'Postala mi je najbolji prijatelj': Nove aplikacije koje žele da 'optimizuju' ožalošćenost

Kad je Nitikin otac neočekivano preminuo 2023. godine, ona je bila na drugom kontinentu i udaljena od njenog sistema podrške.

Preselila se iz Indije u Kanadu samo godinu dana ranije i bila je prva u grupi prijatelja koja se suočila sa smrću roditelja.

„Živeti daleko od porodice i izlaženje na kraj sa ogromnim gubitkom bilo je neizdrživo. Često sam se osećala izgubljeno i usamljeno", kaže Nitika, koja je tražila da ne objavimo njeno puno ime da bismo joj zaštitili privatnost.

Onda je na Instagramu naišla na objavu o aplikaciji za ožalošćene Antengl (Untangle), koja nudi „personalizovanu podršku ožalošćenosti" preko grupa vitalne podrške i moderiranih foruma, pojačanih ugrađenim svojstvima veštačke inteligencije.

Nitika je preuzela aplikaciju.

Isprva je samo čitala tuđe objave, pronalazeći snagu u tome koliko su tuđa iskustva ličila na njena.

Zbog te sličnosti se osećala manje usamljeno i počela je i sama da ostavlja objave.

„Skupila sam hrabrost da pišem o sopstvenoj priči, i od tada je ova aplikacija postala moj najbolji prijatelj", kaže Nitika.

Koristeći umirujući izgled ukrasnih fontova i ukusnih kolor paleta koje su prigušene, ali nikad sumorne, Antengl i veliki broj drugih novih „aplikacija za ožalošćene", među njima DejNju i Empati, žele da preoblikuju žalost za novo doba.

Oni imaju potencijal da demokratizuju pristup podršci do koje se, inače, teško dolazi.

Ali čineći to, eksperti za privatnost kažu da ove aplikacije uvode korporativnu tehnologiju – i sve probleme digitalnog doba – u ranjivost ožalošćenosti.

Aplikacije donose čitave biblioteke sadržaja posvećenih ožalošćenosti i mentalnom zdravlju.

Korisnici mogu da se povežu sa drugim ožalošćenima i dele fotografije i priče o njihovim najmilijima.

Neke aplikacije nude funkcije veštačke inteligencije, kao što su promptovi za vođenje dnevnika, personalizovane liste „šta sve uraditi" i saveti četbota.

Nekolicina uključuje administrativne liste i ekspertske konsultacije za rukovođenje čitavom planinom pravne i finansijske dokumentacije koja dolazi sa smrću.

„To je optimizovano isceljenje", kaže Karin Nisim, suosnivačica DejNjua, aplikacije koja pruža podršku za gubitak i druge traumatične životne promene.

„To je praktično vaš terapeut, vaš najbolji prijatelj i vaš lični asistent, i sve to u vašem džepu, koji vam pomaže da sagledate čitavo to putovanje i stvorite radnu dinamiku za njega."

Ali oplakivanje je haotična rabota.

Ono se obično ne povinuje radnim planovima, a neki tvrde da ne bi ni trebalo.

Aplikacije za ožalošćene uvode novi momenat u aktuelni razgovor o tome koja iskustva mogu i treba da prolaze kroz posredovanje aplikacija i kompanija koje stoje iza njih.

Kao i gotovo sve druge aplikacije, aplikacije za ožalošćenost sakupljaju lične podatke.

U prošlosti, mogli ste da izgubite najmilijeg i odlučite se da razgovarate sa terapeutom, da se pridružite onlajn ili grupi za podršku uživo.

Ne biste morali da brinete za to kako se informacije koje ste podelili pohranjuju ili da li detalje o vama prate ili prodaju vaš psiholog ili vodič vaše grupe.

Naravno, ako ne biste mogli da platite terapeuta ili pronađete grupu, mogli biste da ostanete bez bilo kakve podrške.

„Mislim da je najveća prednost ta što bismo mogli potencijalno da pojačamo pristup resursima koje ljudi inače ne bi imali", kaže Adrijan Agilera, psiholog i profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, koji proučava digitalne intervencije na mentalnom zdravlju.

Najvažnija stvar koju aplikacije za ožalošćene mogu da pruže je doslednost i pristupačnost, kaže on, a naša unapred postojeća navika na virtuelni interfejs mogu da ih učine prirodnim produžecima stvarnog života.

„Društvena povezanost je jedan od najboljih aspekata digitalnih tehnologija", naročito ako nemata pristup bliskoj osobi ili pružaocu nege.

