Prepuna čekaonica, lekari pod pritiskom, krize mentalnog zdravlja.
To bi mogao da bude bilo koji dan na odeljenju urgentnog centra u Ujedinjenom Kraljevstvu, i bilo gde na svetu.
Ali ovo je Amerika.
Tačnije, reč je o izuzetno popularnoj medicinskoj dramskoj seriji Pitsburška hitna služba (The Pitt), nazvanoj po američkom slengu za odeljenje urgentnog prijema (u prevodu jama).
Serija je napeta, dinamična i izuzetno uzbudljiva, prepuna emocija, malo krvi, ali i preko potrebnog crnog humora, što lako objašnjava zašto je već osvojila brojne nagrade u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), među kojima i više Emi nagrada i Zlatnih globusa.
Mnoge zdravstvene i društvene teme kojima se serija bavi poznate su gledaocima sa obe strane Atlantskog okeana.
Ipak, postoji ključna razlika.
U Americi ne postoji javno finansiran univerzalni zdravstveni sistem.
U jednoj epizodi, građevinski radnik Orlando Dijaz (Vilijam Girola) doživljava ozbiljne komplikacije izazvane dijabetesom jer je smanjivao doze insulina zbog njegove cene, pošto već ima medicinski dug od 100.000 dolara.
Videti na ekranu surovu stvarnost Dijazove patnje mnogima zaista može da otvori oči.
Noa Vajli tumači lik doktora Robija, traumatizovanog i beskompromisnog, ali duboko saosećajnog glavnog lekara na odeljenju urgentnog prijema bolnice u Pitsburgu u SAD-u.
„Mogu da zamislim da je to teško da shvatite ako niste iz Amerike.
„Ali ne mislim da ne možete sa tim da se povežete, jer i Evropljani zimi moraju da donose teške odluke između računa za grejanje i troškova hrane... takve odluke morate da donosite zbog ograničenih sredstava, a Amerikanci su opterećeni dodatnom stavkom, a to je zdravstveno osiguranje.
„Zbog toga su stvari znatno složenije."
- Šta je u medicinskim TV serijama verodostojno, a šta pogrešno
- Nikad nije lupus: Kako smo zavoleli mrzovoljnog doktora Hausa
- Zdravstveni saveti doktora Hausa: Vrede li u stvarnom životu
Vajli, koji je i izvršni producent i scenarista serije, dodaje da je situacija izazovna i za lekare i za pacijente.
„To je veoma frustrirajuće za lekare, koji često imaju ograničenja u pogledu onoga što mogu da urade, a frustrirajuće je i za pacijente."
Ipak, ističe da je sve relativno.
„Postoje i zdravstveni sistemi širom sveta na koje Amerikanci gledaju sažaljivo".
Glumac je, naravno, najpoznatiji po ulozi dr Kartera u seriji Urgentni centar (ER), u kojoj je igrao sa Džordžom Klunijem i Aleks Kingston.
Da li je postojao strah od povratka na tako poznat teren?
„Ovo je prvi put posle serije Urgentni centar da sam osetio isti duh zajedništva među glumcima i ekipom.
„Dok sam snimao tu seriju, mislim da nisam bio svestan koliko je to bilo posebno iskustvo", kaže on.
„Zatim sam narednih 15 godina čekao da se ponovo desi nešto slično.
„Da li sam bio nervozan? Mislim da sam bio previše samouveren.
„Onda sam bio razočaran, pa depresivan, pa sam se pomirio sa sudbinom.
„A onda sam bio duboko iznenađen.
„I sada sam beskrajno zahvalan."
Ideja za seriju nastala je tokom pandemije korona virusa.
„Bilo je to tokom kovida-19, što je bio težak period za sve, ali su zdravstveni radnici na prvoj liniji bili posebno pogođeni", objašnjava Vajli.
„Dobijao sam mnogo pisama od njih, u kojima su opisivali njihova iskustva i kroz šta prolaze.
„Pretpostavio sam da mi se obraćaju jer osećaju neku vezu sa mnom, s obzirom na to da sam bio deo nečega što ih je možda nadahnulo da se bave tim poslom.
„Nije mi prijalo što više nisam imao tu vrstu aktuelne relevantnosti.
