Iznenada, dok su se vodili pregovori, Amerika i Izrael su združenim snagama napali Iran iz vazduha 28. februara.
Prekid vatre, uprkos američkom predlogu, koji je Iran odbio, nije na vidiku.
Prvog dana američko-izraelskog napada na Teheran, ubijen je vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei.
Kao odgovor, Iran je lansirao rakete i borbene dronove ka Izraelu i zemljama u Persijskom zalivu u kojima Sjedinjene Američke Države ima vojne baze i koje Teheran smatra američkim saveznicima.
Umesto ajatolaha Alija Hamneija, Iran je za novog vrhovnog vođu imenovao njegovog sina, Modžtabu Hamneija, ali se on od tada nije javno pojavljivao.
Jedan od ključnih događaja u prethodnih 30 dana je odluka Irana da blokira Ormuski moreuz, uzak morski tesnac od 33 kilometra, jednog od najvažnijih u svetu za prevoz nafte i tečnog gasa.
Zbog toga su, prvi put od početka ruske invazije na Ukrajinu februara 2022, uzdrmana svetska energetska tržišta, a cena nafte je skočila iznad 100 dolara po barelu.
Prema do sada dostupnim podacima, više od 4.500 ljudi je poginulo u sukobima na Bliskom istoku, koji se proširio i na Liban, jer je Izrael opet pokrenuo vazdušne i kopnene napade na položaje vojno-političke grupe Hezbolah.
Šta hoće Tramp?
Amerika je krenula u rat protiv Irana, kako je predsednik Donald Tramp govorio, zbog njegove stalne nuklearne pretnje, ali i namere da se svrgne režim.
Tokom 12-dnevnog sukoba Izraela i Amerike protiv Irana u junu 2025, američke snage su gađale iranska nuklearna postrojenja moćnim bombama.
Tramp je tada tvrdio da je iranski nuklearni potencijal „uništen".
Izrael i Amerika uporno tvrde da Iran godinama nastoji da napravi nuklearno oružje i da stoga predstavlja pretnju, a iz Irana su odlučno uzvraćali da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopski.
Od početka napada, Tramp je više puta ponavljao da je Iran „obezglavljen" i da je „ostvarena pobeda".
Ali iranski otpor ga demantuje.
Prethodnih nedelja, Tramp je oštro pretio Teheranu da će ga potpuno uništiti, da ga čekao pakao i oganj ako ne prihvati ponuđene uslove za mir i ako ne odblokira Ormuski moreuz - koji do početka vazdušnih napada nije ni bio blokiran.
Onda bi potpuno promenuo ploču i govorio o „dobrom toku pregovora" sa iranskim predstavnicima, iako Teheran negira da se bilo kakvi pregovori vode.
Ringišpil izjava američkog predsednika se nastavlja iz dana u dan.
U samo 24 sata, rekao je da su iranska mornarica i avijacija „potpuno" zbrisane, da je u američkim napadima uništeno „gotovo 90 odsto" iranskih lansera raketa i „verovatno više od 90 odsto" projektila koje imaju.
U slučaju da Teheran ne pristane na uslove primirja, Amerika će „nastaviti da ih raznosi bez zadrške i pauze", poručio je.
A onda je odstupio i rekao da odlaže napade na iranska energetska postrojenja za još 10 dana (do 6. aprila) jer je zadovoljan tokom pregovora.
- Ima li Tramp izlaznu strategiju iz rata protiv Irana
- Opcije Amerike i Izraela za okončanje rata se sužavaju
- Iranski napadi na američke vojne baze na Bliskom istoku izazvali štetu od 800 miliona dolara
Dok Tramp nastavlja da zbunjuje sve, u redovima Republikanske stranke i njegovog pokreta MAGA (Make America Great Again - Učinimo Ameriku ponovo velikom) raste nezadovoljstvo zbog pokretanja rata protiv Irana.