Ali koliko biste od vlastite privatnosti bili spremni da date tehnološkim kompanijama u zamenu za pristupačnost, podršku i povezanost?

I ako aplikacije za ožalošćenost zamene sisteme podrške koje su u prošlosti činili ljudi, da li uteha i dalje deluje na isti način?

• Kako su tuga i melanholija postale viralne
• Šta 'vide' ljudi na samrti kad im se približi kraj
• „Umirao je, a smešio se": Čovek koji ispunjava želje ljudima na samrti

Kako digitalni interfejsi utiču na ožalošćenost

U mesecima nakon što joj je umrla majka, Sofija Rut iz Pensilvanije, u SAD, osećala je uskomešane emocije: izolaciju, očaj, tugu, bes, dosadu.

Ona nije bila „onlajn osoba, najveći deo vremena", kaže Rut, ali se pridružila nekolicini Redit zajednica koje su se bavile gubitkom najmilijih.

To joj nije mnogo pomoglo.

„Svako malo dobijete neki mali nalet dopamina kad pročitate nešto sa čim možete da se poistovetite i to vam naprosto skrene pažnju sa vlastitih briga na minut."

Potom, kao i Nitiki, bila joj je servirana reklama na Instagramu za Antengl.

Dala je šansu aplikaciji i uskoro je primetila komentar jednog od administratora na objavi nekog drugog korisnika.

Za Rut, taj komentar je zvučao kao da ga je napisala veštačka inteligencija.

„Ideja da aplikacija možda koristi veštačku inteligenciju da bi proizvela nešto što bi trebalo da predstavlja povezivanje sa pravim ljudima delovala mi je pomalo prevarantski", kaže Rut.

„To vas odmah vrati u istu vrstu izolovanosti."

Antengl zaista ima funkcije koje omogućuje veštačka inteligencija, među njima interne alate za zaposlene, personalizovane preporuke za vežbe disanja i meditacije.

Ali kompanija insistira na tome da ne koristi veštačku inteligenciju za odgovore na objave korisnika.

Emili Kamin, izvršna ditektorka Antengla, seća se tog incidenta.

„Razgovarala sam o njemu sa tom administratorkom, zato što je ona zapravo bila užasnuta time što je neko pomislio da je ona veštačka inteligencija", kaže Kamin.

„Verujem da je ljudima neprijatna pomisao na to da pričaju sa automatizovanim sistemom u trenutku kad se nalaze u veoma ranjivom periodu života."

Ipak, neumerena upotreba veštačke inteligencije u aplikacijama za ožalošćene može da unese sumnju.

Kad se pojača naglašenim ciklusom žalosti, ta sumnja može biti dovoljna da napravi štetu.

Rut se obratila administratorki, koja ju je uveravala da nije koristila veštačku inteligenciju da bi osmislila taj komentar, ali je njoj već ionako sve to postalo previše.

Osetivši se izdanom, Rut je izbrisala aplikaciju.

„Interakcija na ovom malom glupavom pametnom telefonu, samo sa vašim palčevima? To neće zameniti ono što ste izgubili, a ima vrlo ograničeno dejstvo", kaže Rut.

Rut kaže da je pronašla više utehe u razgovoru sa drugim ljudima koji se bore sa gubitkom nego sa terapeutom.

Nitika kaže da joj je zajednica koju je pronašla na Antenglu pomogla da se oseti kao da je neko čuje i sluša.

„Često razgovaramo jedni sa drugima sada, dok učimo kako da ponovo živimo sa ovim novim životom", kaže ona.

„Ovi ljudi i zajednica me razumeju i to mi je bio najvažniji aspekt korišćenja ove aplikacije."

Velika žalost sreće velike podatke

Aplikacije za zdravlje često obitavaju u sivoj zoni kad su u pitanju zakoni koji regulišu lične podatke.

Kad govorite sa terapeutom u SAD, Velikoj Britaniji i EU, na primer, možete da budete sigurni da zakon štiti vašu privatnost.

Ali ako ukucate istu informaciju u aplikaciju koja nije povezana sa zvaničnom medicinskom ustanovom, pravila tad nisu uvek najjasnija.

I bilo da su neki propisi na snazi ili nisu, jednom kad su vaši podaci sakupljeni, ume biti nemoguće saznati gde će završiti posle toga.

Na primer, kompanija za testiranje DNK korisnika 23andMe izgubila je podatke više od 6,9 miliona ljudi od hakera nakon sigurnosnog propusta iz 2023. godine.