„Nisam imao šta da im ponudim osim saosećanja."
Zato je kontaktirao Džona Velsa, koji je bio izvršni producent serije Urgentni centar, a ostalo je, kako se kaže, istorija.
„Odmah je rekao da će posle korona virusa sve biti drugačije.
„To je postalo naše polazište - možemo li da napravimo savremenu verziju, veoma aktuelnu sliku američkog zdravstvenog sistema?"
Vajli razmišlja o dubokom uticaju koji je pandemija ostavila na mnoge ljude, na različite načine.
„To se zapravo ne zaboravlja, to se taloži negde u vama, neispitano, neizvučeno na površinu, i vremenom preraste u nešto što može da postane prilično toksično.
„Pitsburška hitna služba je svojevrsna prepoznatljiva 'jama' u kojoj smo se svi našli od pandemije korona virusa i iz koje ne možemo baš tako lako da se izvučemo.
„A Robi je u samom središtu te priče.
„On je čovek koji ima mentalne probleme, a da toga nije ni svestan."
Dr Robi, zapravo, pati od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), što je posledica rada tokom pandemije.
„Robija koristimo kao neku vrstu avatara za sve one koji ne prepoznaju sebe ili ne razumeju zašto se ponašaju na određeni način", objašnjava Vajli.
Serija se bavi čitavim nizom tema - od epidemije malih boginja, pucnjave na festivalu, opioidne krize, metodama prekida trudnoće lekovima, brige o zdravlju crnkinja tokom trudnoće i porođaja, beskućništva, i mnogim drugim pitanjima.
„Urgentni centri su mesta gde se slivaju sve posledice loših odluka u društvu.
„A pitanje ko pomaže onima koji pružaju pomoć postaje izuzetno zanimljivo kada ti ljudi prisustvuju najgorem danu vašeg života četiri puta tokom sat vremena, 12 sati dnevno."
Vajlijeva majka je bila medicinska sestra.
„Bila je ponosna, a i mi smo, na to što je bila medicinska sestra.
„Voleo sam to što je moja majka medicinska sestra, a i ona je volela njen posao.
„I tek kroz seriju Pitsburška hitna služba sam zaista u potpunosti shvatio šta je to značilo za nju, tada i sada.
„Desilo se nešto posebno - nakon što je pogledala jednu epizodu prve sezone, doživela je ono što je sama opisala kao okidač za PTSP.
„Preplavila su je sećanja o kojima ranije nije razmišljala i koja nikada nije podelila ni sa mnom niti sa nekim drugim u porodici."
Vajli kaže da su i drugi zdravstveni radnici reagovali na seriju.
„Osećaju da ih ljudi vide.
„Štaviše, mislim da osećaju da njihove porodice sada imaju jasniji pogled na ono čime se oni bave, a koji o njihovom poslu daje širi kontekst nego što bi oni sami možda mogli da objasne.
„I zbog toga postoji velika zahvalnost."
Vajli nestrpljivo očekuje reakcije publike u Britaniji, gde je već dobila ocene četiri i pet zvezdica u novinama kao što su Gardijan, Independent, Empajer, Telegraf, i Tajms.
„Nadam se da ćete seriju gledati sa saosećanjem i da ćete onda moći da uočite nedostatke sopstvenog sistema iz nešto šire perspektive.
„Uvek me je iznenađivalo koliko je serija Urgentni centar bila dobro primljena širom sveta.
„Ali mislim da su teme univerzalne - život, smrt, rođenje, bolest, tuga, herojstvo, iscrpljenost, pritisak na poslu...
„Sve su to stvari sa kojima ljudi mogu da se poistovete, čak i kada su neke pojedinosti drugačije."
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Vodič kroz 'Senke nad Balkanom': Ko je ko i šta je šta u trećoj sezoni
- 'Dosonov svet': Tinejdžerska serija iz 1990-ih koja 'nije krila osećanja'
- Epski i emotivni kraj za 'Čudnije stvari'
- Od Holmsa do Poaroa: Deset najvećih kriminalističkih zagonetki svih vremena
- Katabaza: Moj komplikovani odnos sa serijom 'Crna svadba'
- Povratak Birmingemske bande: 'Očekujte neverovatnu vožnju'
Bonus video:
