„Četrdeset godina Lepote poroka? Ih, bokte, kako vreme gazi, čuš“, kaže mi 66-godišnji Željko Varajić iz sela Ozrinići kod Nikšića, dok šetamo ka jednoj staroj kući.
I to ne bilo kakvoj kući.
Da, kamena je i veoma stara, verovatno još iz 19. veka, kao iz filma, ali takvih je širom Crne Gore pregršt, okruženih kršom ili cvećem na prolećnom suncu.
Ovo je kuća porodice Živka Nikolića, scenariste i reditelja Lepote poroka, jednog od kultnih filmova iz doba Jugoslavije, a koji 2026. - dok Crna Gora obeležava dve decenije obnovljene samostalnosti - puni 40 godina.
Je li to najveći crnogorski film u istoriji, zapitao sam se?
„Ne znam da je neko bolje ostvarenje napravio od Živka“, kaže Željko kratko.
Smatrali su ga za najerotičniji film Jugoslavije, tumačili ga kao kritiku crnogorskog patrijarhalnog identiteta, ali to je usko shvatanje onoga što je Nikolić pokušao da uradi, smatra Jelena Mišeljić sa Fakulteta dramskih umetnosti u Podgorici.
„To je film koji raskrinkava vrlo kompleksan sistem vrednosti, vrlo kompleksne društvene strukture i vrlo specifičan istorijski trenutak“, kaže Mišeljić, profesorka istorije crnogorskog i jugoslovenskog filma, za BBC na srpskom.
Iako su prošle četiri decenije, smatra da je Lepota poroka i dalje aktuelan film, koji „odlično komunicira sa publikom“, pa ga često prikazuje studentima.
Našao se i na spisku 100 filmova proglašenih za kulturno dobro od velikog značaja Jugoslovenske kinoteke.
Da to nije slučajno, oseća se i u malenim Ozrinićima, dok stojimo pored stare kamene kuće.
„Kako veli (poznati crnogorski glumac) Veljko Mandić na nudističkoj plaži: 'S kakvim ja međedom provedoh vijek'", prekida Željko tišinu replikom iz Lepote poroka.
„A to su vam ti nudisti“, kažem mu.
„Nudisti, nudisti“, odgovara i klima glavom, uz blag osmeh.
- O slobodi i Slobodanu: Šta nam danas poručuje 'Dečko koji obećava'
- Put u um Pere Mitića: Zašto je beogradski davitelj počeo da davi
- Čime se danas bavi mlađi referent Dimitrije Pantić: Priča Nikole Simića
Lepota (i) Ozrinića
S kim god da u Ozrinićima pričate, svi imaju neku anegdotu o Živku Nikoliću.
Kada je 1970-ih u selo došao „neki Živkov prijatelj Italijan“, priča Varajić, toliko je bio oduševljen prirodom i lepotom, da je izgovorio nešto što se i dalje pamti.
„Pa je l' iko umire ođe“, pitao se, kažu, oduševljen prolećem u selu.
I zaista je lepo.
Deca voze bicikle po seoskom putu, na obližnjem košarkaškom terenu dvojica igraju basket, cveće se razbaškarilo po livadama, a ovce u hladu ispod drveta.
„Iz Ozrinića nosim najlepše i najsurovije priče", izjavio je Nikolić u starom intervjuu za RTCG.
U jednoj bašti, nedaleko od porodične kuće Nikolića, zatičem 68-godišnju Miru Varajić.
Crevom zaliva cveće i razni zeleniš.
Pitam je voli li Lepotu poroka? Voli.
Šta joj se najviše sviđa? Sve.
„Onaj stražar, stari čovek sa onom puškom, to je moj svekar… Živku su svi glumci bili iz Ozrinića“, kaže gotovo ponosno.
Dobro, nisu baš svi.
Glavna uloga mlade Jaglike, koja se iz sela Međeđa, okruženog surovim crnogorskim kršom i patrijarhatom, spušta na primorje i zapošljava na nudističkoj plaži, pripala je Miri Furlan, jednoj od najvećih jugoslovenskih zvezda tog doba.
