Prvo takmičenje nazvano Koler Dulitlov izazov (Coller Dolittle Challenge), koje dodeljuje nagrade za naučna istraživanja o tome kako komunicirati sa životinjama, održano je 2025. godine.
Pobedio je tim iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) koji je otkrio da određeni zvižduci delfina možda funkcionišu slično ljudskim rečima.
Razgovor sa životinjama nekada je bio samo tema knjiga i filmova, ali da li je to i dalje samo pusti san ili bi uskoro mogao da postane stvarnost?
I kako bi u tome mogla da nam pomogne veštačka inteligencija?
Novi zvukovi
Tehnologija je već pomogla da proširimo razumevanje komunikacije životinja.
Specijalni mikrofoni mogu da otkriju zvukove koje ljudsko uvo ne može da čuje, kao što su ultrazvučni zvukovi koje proizvode slepi miševi.
Dok ljudsko uvo registruje zvukove do oko 20 kiloherca, neke vrste slepih miševa mogu da proizvode zvukove „čak do 212 kiloherca", kaže Kejt Džons, profesorka ekologije i biodiverziteta na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
„Oni koriste zvuk kao što to rade i svi drugi sisari - da jedni drugima saopšte da su uznemireni ili uplašeni, ili kao poziv za parenje", rekla je za BBC program The Documentary Podcast.
Kao ljudi, navikli smo da živimo u balonu onoga što naša čula mogu da osete, ali nova tehnologija može to da proširi.
„To menja način na koji razmišljate o prirodi i percepciji, jer znam da postoji mnogo više od onoga što mi opažamo", dodaje Džons.
Tehnologija je zabeležila i zvukove koji su previše niski da bi ih ljudi čuli, poput onih koje proizvode slonovi.
Sredinom 1980-ih, biološkinja Keti Pejn posetila je zoološki vrt u Portlandu u SAD-u i primetila je da je imala neobičan osećaj kada je bila u blizini slonova.
„Videla sam razne oblike složenog društvenog ponašanja i postepeno sam shvatila da i ja osećam nešto prilično čudno, kao pulsiranje u vazduhu", rekla je za BBC 2013. godine.
Koristeći opremu za snimanje, otkrila je da slonovi proizvode zvukove u niskom infrazvučnom opsegu.
Ovo otkriće je bilo revolucionarno za razumevanje komunikacije slonova.
Pejn je kasnije bila suosnivačica Projekta za slušanje komunikacije slnova, koji proučava život šumskih slonova u Africi na osnovu zvukova koje preoizvode.
Naučnici i danas koriste bazu podataka koja je stvorena tokom ovog projekta, koja se čuva na Univerzitetu Kornelu u SAD-u, i sada je kombinuju sa mogućnostima veštačke inteligencije.
- Mjauči da te ceo svet razume: Program za prevođenje mačijeg jezika
- Tako male, a tako glasne: Naučnici otkrili da male ribe prave buku poput pucnja
- Životinje koje su se promenile zbog bliskosti sa ljudima
Obrada podataka u realnom vremenu
Istraživač Alaster Pikering je sarađivao sa Univerzitetskim koledžom u Londonu i koristio je bazu podataka zvukova slonova koji su označeni prema starosti, polu, ponašanju, pa čak i emocionalnom stanju, da bi obučio algoritam veštačke inteligencije.
„Slušamo audio-zapise i kažemo: 'U ovom delu snimka je mužjak slona koji je uznemiren'.
„Zatim veštačka inteligencija uči da povezuje obrasce u tim zapisima sa odgovarajućim oznakama", objašnjava Pikering.
Dok se tradicionalni uređaji za snimanje često ostavljaju na terenu mesecima pre nego što se podaci obrade, alati veštačke inteligencije mogu da analiziraju vokalizaciju slonova u realnom vremenu, dodaje on.
Na primer, to može da nam pomogne da predvidimo ulaske slonova u sela i gradove, gde uništavaju useve, a takvi slučajevi su sve češći.
„To još ne radi, ali bi jednog dana moglo da prepozna zvučne obrasce koji ukazuju na stres ili pojačanu emocionalnu pobuđenost, što bi mogli da budu rani nagoveštaji dolaska slonova", navodi on.
Ipak, alati veštačke inteligencije nisu savršeni i često zahtevaju da ljudi ubace ulazne podatke da bi se dobili tačni rezultati.
„Ako ste podesili neki uređaj za akustično snimanje, on beleži sve - tukane u pozadini, kapljice kiše", kaže Pikering.
Takav alat ne može da zna koji su zvukovi zaista važni.
Ako isti tukan ispušta glasove svaki put kada se oglašavaju i slonovi, algoritam može pogrešno da poveže zvukove tukana sa zvukovima slonova.
„Zato morate da pomognete sistemu da dođe do ispravnog zaključka", dodaje on.
- Delfini „viču" da bi se sporazumevali zbog buke koju stvara čovek
- Zašto kitovi pevaju, naučnici rešili misteriju
- Smiruje li muzika životinje
Prevodilac za životinje
Džons kaže da bi veštačka inteligencija, osim što nam pomaže da razumemo i predvidimo ponašanje slonova, mogla da se koristi i za identifikaciju vrsta slepih miševa na osnovu njihovih zvukova.
„Obučavate mašinu, odnosno veštačku inteligenciju, da prepozna razliku", kaže ona.
„To je kao kada obučavate Siri da prepozna vaš glas.
„Mi na sličan način obučavano ove algoritme da razlikuju i prepoznaju vrste slepih miševa".
Veštačka inteligencija pokazuje potencijal i za dešifrovanje komunikacije ulješura (najvećih od kitova zubana), koje međusobno komuniciraju pomoću ritmičkih nizova klikova, nazvanih kode.
Dejvid Gruber, profesor biologije na Gradskom univerzitetu Njujorka i osnivač Inicijative za prevođenje komunikacije kitova (Ceti), koristi alate veštačke inteligencije slične softveru za prevođenje ljudskog jezika u pokušaju da pronađe obrasce i strukturu tih klikova.
Na taj način je postigao određeni uspeh u predviđanju sledećeg klika koji će da proizvedu ulješure.
„Postoji toliko novih tehnologija koje počinjemo da koristimo“, kaže on.
„Mislim da nas očekuje izuzetno uzbudljivo vreme, jer ćemo učiti sve više o njihovom sistemu komunikacije".
Njegov krajnji cilj je da razvije svojevrsnog prevodioca koji bi mogao da dešifruje svaki komunikacioni sistem.
„Potrebni su novi alati i novi načini posmatranja ovih komunikacija, a oni bi mogli da se primene i na različite vrste, pa čak i u slučaju da jednog dana naiđemo na život u nekoj drugoj galaksiji", kaže Gruber.
Učenje 'jezika delfina'
Međutim, drugo pitanje je da li će nam ovi alati zaista omogućiti dvosmernu komunikaciju sa životinjama.
Kada je reč o projektu Ceti, Gruber naglašava da cilj nije da razgovaramo sa ulješurama, već da ih slušamo.
„Na neki način, mi već 'razgovaramo' sa kitovima putem zvukova koje proizvode naši čamci i brodovi", kaže on.
„Stvaramo mnogo buke. Ovo je pokušaj da prevedemo njihove glasove, a da se pritom što manje mešamo".
Istraživač delfina, profesor Vensan Janik na Univerzitetu u Sent Endruzu u Škotskoj, koji je bio član tima koji je dobio nagradu na prvom Koler Dulitl izazovu, takođe upozorava na tehnologije koje obećavaju komunikaciju sa životinjama.
Takođe nas podstiče da razmislimo šta bismo zapravo rekli životinjama kada bismo zaista mogli da razgovaramo sa njima.
„Da li biste ih pitali koja im je omiljena boja", kaže on.
„Vrlo brzo biste došli do ovog pitanja i kako oni predstavljaju njihovo okruženje".
On ističe da ne treba da zamišljamo učenje „jezika delfina" na isti način kao učenje stranog jezika.
„[Životinje] nemaju naš čulni aparat, nemaju našu biologiju, i zato, bez obzira kakvu komunikaciju imaju, ona je drugačija", zaključuje profesor Janik.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- I životinje razumeju brojeve - to im pomaže da prežive
- Kako da bolje razumemo mačke i ono što žele da nam poruče
- 'Čuješ li me': Tajnoviti svet sluha ježeva
- Naučnici zadivljeni umećem austrijske krave da se počeše metlom
- Moj prijatelj Henri crvendać: Kako je ptičica postala svetski popularna
- Nasukani kitovi i 'delfini koji viču': Kako čovekova buka ugrožava morske životinje
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
