Francuski univerzitet gdje se obučavaju špijuni

Ksavijer Kretije, univerzitetski profesor, priznaje da ne zna prava imena mnogih studenata na njegovom kursu.

To je krajnje neobično u akademskom svetu, ali rad profesora Kretijea je daleko od standardnog.

Umesto toga, on pomaže u obučavanju francuskih špijuna.

„Retko znam pozadinu obaveštajnih agenata kad ih pošalju meni na kurs i svakako sumnjam da su imena koja dobijem prava“, kaže on.

Ako želite da stvorite okruženje za školu za špijune, onda kampus instituta političkih nauka poznatog kao Sciences Po Sen Žermen na obodima Pariza deluje kao savršen izbor.

Mračnog, čak turobnog izgleda, zgrade s početka 20. veka okružene prometnim jednoličnim putevima i krupnom, zastrašujućom metalnom kapijom, veoma su diskretnog izgleda.

Ono po čemu se ističe je da njegova jedinstvena diploma privlači tipičnije studente u ranim dvadesetim, baš kao i aktivne članove francuskih tajnih službi, obično starosti između 35 i 50 godina.

Kurs se zove Diplôme sur le Renseignement et les Menaces Globales, što se prevodi kao Diploma za obaveštajnu službu i globalne pretnje.

Osmislio ju je univerzitet u saradnji sa Academie du Renseignement, edukativnim ogrankom francuskih tajnih službi.

To je usledilo posle zahteva francuskih vlasti izdatog pre deset godina.

Posle terorističkih napada u Parizu 2015. godine, vlada je pokrenula veliku inicijativu regrutacije među francuskim obaveštajnim službama.

Zatražila je od Sciences Po, jednog od vodećih francuskih univerziteta, da osmisli novi kurs za istovremeno obučavanje potencijalno novih špijuna, i obezbeđivanje neprekinute obuke aktuelnih agenata.

Velike francuske kompanije su se takođe zainteresovale da na kurs pošalju vlastito osoblje iz sektora za bezbednost i angažuju mnoge mlade diplomce u stalni radni odnos.

Diploma se dobija posle 120 časova rada u učionici sa modulima raspoređenim na četiri meseca.

Za spoljne studente, špijune i one koje šalju poslovne kompanije, sve košta oko 5.000 evra.

Glavni cilj kursa je da identifikuju pretnje gde god da su, i da se ustanovi kako ih pronaći i razrešiti.

Ključne teme obuhvataju ekonomiju organizovanog kriminala, islamski džihadizam, sakupljanje poslovnih obaveštajnih podataka i političko nasilje.

Da bih prisustvovao časovima i razgovarao sa studentima, prvo sam morao da prođem provere francuske obaveštajne službe.

Tema lekcije kojoj sam prisustvovao bila je „obaveštajni rad i preterana zavisnost od tehnologije“.

Jedan od studenata sa kojim sam razgovarao je čovek u 40-im koji se predstavio kao Rože.

Na veoma preciznom, odsečnom engleskom mi kaže da je investicioni bankar.

„Pružam konsultacije širom zapadne Afrike i došao sam na kurs da bih mogao da dajem procene rizika za moje klijente tamo", dodaje.

• „Sviraj to još jednom, Sem“: Beograd, Kazablanka, Beč i drugi „špijunski gradovi“
• Tri dana špijunka, četiri dana mama - kako izgleda deljenje radnog mesta u tajnoj službi
• Mata Hari - od glamura i erotike do špijunaže i streljačkog voda

Došlo je do ogromne ekspanzije francuskih tajnih službi prošlih godina, kaže profesor Kretije, koji predaje političku radikalizaciju.

Sada ima oko 20.000 agenata u, kako kaže, „najužem krugu“.

On obuhvata DGSE, koji se bavi spoljnim poslovima - francuski je pandam britanskog MI6 ili američke Centralno-informativne agencije (CIA).

Baš kao i DGSI, koji se prevashodno bavi pretnjama unutar francuske, baš kao britanski MI5 ili američki FBI.

Ali on kaže da se tu ne radi samo o terorizmu.

„Postoje dve glavne obaveštajne službe, ali i Trakfin, obaveštajna agencija specijalizovana za pranje novca.

„Ona se prevashodno bavi porastom mafijaških aktivnosti, naročito u južnoj Francuskoj, u šta spada korupcija u javnim i privatnim sektorima uglavnom zbog ogromnog profita od ilegalne trgovine drogom", objašnjava.