Jedan od najvećih potresa usledio je zbog ostavka šefa američke službe za borbu protiv terorizma Džoa Kenta koji se otvoreno usprotivio sukobu na Bliskom istoku.
Iran „ne predstavlja neposrednu pretnju“ za SAD i Trampova administracija je „započela ovaj rat pod pritiskom Izraela“ i njegovog moćnog američkog lobija, napisao je Kent na mreži Iksu, obrazloživši ostavku.
Novo nezadovoljstvo među Trampovim republikancima izazvala je informacija iz vojne komande da se, po predsednikovom rasporođenju, planira slanje nekoliko hiljada 1.000 marinaca, pretežno padobranaca iz elitne vazdušno-desantne jedinice na iransko kopno.
Kongresmenka Nensi Mejs iz Južne Karoline kritikovala je raspoređivanje trupa pošto su zvaničnici odbrane održali brifing iza zatvorenih vrata.
„Upravo sam izašla sa brifinga Predstavničkog odbora u vezi sa ratom protiv Irana.
„Neću da podržim slanje snaga u Iran, a taj stav mi je još čvršći posle ovog brifinga“, napisala je Mejs u objavi na mreži Iksu.
Vojni stručnjaci su za BBC rekli da bi odluka o slanju marinaca na ostrvce Karg u nameri da se odblokira Ormuski bio više nego rizičan potez.
- Režim u Iranu 'nije poražen, ali je oslabljen': Američki obaveštajci
- 'Odsečete jednu glavu, izraste nova': Kako su vladari Irana stvorili sistem koji ih održava na vlasti
- Rusija cilja diplomatsku i ekonomsku dobit od rata na Bliskom istoku: BBC urednik
Ključni događaji
28. februar - Početak američko-izraelskih napada na Iran. U prvom napadu, ubijen je dosadašnji vrhovni verski vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei. Iran od tada uzvraća, gađajući Izrael, ali i susedne zemlje: Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Katar, Saudijsku Arabiju, Irak i Oman. Na meti iranskih raketa i dronova su najviše američke vojne baze u regionu, kao i rafinerije i postrojenja za desalinizaciju vode.
28. februar - Pogođena je škola u Iranu, kada je ubijeno 168 ljudi, uglavnom dece. BBC tim za utvrđivanje činjenica zaključio je da je Amerika kriva za napad, jer je škola pogođena raketom 'tomahavk' koju ne poseduju ni Izrael ni Iran. Više o napadu pročitajte OVDE.
Početak marta - Izrael je pokrenuo napade i na Liban, tvrdeći da gađa položaje vojno-političke grupe Hezbolah koja je prethodno ispalila rakete ka ovoj zemlji. Naređena je evakuacija više od 700.000 ljudi.
7. i 8. mart - Izraelske snage pogodile su veliku rafineriju u Teheranu, izazvavši veliko zagađenje vazduha i pojavu crne kiše. Više o tome pročitajte OVDE.
8. mart - Modžtaba Hamnei, sin Alija Hamneija, imenovan je za novog vrhovnog vođu Irana. Ko je Modžtaba Hamnei pročitajte u posebnom tekstu.
9. mart - Prvi put od početka rusko-ukrajinskog rata 2022. godine, cena nafte po barelu premašila je 100 dolara na svetskom tržištu, a u jednom trenutku bila je 120 dolara.
10. i 11. mart - Iran je planirao da minira Ormuski moreuz, ali je američka vojna komanda iznela tvrdnju da je potopila 16 iranskih brodova koji su imali zadatak da postave mine.
11. mart - Iranski zvaničnici potvrdili su da je i Modžtaba Hamnei ranjen, ali lakše, i da je na „sigurnoj lokaciji".
11. i 12. mart - Saopšteno je da je od 28. februara, u Ormuskom moreuzu, kao i drugim pomorskim putevima u regionu pogođeno najmanje 13 trgovačkih brodova.
11. mart - Međunarodna agencija za energetiku pustila je „najveće količine nafte u istoriji" - 400 miliona barela - u nameri da 'smiri' tržište.
