Federalna obaveštajna služba Švajcarske konačno će otvoriti godinama čuvane tajne arhive sa dokumentima o ozloglašenom nacističkom ratnom zločincu, doktoru Jozefu Mengeleu, saopštili su iz te službe, iako nisu naglasili kada će se to desiti.
Mengele je izbegao iz Evrope posle Drugog svetskog rata, ali je kasnije bilo glasina da je provodio vreme u Švajcarskoj, iako je izdata međunarodna poternica za njim.
Istoričari su više puta zahtevali pristup dokumentima, što su švajcarske vlasti dosad odbijale.
Mengele je bio lekar koji je služio u Vafenu, borbenoj jedinici nacističkih Šulcštafen (SS) divizija.
Tokom rata bio je raspoređen u logoru Aušvic koji se nalazio u okupiranoj Poljskoj, gde je odlučivao ko će biti poslat u gasne komore.
Procenjeno je da je u Aušvicu ubijeno oko 1,1 milion ljudi, od čega je bilo milion Jevreja.
Mengele je bio poznat i kao „Anđeo smrti", a koristio je zarobljenike u logoru, pre svega decu i blizance, za sadističke medicinske eksperimente, pre nego što bi ih poslao u smrt.
Mengele je posle rata, kao i mnogi drugi nacisti, brzo skinuo nacističku uniformu i promenio ime.
Uz pomoć lažnog identiteta, Crveni krst mu je izdao pasoš u konzulatu Švajcarske u Đenovi, gradu na severu Italije, što je nacista iskoristio da izbegne u Južnu Ameriku.
Takvi dokumenti bili su namenjeni hiljadama ljudi širom Evrope koji su bili raseljeni ili su ostali bez države tokom rata, ali su ih dobili i neki nacisti koji su pokušavali da pobegnu od suđenja.
Crveni krst je kasnije uputio izvinjenje zbog te činjenice.
Ali, kako je Mengele povezan sa Švajcarskom?
Iako je 1949. pobegao iz Evrope, Mengele je sa sinom Rolfom 1956. išao na skijanje na Švajcarske Alpe.
Taj podatak je poznat od 1980-ih.
Prema zvaničnim informacijama, posle toga je do smrti živeo u Južnoj Americi.
Ali, švajcarska istoričarka Regula Bošler uvek se pitala da li se Mengele vraćao u Evropu, posebno pošto je izdata međunarodna poternica za njegovo hapšenje 1959.
Bošler je istraživala moguću ulogu Švajcarske kao tranzitne zemlje za beg nacista posle rata, a otkrila je da je u junu 1961. austrijska obaveštajna služba upozorila Švajcarsku da Mengele putuje sa lažnim dokumentima i da bi mogao da se nalazi Švajcarskoj.
U međuvremenu je njegova supruga iznajmila stan u Cirihu i zatražila stalno prebivalište u tom gradu.
„Čini se da imamo dokaze da je Mengele planirao put u Evropu 1959.
„Zašto bi gospođa Mengele iznajmila stan u Cirihu?", kaže Regula Bošler za BBC.
Apartman je bio smešten u skromnom predgrađu, iako je porodica Mengele imala novca i za mnogo luksuzniji smeštaj.
Ali, iznajmljeni stan bio je blizu međunarodnog aerodroma.
Bošler je imala uvid u dokumente policije u Cirihu, koji dokazuju da je 1961. stan stavljen pod prismotru, a policija je zabeležila da je gospođa Mengele čak vozila njen folksvagen u pratnji neimenovanog muškarca.
Da li je to bio njen suprug?
Hapšenje kriminalca sa poternice, što je Mengele bio 1961, morala bi da izvrši federalna policija Švajcarske.
Bošler je 2019. zatražila da pregleda dokumente iz Švajcarskog federalnog arhiva.
Tada su je odbili.
Arhiv je bio zapečaćen do 2071. zbog nacionalne bezbednosti i zaštite šire porodice zločinca.
Bošler nije bila ni prva, ni poslednja čiji je zahtev odbijen.
Istoričar Gerard Vetstajn je pokušao 2025, ali su i njega odbili.
„Delovalo je besmisleno. Ako drže arhiv zatvorenim do 2071, to podgreva teorije zavere, svi kažu da 'sigurno nešto kriju'", kazao je Vetstajn za BBC.
Istoričar se žalio na tu odluku na sudu, ali proces je bio skup i pokrenuo je javnu kampanju prikupljanja novca za sudske troškove.
„Sakupili smo 18.000 švajcarskih franaka (23.000 dolara) za samo nekoliko dana", ispričao je.
Tada su iz Federalne obavštajne službe konačno promenili stav, iako su u saopštenju izdatom u maju naveli da će otvaranje arhiva potrajati.
„Tražilac će dobiti pristup podacima, ali još treba definisati pod kojim uslovima", navode.
Ipak, nisu svi ubeđeni da će arhivska građa otkriti previše o Mengeleu.
Saša Zala, predsednik Švajcarskog društva istoričara, „apsolutno je siguran da tamo nema ničeg važnog o Mengeleu", ali veruje da može biti poveznica za stranim doušnicima ili stranim obaveštajnim službama.
- Pismo koje je otkrilo tajni život Jozefa Mengelea
- Kako je logor smrti Aušvic postao središte Holokausta
- Kako je obućar iz Velike Britanije uhvatio komandanta Aušvica
Do kraja 1950-ih, izraelski Mosad je aktivno pratio nacističke begunce i ratne zločince, a Zala veruje da su zbog toga bili u kontaktu sa kolegama iz Švajcarske.