Drugi predavači na kursu su zvaničnik DGSE nekada na zadatku u Moskvi, bivši francuski ambasador u Libiji i viši zvaničnik iz Trakfina.

Jedan modul vodi i šef bezbednosti u francuskom energetskom gigantu EDF.

Interesovanje privatnog sektora za diplomu nastavlja da raste, dodaje.

Pogledajte video: Iza kulisa brutalnih sirijskih obaveštajnih agencija

Velike kompanije, naročito u sektoru odbrane i vazduhoplovno-aerokosmičkoj industriji, ali i firme za prodaju francuske luksuzne robe, sve su željnije da angažuju studente dok se suočavaju sa nemilosrdnim pretnjama po sajber-bezbednost i od špijunaže, baš kao i sabotaže.

Skorašnje diplomce preoteo je rfancuski mobilni operater Oranž, aerokosmički i odbrambeni gigant Tales, i LVHM, vlasnik gotovo svega: od Luja Vitona i Diora do marki šampanjaca Dom Perinjon i Krug.

Ovogodišnji kurs pohađa 28 studenata.

Šestoro od njih su špijuni.

Odmah znate ko su, jer su u grupi na pauzama od predavanjima, podalje od mladih studenata, i nisu oduševljeni kad im priđem.

Ne govoreći o tačnoj vlastitoj ulozi i prekrštenih ruku na grudima, jedan kaže da se kurs smatra ubrzanom odskočnom daskom za unapređenje sa kancelarijskog na terenski rad.

Drugi priča da dobija sveže ideje samim prisustvom u ovom akademskom okruženju.

Potpisali su formular o prisustvovanju časovima samo imenom, ne i prezimenom.

Aleksandar Iber želi da bolje da razume predstojeći ekonomski rat između Evrope i Kine.

„Posmatranje sakupljanja obaveštajnih podataka iz perspektive Džejmsa Bonda nije relevantno, posao je analizirati rizik i osmisliti kako mu se suprotstaviti“, kaže mi ovaj 21-godišnjak.

Valentinu Gijo, još jednu pripadnicu ove klase, inspirisala je popularna fiktivna francuska televizijska špijunska serija Biro.

„Dolazak ovamo da bih otkrila svet o kom nisam znala ništa sem TV serije bila je fantastična prilika, a sada sam veoma uzbuđena što ću se pridružiti bezbednosnim službama", priča 21-godišnjakinja.

Skoro polovina studenata u grupi su zapravo žene.

A to je relativno skoriji razvoj događaja, prema jednom od predavača, Sebastijenu Iv-Loranu, specijalisti za tehnologiju u špijunaži.

„Interesovanje žena za sakupljanje obaveštajnih podataka je relativno nova stvar“, kaže on.

„Njih to zanima zato što misle da će pomoći da pretvore svet u bolje mesto.

„Ako postoji jedna zajednička nit među svim ovim mladim studentima, to je da su veoma patriotski nastrojeni, što je novo u odnosu na period od pre 20 godina", ukazuje.

Ako ste željni da se prijavite na kurs, francusko državljanstvo je nužni zahtev, mada se neka dvojna prihvataju.

Ali profesor Kretije kaže da mora da ostane na oprezu.

„Redovno dobijam prijave od veoma privlačnih Izraelki i Ruskinja sa fantastičnim CV-jeima. Ne iznenađuje da su one odmah odbijene.“

Na skorašnjoj grupnoj fotografiji odeljenja možete odmah da vidite ko su špijuni – oni su se okrenuli leđima prema aparatu.

Iako su svi studenti i profesionalni špijuni sa kojima sam se susreo u dobroj fizičkoj formi i sportske građe, profesor Kretije je željan da odmah rasprši iluzije o avanturama u stilu Džejmsa Bonda.

„Vrlo malo novih regruta će završiti na terenskom radu.

„Većina poslova u francuskim obaveštajnim službama su kancelarijski", dodaje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Preminuo Oldrič Ejms, najštetniji dvostruki agent po Ameriku
• Ko je 'grenlandski Ilija Čvorović', a ko 'sumnjivi podstanar'
• Špijun KGB-a koji se decenijama družio sa francuskom elitom
• Čerčilova omiljena špijunka: Poljska aristokratkinja koja je rizikovala život u Drugom svetskom ratu
• BBC otkriva: Tajni kompleks koji pravi tehnološke naprave za britanske špijune
• Zašto je ruski GRU, vojna obaveštajna služba, toliki strah i trepet