11. mart - Španija je objavila da povlači ambasadora iz Izraela, samo nekoliko dana posle odbijanja podrške te zemlje američko-izraelskoj vojnoj akciji protiv Irana.
12. mart - Američki vojni zvaničnici rekli su Kongresu da je prva nedelja rata sa Iranom koštala SAD oko 11,3 milijardi dolara (oko 9,8 milijardi evra).
13. mart - Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da je novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei „verovatno unakažen" u napadu 28. februara.
- Mogu li iranske rakete da dobace do Evrope
- Zašto zalivske zemlje ne uzvraćaju Iranu
- 'Novi iranski vođa je verovatno unakažen': američki ministar odbrane
17. mart - Ostavka Džoa Kenta na mesto šefa američke službe za borbu protiv terorizma. U obrazloženju ostavke usprotivio se ratu protiv Irana i rekao je da Teheran nije predstavljao direktnu pretnju pod SAD.
17. mart - U izraelskom vazdušnom napadu ubijen je Ali Laridžani, šef iranske službe bezbednosti, po mnogima drugi čovek Irana posle ajatolaha, i mozga svih iranskih strategija.
18. mart - Izrael je gađao najveće gasno polje na svetu, iranski Južni Pars. U znak odmazde, Iran je napao katarski Ras Lafan, što je dovelo do naglog porasta cena gasa širom Evrope. Tramp je izjavio da nije bio obavešten da će Izrael napasti iransko gasno postrojenje, a posle njegovog zahteva Izrael je prihvatio da više ne udara na energetska postrojenja Irana.
18. mart - Izrael je ubio još jednu važnu političku figuru u iranskom rukovodstvu, ministra obaveštajnih poslova Ismaila Hatiba.
19. mart - Zvaničnici američkih obaveštajnih službi pred Kongresom su rekli da iranski režim „jeste oslabljen, ali nije poražen".
20. mart - Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pojavio se na konferenciji za novinare, demantujući glasine da je mrtav ili ranjen.
21. mart - Tramp je zapretio Iranu da će, ako ne odblokira Ormuski moreuz u roku od 48 sati, SAD „uništiti njihove razne elektrane, počevši od najveće“.
23. mart - Tramp je rekao je naredio da se u narednih pet dana ne napadaju iranska energetska potrojenja zbog „veoma dobrih i produktivnih razgovora" u vezi sa „potpunim i totalnim rešavanjem“ neprijateljstava. Iranski zvaničnici su negirali da se vode bilo kakvi pregovori.
24. mart - Amerika je pripremila i preko posrednika Pakistana dostavila Iranu mirovni plan od 15 tačaka u kojem se, između ostalog, od Irana traži odricanje od nuklearnog programa i ograničavanje raketne prozvodnje, a zauzvrat će mu biti ukinute sankcije. Teheran je uzvratio sopstvenim uslovima, pre svega obustava svih napada na Iran, ali i širom Bliskog istoka, kao i da mu bude isplaćena ratna odštetu.
25. mart - Tramp je ponovo zapretio Iranu, rekavši da će SAD „postati njegova noćna mora" ako ne pristane na mirovni sporazum.
26. mart - Šef Bele kuće još jednom je ublažio izjavu, dajući novi rok za postizanje sporazuma - do 6. aprila, a Izrael saopštio da je ubio Alirezu Tangsirija, komandanta mornarice Iransk revolucionarne garde.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Tramp poziva na ustanak u Iranu, zanemarujući lekciju iz Iraka 1991: BBC urednik
- Zašto je Amerika bombardovala iransko ostrvo Karg
- 'Dubai nije izgrađen za rat': Kako sukob na Bliskom istoku utiče na 'poslovnu oazu' Emirata
- Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube
- Rat na Bliskom istoku suočio Evropu sa još jednom energetskom krizom
- Voda kao jedno od oruđa američko-izraelskog rata sa Iranom
Bonus video:
