Naučnici iz Oušn cenzusa, svetske inicijative za otkrivanje života u okeanima, otkrili su više od 1.100 novih morskih vrsta tokom protekle godine.
Među njima su duh ajkula iz dubokih mora, mnogočekinjasti crv koji živi u „staklenom zamku“, kao i krabe, morski ježevi i anemone.
Prema procenama, međutim, neverovatnih 90 odsto okeanskih vrsta još čeka da bude otkriveno.
„Ova otkrića su samo kap u moru“, kaže Oliver Stids, direktor Okeanskog popisa, za BBC.
„Veruje se da u okeanu postoji i do dva miliona vrsta; mi smo otkrili tek više od 250.000“, naglašava on.
To je „konzervativna“ procena, kaže doktorka Mišel Tejlor, šefica za nauku pri Okeanskom popisu, za BBC.
Ona tvrdi da je pronalaženje novih vrsta „umereno redovan“ deo istraživanja netaknutih oblasti novom tehnologijom.
Do novih otkrića i dalje dolazi u oblastima za koje biste „pretpostavili da su dobro istražene“, kaže on, ističući kako je nova vrsta škampa pronađena uz obalu Marseja u Francuskoj, kao i „veoma neobičan“ mekušac uz britanske obale.
U protekloj godini zabeležen je najveći broj otkrića do kojih je došla Nipon fondacija-Nekton Okeanski popis, najveća svetska inicijativa čiji je cilj da ubrza istraživanje voda na Zemlji.
Otkriveno je ukupno 1.121 prethodno nepoznatih vrsta, što je skok u odnosu na 866 iz prošle godine.
Međunarodni timovi su se upustili u 13 ekspedicija širom nekih od najekstremnijih i najneistraženijih kutaka.
I to sa lokacija kao što su Japan i Koralno more uz obalu Australije, do Papue Nove Gvineje, Sendvičkih ostrva, južnog Atlantskog okeana i Antarktika.
Oni su putovali do izuzetnih dubina, i do 6.575 metara, što je više od visine baznog kampa na Mont Everestu u Nepalu.
Takva ekstremna okruženja donose izazove.
Prosečna dubina okeana je oko 3.682 metara, a što dublje odlazite, veći je pritisak, koji se povećava za otprilike jednu atmosferu na svakih 10,06 metara poniranja, prema američkoj Nacionalnoj okeanskoj i atmosferskoj organizaciji.
Kako onda morski život opstaje tamo dole?
„Oni su se razvili da žive dole, njihova ćelijska struktura, meso, način na koji im je povezano tkivo, razvila se da egzistira pod tim pritiskom.
„Dakle, kad su oni u pitanju, ne osećaju to kao pritisak, osećaju se onako kao što bismo se mi osećali u našem udobnom kopnenom okruženju“, objašnjava Tejlor.
- Zašto okeani postaju tamniji
- Okeani su dom divnim i čudnim stvorenjima, ali možda ne zadugo
- Tajanstveni svet: Neobični organizmi pronađeni u dubokom okeanu
Crv u 'staklenom zamku'
Jedno od novootkrivenih stvorenja bio je crv iz „staklenog zamka“, iliti Dalhousiella yabukii.
To je nova vrsta mnogočekinjastog crva, otkrivenog na dubini od 791 metar uz obalu Japana.
Pronađen je kako živi unutar staklenog sunđera, koji ima providni skelet, od čestica nalik staklu.
Ove čestice sačinjene su od silike, istog materijala koji se koristi za pravljenje stakla.
Opisano je da ovaj crv živi u simbiotskom odnosu u sunđeru, što znači da oboje imaju koristi.
„Mnogočekinjasti crvi često mogu da drže druge grabljivce po strani, ponekad imaju vrlo opasne delove usta, verovali ili ne, mali su, ali opasni. I tako oni mogu biti neka vrsta zaštite... kao mali kućepazitelj kog imate uz sebe sve vreme“, objašnjava Tejlor.
„Sunđeri su pokretačke snage koralnih grebena. Oni imaju sićušne ćelije koje pumpaju i sprovode vodu kroz njihovo telo, i filtriraju hranljive i korisne materije, i čine da voda neprestano kruži“, dodaje ona.
Sunđer 'lopte smrti'
U rovu Južnih Sendvičkih Ostrva u južnom Atlantiku, novopronađeni sunđer, otkriven na dubini od više od 3.600 metara, ponaša se kao grabljivac.
Iako su većina sunđera pasivni filter-hranioci, ova nova vrsta Chondrocladia je zavidan mesožder.
Njegove kuke nalik čičak traci privlače naivnog ljuskara koji pluta na struji.