Iste te godine, američka Federalna trgovinska komisija novčano je kaznila i terapeutsku aplikaciju BetterHelp i kompaniju za recept kupone GudRX zbog deljenja korisničkih podataka sa Guglom i drugim oglašivačima.

„Godinu dana kasnije, mogli bismo da imamo raspravu kao što je: 'Oh, set podataka koji pripada ovoj aplikaciji za ožalošćene je bio hakovan'", kaže Murat Kantardžioglu, profesor na Teksaškom univerzitetu u Dalasu koji proučava podatke o privatnosti i bavi se kompjuterskom naukom.

Budući da je i sam radio kao konsultant za start-apove u prošlosti, Kantardžioglu kaže: „Ovi ljudi rade sa velikim investitorima i, kad se sve sabere i oduzme, postoje finansijski pritisci. Morate da dostignete prag za vašu sledeću tranšu novca, morate da pokažete rast."

Ako aplikacije počne da posustaje, kompanija bi mogla da modifikuje svoju politiku privatnosti koja bi joj omogućila bolje unovčavanje vaših podataka, kaže on.

I mimo ovih razloga za zabrinutost, 90 odsto start-apova za digitalno zdravlje ne ostvari uspeh u prvih pet godina poslovanja.

Kad uspeju, čak i kompanije koje najviše vode računa o privatnosti, mogle bi na kraju prodati ili ustupiti podatke o potrošačima manje plemenitim organizacijama, kaže Kantardžioglu.

Kantardžioglu je nedvosmislen: kad su u pitanju aplikacije za ožalošćene, „Nikad ih ne bih koristio", kaže on.

Mnogo toga je rizično.

U izveštajima o privatnosti prodavnica za aplikacije, kompanije kažu da sakupljaju sve, od kontaktnih informacije do jedinstvenih identifikacionih brojeva po kojima se razlikuje vaš telefon.

Ako koristite administrativne funkcije DejNjua, on sakuplja finansijske informacije.

Antengl može da sakuplja podatke o lokaciji.

A korišćenje bilo koje od ovih aplikacija ostavlja trag da ste tražili pomoć za mentalno zdravlje.

I to pored podataka koje im korisnici daju dobrovoljno, kao što su podaci o raspoloženju, fotografije i dnevničke zabeleške.

Antengl, DejNju i Empati su firme koje ne prodaju ili na drugi način unovčavaju korisničke podatke sa trećom stranom, mada ponekad dele ograničene informacije sa kompanijama za digitalno oglašavanje kao što su Gugl da bi reklamirale vlastite proizvode.

Predstavnici Empatija i DejNjua kažu da kad bi njihove kompanije propale, korisnički podaci bi bili prodati sem ukoliko čitavo njihovo poslovanje ne bi kupila neka druga kompanija, u kom slučaju bi informacije bile deo te pogodbe.

Kamin iz Antengla kaže da nije razmatrala ovo pitanje.

„Nisam zaista razmišljala o tome, zato što se nadam da se Antengl neće naći u tom položaju", kaže ona.

Agilera kaže da što hitnije neko smatra da mu je potrebna pomoć, više je podataka spreman da ustupi.

Ipak, on kaže da bi ono što osoba dobija zauzvrat moglo da bude vredno toga ako je usluga zaista korisna – uprkos ozbiljnoj zabrinutosti za privatnost.

Pogledajte video: Pokojnik se pomoću veštačke inteligencije obratio ubici na sudu

Budućnost žalosti?

Antengl, DejNju i Empati se pridržavaju propisa.

Kompanije se ne pretvaraju da nude negu u oblasti mentalnog zdravlja – zbog čega bi potpadale pod medicinsku regulativu – ali neki od njihovih resursa se oslanjaju na metode zasnovane na dokazima kao što su kognitivna bihevioralna terapija i praćenje raspoloženja, za koje su neke studije pokazale da mogu da budu efikasni kad nam stižu preko aplikacije.

DejNju se uglavnom usredsređuje na vođenje dnevnika.

On podstiče korisnike da objavljuju tekstove na društvenom fidu aplikacije ili da unose privatne beleške AI botu koji nudi promptove kao reakciju.

Aplikacija bi mogla da predloži da posetite terapeuta, ali DejNju sam za sebe ne nudi terapeutske intervencije.

Empati – aplikacija koja je nekad obuhvaćana paketima pogodnosti za zaposlene, a koja takođe nudi kompanijama anonimni izveštaj kako je zaposleni koriste – takođe podrazumeva vođenje dnevnika, zajedno sa bibliotekom sadržaja o ožalošćenosti napravljenom uz ekspertske savete.

Empati takođe povezuje korisnike sa menadžerima nege, koji koriste internu AI alatku da bi obezbedili „saosećajne smernice", koje mogu da obuhvate ustanove za negu mentalnog zdravlja.

Antengl nudi kolekciju nečega što opisuje kao više od 120 terapeutskih velnes alata za izlaženje na kraj sa žalošću, kao i virtuelne grupe za podršku prilikom ožalošćenosti i šetonedeljnu grupnu terapiju koju vode eksperti.

Jolanda Renterija, savetnica za traume iz Arizone, u SAD, odavno eksperimentiše sa najsavremenijom tehnologijom u vlastitoj praksi.

U poslednje vreme je počela da uči neke klijente kako da koriste promptove ČetGPT-a za terapeutske povratne informacije između dve sesije – mada Renterija takođe vodi računa o tome kome preporučuje ovaj alat.

„Ne bih to ponudila nekom ko ima problema sa poverenjem, zato što ne bih volela da ih dovedem u položaj u kom bi se osećali kao da daju lične informacije nečemu što ne razumeju", kaže ona.

Drugi razlog za zabrinutost koji ističe Renterija je činjenica da aplikacija ne zna ono što joj ne govorite.

„Korisnik bi mogao da govori o tome kako je tužan i kako želi da se poveže sa nekim", kaže Renterija, „ali možda ne bi umeo da kaže aplikaciji za bes koji oseća, ili proces pregovaranja kroz koji prolazi, zato što ni sam za to ne zna."

Podrška ožalošćenom koja potiče od živog čoveka mogla bi da ublaži ovaj problem, zato što ljudi primećuju stvari.

„Kad su ljudi ispred nas", kaže ona, terapeuti mogu da „udovolje potrebi kako je budu primetili, a to nije nešto što će aplikacija zapaziti."

Ipak, Renterija i dalje vidi potencijal u svetu novih aplikacija za ožalošćene.

Ali, uprkos njihovoj korisnosti, ona kaže da bi više volela da vidi kako se upotrebljavaju u tandemu sa tradicionalnom negom mentalnog zdravlja.

„Digitalni prostor doživljavam kao podršku, a ne kao zamenu."

Ona takođe priznaje da mnogi ljudi nemaju ni sredstva niti vremena da traže tradicionalnu terapiju a za druge koji pokušavaju da se izbore sa žalošću, tradicionalna terapija naprosto ne pruža utehu.

Za neke ljude, optimizacija koju obećavaju digitalni alati je terapeutska sama po sebi.

Tehnologija unapređuje naše živote na bezbroj načina, tako da ima smisla da pokušamo da se podamo njenom zagrljaju u trenutku kad najviše patimo.

Mnogi osnivači aplikacija za ožalošćene, među njima i tvorci DejNjua i Empatija, bili su motivisani tako što su i sami iskusili bol ožalošćenosti.

Za Nisim, samoproklamovanu „serijsku preduzetnicu", osnivanje kompanije kao reakcija na gubitak muža imalo je smisla.

Za druge, najvažniji deo podrške prilikom žalosti potiče od osećanja kad se voljena osoba potrudi da vam izađe u susret i pomogne vam.

Prevelika racionalizacija kruni teksturu povezanosti među ljudima.

U ovo doba godine, Rut bi provodila prijatne večeri sa majkom „praveći sos od jabuke" i „slušajući rege", kaže ona.

„Kad pomislim da je to zamenjeno time što četujem sa veštačkom inteligencijom i sedim sama u kući – shvatim da sam duboko pala i relanost je depresivna."

Ipak, direktorka Antengla Kamin kaže da je najpopularniji aspekt njene aplikacije prost i star: to je zajednica.

Grupe posvećene žalosti postoje onlajn decenijama, a uživo onoliko dugo koliko i sam gubitak.

Druge funkcije koje aplikacije za ožalošćene nude žele da zadovolje novije potrebe – izlaženje na kraj sa osiguranjem, otkazivanje striming servisa, angažovanje advokata ili terapeuta – i zato u igru uvode nova pitanja.

Da li dodavanje ovih savremenih obeležja ožalošćenosti deluje kao nešto vredno truda zavisiće od same osobe.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ljudi ili veštačka inteligencija: Kako da znate s kim pričate
• Za ove bolesti se mislilo da su neizlečive, sada veštačka inteligencija pomaže
• Kako veštačka inteligencija pruža emotivnu podršku mladima
• Kako izvući najviše iz veštačke inteligencije: Četiri pitanja za vas