To bi mogao da bude razlog zašto švajcarske vlasti nisu želele da otkrivaju dokumente, u kojima često mogu da budu osetljive informacije o stranim službama.
Ali, da li je jednostavno pominjanje Mosada u kontekstu njegovog čuvenog lova na naciste od pre 70 godina zaista toliko osetljivo?
„To pokazuje svu glupost procesa deklasifikacije bez znanja istorije.
„Ovako administracija podstiče teorije zavere", smatra Zala.
Drugi istoričari, poput Jakoba Tanera, smatraju da insistiranje na poverljivosti dokumenata više govori o Švajcarskoj, nego što će oni moći da otkriju o Mengeleu.
„To je sučeljavanje nacionalne bezbednosti i istorijske transparentnosti, a prvo uvek odnosi prevagu u Švajcarskoj", kaže Taner.
Taner je bio član komisije Bergijer tokom 1990-ih, koja je istraživala odnose Švajcarske, neutralne države tokom Drugog svetskog rata, sa nacističkom Nemačkom, a posebno ulogu švajcarskih banaka.
Poznata mu je osetljivost tog pitanja u Švajcarskoj i sramote ove zemlje zbog uloge u Drugom svetskom ratu, kada su jevrejske izbeglice vraćane sa švajcarske granice, dok su banke iz te zemlje zadržavale novac jevrejskih porodica koje su umirale u nemačkim logorima.
„Problem je kada jedna demokratska zemlja i dalje drži ove dokumente zapečaćenim", ocenjuje Taner.
Istoričar veruje da postoji verovatnoća da je Mengele 1961. bio u Švajcarskoj.
Ozloglašeni nacista Adolf Ajhman je uhapšen u Argentini 1960. u akciji Mosada, a postoje podaci da su drugi nacistički zločinci koji su živeli u Južnoj Americi verovali da su tamo pod prevelikim rizikom, dok bi u Evropi, gde su imali rođake i prijatelje, bili bezbedniji.
Taner navodi primer naciste Voltera Raufa, koji je posle rata izbegao u Čile, ali je provodio vreme u Nemačkoj 1960.
Jedan istoričar iz komisije Bergijer dobio je dozvolu 1999. da nakratko pregleda dokumente o Mengeleu, ali je zaključio da na osnovu njih nije moguće ni dokazati, ni odbaciti verovanje da je boravio na teritoriji Švajcarske.
Ali, mogao je da pročita samo nekoliko redova od ukupno 24 toma, koliko ima celokupni izveštaj o ratu u toj arhivi.
Dokumenti su kasnije ponovo zapečaćeni, a taj stručnjak je umro pre sedam godina.
- Ginekološkinja iz Aušvica koja je morala da ubija bebe
- Žena koja je preživela Mengeleove eksperimente i oprostila nacistima
- Jevreji koji su bili prisiljeni da šalju druge Jevreje u gasne komore Aušvica
Sada nije poznato kada će ponovo postati dostupni, a navodi Federalne obaveštajne službe o „uslovima i zahtevima" za to Vetstajnu deluju zloslutno.
„Plašim se da ćemo dobiti dokument u kojem je više toga sakriveno, nego otkriveno", kaže istoričar.
Bošler takođe sumnja da će podaci biti cenzurisani.
„Ne verujem im uopšte. Plašim se da će izgledati kao Epstinova dokumenta.
„Zašto su ovi dokumenti o Mengeleu zapečaćeni toliko dugo?", postavlja retoričko pitanje istoričarka.
Mengele je decenijama misteriozna ličnost, oko koje kruže mnoge glasine i teorije zavere.
Nikada nije uhapšen, ni osuđen za strašne zločine.
Kada je umro 1979. u Brazilu, sahranjen je pod lažnim imenom.
Ali, glasine nastavljaju da kruže.
Ekshumiran je 1985. i tek je 1992. utvrđeno DNK testom da je telo njegovo.
Da li je ikada bio u Švajcarskoj?
Da li ga švajcarske vlasti jednostavno nisu primetile?
Ili su zažmurile na jedno oko na njegovo prisustvo, koje bi moglo da donese sramotu zemlji i neženjenu pažnju, ukoliko bi tamo bio uhapšen?
I da li je i to, kao i mnogo toga povezano sa Mengeleom, samo trač?
„Možda nikada nećemo saznati istinu", kaže Vetstajn.
„Nikada nećemo znati da li je bio ovde ili ne... ali možda ćemo makar imati jasniju sliku", zaključuje istoričar.
Pogledajte priču Olega Mandića, koji je kao dečak preživeo boravak u Aušvicu:
https://www.youtube.com/watch?v=grKnpQTNKMM
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
You may also be interested in
- Ko su 'Pravednici' i koja je bila njihova uloga u spašavanju Jevreja od Holokausta
- Užasan posao: Ući u glave nacistima uoči suđenja u Nirnbergu
- Preživeli strahuju da Evropa zaboravlja lekcije iz Aušvica
- Šta je Holokaust
- Beg šestogodišnjaka od nacističkih pogroma: „Mamu su odveli u Aušvic, nikad je više nisam video"
- Nacistički logor Dahau: Kako je jedan od preživelih pomogao da se osude „sadisti“
- Zaboravljeni Holokaust nad Romima: „Zašto su želeli da nas pobiju“
- Sećanje na Anu Frank 70 godina kasnije: Devojčica koja je napisala dnevnik za milione čitalaca
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