Jaglika na Adi Bojani otkriva potpuno novi svet i oslobađa „tradicijom sputanu senzualnost“, navodi se u zvaničnom opisu filma.
Pre svega kroz susrete sa dvoje stranih turista - igraju ih Alan Nuri i Ines Kotman - koji su joj egzotični gotovo koliko i ona njima.
„Prva misao koja mi se pojavi na pomen tog filma upravo je slika Mire Furlan, odnosno Jaglike, u odeći sobarice, potpuno zatvorene u sopstvenom telu i njenim ograničenjima na Adi Bojani“, kaže Mišeljić.
„Pomislim na kontrast između svega što Jaglika nosi telom, držanjem i kostimom u odnosu na prirodu i senzualnost koju predstavlja pejzaž ulcinjske rivijere“.
Reditelji u Jugoslaviji nisu znali šta da kažu o ženama, pa su se samo trudili da ih skinu, izjavila je ranije Furlan, koja je preminula 2021. godine.
A Lepota poroka govori iz pozicije žene kao autsajdera u društvu, istakla je.
Njenog supruga Luku igra Mima Karadžić, koji je odbio razgovor za BBC.
„To je bilo tada, bilo je davno, bilo je lepo, pa nek ostane tako u sećanju“, rekao je.
Tu su i Petar Božović kao Lukin kum Đorđe - to jest Žorž na primorju - i Mira Banjac kao upravnica nudističkog kampa Milada.
„Taj film je crvenim slovima upisan u mojoj karijeri“, izjavila je Banjac 2018. godine.
„Pričaju komšije da su pre nekoliko godina videli Miru Banjac da je došla Živku na grob“, naglasila je Mira Varajić u pauzi zalivanja bašte.
Posebno je upečatljiva mala uloga Zvonceta, koju je dobio čuveni Boro Stjepanović.
„Uvek je bilo lako raditi sa Živkom“, kaže Stjepanović u razgovoru za BBC.
Međutim, o veličini i značaju Lepote poroka nije želeo da polemiše i teoretiše.
„Film je stvarno dobar, a koliko je vredan, da li je vredniji od svih drugih koji su snimljeni u Crnoj Gori, ili od svih Živkovih filmova, ne nastojim da vrednujem“, kaže.
Zato ga pitam ima li osećaj da su prošle četiri decenije?
„Danas je osam decenija od kako sam ja rođen… Začas prođe, prohuji“, rekao mi je tog 8. maja, na njegov 80. rođendan.
„Ako nekoga zanima da gleda taj film, neka ga gleda, ja mu ga neću ni hvaliti ni kuditi… Ni taj, ni bilo koji drugi.“
- O „Volji sinovljevoj" i fantastici na domaćem filmu: Zašto partizani nikada nisu pucali u vanzemaljce
- Katabaza: Moj komplikovani odnos sa serijom 'Crna svadba'
- Vodič kroz 'Senke nad Balkanom': Ko je ko i šta je šta u trećoj sezoni
Kako sam dobio ulogu
Boro Stjepanović za BBC na srpskom
Sreo sam Živka u Knez Mihailovoj, kaže 'imam ulogu za tebe u novom filmu'.
'Dobro', odgovorim, prihvatao sam kod njega sve, šta god i kad god.
Došlo je leto, otišao sam kod mojih u Bosnu i pročitam negde da Živko već snima, a nije me zvao. Mislim se 'šta li je u pitanju', ali dobro, odlučio je tako.
Međutim, jednog dana zazvoni telefon i on me zove.
'Evo ja snimam, da li bi ti igrao ono'.
'Pa rekao sam ti da bih', kažem.
'Ali meni je nezgodno da te zovem, da ti kažem šta je to'.
'Kaži čoveče, šta god da je, nema problema da igram'.
