada je Slobodan Milošević, bivši predsednik SRJ i Srbije, preminuo u Hagu, gde mu se sudilo za ratne zločine tokom 1990-ih.

Ljubitelji Evrovizije i dalje pričaju o ovoj noći, a o njoj se sporadično piše i na društvenim mrežama, popularno mesto za sučeljavanje mišljenja poslednjih godina.

Glavni akteri su se, međutim, retko oglašavali o kontroverznom događaju.

„Vi ste imali sjajnu priču i sećam se da smo govorili da ste nam bili favoriti. Meni je vaša priča imala kompletno sve. Mislim da biste vi napravili bolji plasman, iskreno da kažem.

„Jako mi je teško i na živce mi je išlo da smo mi znali kakvi će glasovi da budu, a kada smo kasnije videli, bili smo u šoku i sam taj negativni naboj emocija koji se desio, jako je uticao na nas", ispričao je 2025. Bane Nedović, jedan od članova No nejma u autorskoj emisiji Ognjena Amidžića.

Amidžić nije odgovorio na poziv BBC-ja, ali je u istoj emisiji izjavio da je „verovatno da bilo urađeno namenski".

„Vi ste bili 'Trojanski konj'. Ni vi niste pobedili na crnogorskom izboru.

„Dobijate 12 bodova, a svi srpski izvođači nula bodova."

Na pozive BBC-ja nisu odgovorili ni članovi No nejma, koji se u međuvremenu raspao.

Naredne 2007, na Evroviziji je pobedila predstavnica Srbije Marija Šerifović sa Molitvom, što je bilo prvi put od 1998. da trijumfuje pesma koja nije na engleskom.

Te godine dobila je 12 poena od Crne Gore, ali i mnogih zemalja u okruženju.

Pogledajte video: Jubilarna Evrovizija u senci zbog bojkota Izraela

'Političko-ekonomsko takmičenje sa pesmom'

Do danas, mnogo toga se promenilo u odnosima Srbije i Crne Gore.

Iako se često nazivaju bratskim državama, političke varnice se i dalje pojavljuju.

Izmenila se i Pesma Evrovizije na kojoj je, poslednjih godina, uloga politike sve veća, smatra Din Vuletić.

„Odraz je sve većih političkih podela u evropskim državama, ali i društvene mreže ih dodatno podstiču.

„Ta dva fenomena sve više politizuju Evroviziju, a i izvođači i njihovi timovi su shvatili da mogu biti uspešniji ako imaju neku političku i društvenu poruku", ukazuje.

Evrovizija je sada političko-ekonomsko takmičenje na kojem se peva, dodaje.

Ovogodišnje 70. izdanje u senci je bojkota grupe država koje se protive održavanju takmičenja - zbog Izraela i sukoba u Gazi.

„Kada su važni trenuci aktivira se nacionalni deo i koristi kome treba.

„Nadam se da mlađe generacije ne nastupaju sa teretom da je to državna manifestacija, ali mislim da je kod njih iščezao", kaže Željko Milović.

Dve decenije kasnije i Srbija i Crna Gora su na jubilarnom 70. izdanju Evrovizije u Beču.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Džuli, Gori vatra: Jugoslovenski hitovi koji nisu pobedili na Evroviziji
• Evrovizijski put Jugoslavije - od socijalističkog autsajdera do festivalskog pobednika
• Intervizija: Pet stvari o ruskoj Evroviziji
• „50 godina posle pobede pesme Vaterlo, Evrovizija doživljava sopstveni Vaterlo"
• Može li Evrovizija da prevaziđe najveću krizu u istoriji
• Koliko se na Evroviziji svira po političkim notama