Kad bude uhvaćen, sunđer ga postepeno opkoljava i slama plen, što naučnici iz Okeanskog popisa nazivaju „izuzetnom evolutivnom adaptacijom okruženju s oskudnim hranljivim materijama u dubokom okeanu.“
'Duh ajkula'
Nova vrsta „duh ajkule“ takođe je pronađena u Koralnom moru tokom ekspedicije 2025. godine.
„Ove 'duh ajkule', iliti himere, jedne od su od najmisterioznijih stanovnika okeana. One su daleki rođaci ajkula i raža, a odvojili su se u vlastitu evolutivnu lozu pre oko 400 miliona godina. To je pre dinosaurusa“, ističe Stids.
I „prilično su sablasne“ kad naletite na njih, kaže Tejlor.
„Imaju vrlo velike oči i često samo prođu pored kamera u dubokim morima na vrlo jezive načine.“
Trakasti crv
Istraživači su takođe identifikovali novu vrstu trakastog crva u Istočnom Timoru u Jugoistočnoj Aziji.
„On ima izuzetan biomedicinski značaj, jer zbog boja i hemijskih reakcija koje izaziva, stvara jedinstvene toksine, koji se istražuju kao potencijalni lek za Alchajmerovu bolest i šizofreniju“, ističe on.
Barkodovanje DNK često je jedini pouzdani način da naučnici potvrde da li je trakasti crv nova vrsta, zato što mnogi izgledaju skoro identično, objašnjava doktorka Svetlana Maslakova, docentkinja sa Instituta za morsku biologiju na Univerzitetu u Oregonu.
„Njihove upečatljive boje ne postoje da bismo im se divili; to je verovatno upozorenje vizuelnim grabljivcima, kao što su ribe“, kaže ona.
Maslakova je poslala Okeanskom popisu više od 100 novih vrsta.
„Šta bi ovih 100 novootkrivenih vrsta moglo da ponudi i koliko ih je još tamo za otkrivanje? Rekla bih na hiljade samo među trakastim crvima.“
'Trka sa vremenom'
Naučnici rade danonoćno na otkrivanju morskih vrsta na ivici izumiranja.
Oni upozoravaju da su okeani pod sve većim pritiskom.
Ugljen-dioksid može da ostavi velikog traga na okeane, koji su postali 30 odsto kiseliji tokom proteklih 200 godina.
„Ako dostignemo zagrevanje od dva stepena, to će za posledicu imati uništenje više od 99 odsto naših koralnih grebena, a oni su biološka fabrika, motor u kom živi 25 odsto morskog biodiverziteta“, ističe Stids.
„U trci smo sa vremenom da otkrijemo nove vrste u okeanu. Mnoge vrste se uništavaju pre nego što uopšte saznamo da postoje“, objašnjava on.
„Veoma je teško zaštititi ono što ne znamo da postoji.“
A ribarenje je posebno problematično.
„Kad je u pitanju biodiverzitet, najštetnija i najdestruktivnija stvar koju radimo sa momentalnim posledicama povezana je sa ribarenjem a naročito sa neodrživim, neregulisanim ribarenjem, kao i ilegalnim ribarenjem“, kaže Stids.
Nova otkrića
Platforma Okeanskog popisa pod nazivom NOVA, platforma za podatke sa otvorenim pristupom, želi da premosti taj jaz između otkrića i opisa.
Ona omogućava stručnjacima da unesu informacije koje su sakupili, što osigurava da neće biti izgubljene, na primer, ako se oni penzionišu ili preminu pre nego što objave rezultate.
Ali za hiljade novih vrsta koje su otkrivene, postoji „naučni limbo“, prema rečima Tejlor.
Može da prođe u proseku 13,5 godina od otkrića nove vrste do zvaničnog objavljivanja literature o njoj, objašnjava ona.
„Za sunđere je to od 20 do 24 godine zato što ima veoma malo taksonoma za njih“, ističe ona.
To znači da mnogi istraživači praktično sede na vrstama koje su bile identifikovane, ali ne i objavljene.
Te vrste ne mogu da se koriste za „donošenje odluka u vezi sa očuvanjem“.
Ova otkrića su važna, kaže Stids, zato što naučnici i dalje rade sa nekompletnom slikom života na Zemlji, što je neophodno da bismo mogli da „zaštitimo, održimo i razumemo život“.
Sprovodimo aktivnosti na globalnom nivou, ali „90 odsto našeg biološkog inventara“ na Zemlji još uvek nedostaje, dodaje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Novi robot 'dodirom' proučava okean
- 'Nemo' se smanjuje usled zagrevanja okeana - alarm za uzbunu
- Zbog čega okeani postaju kiseliji, a ribe se sve češće sele
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