I onda je on tako danima odugovlačio, da me ne bi uvredio, šta ja znam.
'Pa šta je, kakva je uloga?'
'Nije velika, par dana na Adi Bojani… A to je homoseksualac'.
'Ma ja jedva čekam da tako nešto igram', kažem mu.
Gledao sam neki film u kome neki homoseksualac ispraća svoga ljubljenoga, gleda kroz prozor i kroz zavesu, ovaj sede na motor i ode, a ovaj ostade jadničak sam.
Ima tu šta da se igra.
I Divna Jovanović, kostimografkinja - koja me je više puta oblačila, znala i sve moje mere i mene kao glumca - odvede me u garderobu, uzela sa čiviluka ovo, ovo i ovo, presladak kostim, pantalone, crvena košulja.
Onda smo odlučili da zalepim trepavice, to je bila najveća muka.
Ali tu je bilo to naselje golišavih ljudi, ko hoće da prođe mora i sam da bude go.
Tako sam i ja, kad završim snimanje, da bih otišao do restorana ili na plažu, morao da se skinem go, a nisam još skinuo šminku.
Svi su me gledali u čudu.
- U slavu ljubavi: O fenomenu filma 'Svadba' iz ugla srpsko-hrvatskih parova
- Gledao sam hrvatskog 'Generala' i srpskog 'Đenerala' - šta su hteli da me nauče
- Koja je tajna filma „Za danas toliko"
O mentalitetu
O čemu je zapravo Lepota poroka, pitam Miru Varajić.
Je li Živko Nikolić tu prikazao dve Crne Gore?
Jeste, odgovara kratko, naglašavajući da mu je „svaki film dobar“.
„Sve što ima u Crnoj Gori ima u njegovim filmovima“, sumira sve što su mnogo stručniji napisali o reditelju, ali i dodala:
„Ono malo prećera kad su nosili limuzinu“.
Reč je o sceni kada se Lukin kum Žorž - kvarni dobavljač radne snage za nudistički kamp, koji ordinira i vara žene po primorju - automobilom vraća u selo na crnogorskom kršu.
Međutim, tamo nema put, pa mu meštani nose vozilo preko kamenja.
„Film je vrlo visokog kvaliteta, izvanredan i originalan“, kaže mi nešto kasnije Mirin muž Rajko i dodaje:
„Taj mentalitet je ođe prisutan.“
Lepota poroka je i priča o dve Crne Gore, ali možda još više „potpuno raskrikavanje patrijarhalnih struktura i tragedije koja nastaje kada do toga dođe“, kaže Mišeljić sa Fakulteta dramskih umetnosti u Podgorici.
„To je priča o borbi žene koja odbija neki stari sistem vrednosti - preuzima stvar u svoje ruke, kaže ja ću sada da prigrlim nešto novo, što me privlači, neku novu vrstu slobode, na šta njen suprug Luka, odnosno tradicionalna sredina koju predstavlja, nije spreman".
U tom smislu je to arhetipska priča koja ima univerzalno značenje, dodaje.
Patrijarhalni moral, oličen u crnoj, do grla zakopčanoj ženskoj odeći, ukršta se sa krajnje suprotnom kulturom koja čovekovo telo razotkriva, piše Strahinja Savić u knjizi Narativni univerzumi Živka Nikolića.
„Kad je trebalo da snimam govorili su mi da je to lokalna tema i lokalni problem, da će priču razumeti samo moji Ozrinići", izjavio je Nikolić 1996. za RTS.
„Međutim, on je ipak stigao da obiđe skoro ceo svet".
Gledao ga je, kako kaže, i u Bostonu i u Njujorku i na Mojkovcu i u Puli i svi su ga drugačije doživeli, ali i osetili nešto zajedničko.
O poenti filma, dok stojimo pored rediteljeve porodične kuće u Ozrinićima, na kraju pričam i sa Željkom Varajićem.
On smatra da je Lepotom poroka „ovekovečena ljubav crnogorskog čoveka prema supruzi, bez obzira na te neke tvrdnje o surovosti našoj".
„Koliko je on voleo tu ženu da sam sebi presudi“, kaže.
Na kraju filma, nakon što je Jaglika „zgrešila", Luka odluči da je ne ubije maljem - u skladu sa tradicijom - već sam sebi oduzme život.
„Time se, između ostalog, sugeriše Lukino poštovanje žene, želja za promenom i, paradoksalno, odstupanje od tradicije", piše Savić u Narativnim univerzumima.
„Iako neinteligentan, Luka je čovek dobrog srca - diže ruku na sebe i to predstavlja njegov konačni otpor patrijarhalnom poretku".
- Dušan Makavejev: Filmovima rušio tabue, živeo slobodu
- Živojin Pavlović, slikar brutalne lepote na filmu
- Aleksandar Saša Petrović: Od veličanstvenog reditelja do nepodobnog stvaraoca
Nudisti
U Ozrinićima se za to vreme nastavljaju obični životi koje je Nikolić najviše voleo.
Velike priče nose opasnost, izjavio je u starom intervjuu za RTCG, rekavši da se intimnost „krije iza očiju, usana i ljudi koje svakodnevno sreće".
„Ajde da se slikaš, nijesmo se mnogo slikali za života“, kaže Rajko Varajić supruzi uz osmeh.
„A đe ću ja sad ovakva“, odgovara Mira, završivši s baštom.
A ona kamena kuća iz 19. veka i dalje stoji, okružena travom i ljubičastim cvećem.
I stajaće verovatno ko zna još koliko.
„Trebalo je da se to adaptira, pokušalo se više puta, Živkov sin je skupljao donacije da se od nje napravi spomen dom, ali se nije uspelo“, priča mi Željko Varajić.
Delom i zbog politike, smatra.
Živko je, kako kaže, u filmovima bio „kritičar“ i „znao da opali po njima (političarima) u ime naroda“, što „neko prihvati, a neko ne“.
Slavoljub Stijepović, bivši gradonačelnik Podgorice iz tabora Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića, optužio je 2014. u gradskom parlamentu Nikolića da se „narugao tradicionalnoj Crnoj Gori“.
Zbog sličnih tvrdnji Nikolića su hteli i da tuku, a kaže i da mu je u Americi glava bila ucenjena na 1.000 dolara.
Na slične teze u ruganju, odgovorio je kratkim: „Besmisleno".
„Ceo filmski život sam proveo u Crnoj Gori, zar to nije dovoljan pokazatelj koliko sam vezan za Crnu Goru i koliko volim Crnu Goru", istakao je.
Preminuo je 2001. u Beogradu, i to u siromaštvu.
„Istopio se“, kaže Boro Stjepanović.
Željko Varajić se ipak nada da će slavni reditelj dobiti spomen kuću u selu.
„Živko je to zaslužio, ovekovečio je rodne Ozriniće i bio dobar čovek, komšija i umetnik… Samo takav“, kaže.
Vreme je i da mi krenemo.
„Sad pošto je tema Lepota poroka, ja bih vas zamolio da se kao nudisti slikate“, dobacuje fotograf Bata meni i Željku.
„Viđeće nas neko ođe“, nasmejao se Željko od srca.
„A i nemamo plaže niđe“.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- 'Karmadona' kao horor satirična kritika savremenog društva: Aleksandar Radivojević za BBC
- Vladimir Tagić za BBC: 'Yugo Florida' ljubavno pismo ocu, a 'Sablja' prekretnica
- Glumac Dragan Mićanović: 'Lekovito je pričati o problemima, da bi se iscelile rane'
- Intervju petkom: Srba Kabadajić, pirotehničar - kako nastaju filmska magija i praznične čarolije
- Potreba za mržnjom, ili kako je reditelj Filip Čolović pokušao da se izbori sa bolom
- Intervju - Boris Miljković: O Jugoslovenima, nostalgiji i Marini Abramović
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
