Nebrojeno mnogo lidera je tokom decenija izjavljivalo da je prva dužnost vlade da zaštiti stanovništvo.
Sjedinjene Američke Države su 11. septembra 2001. nedvosmisleno omanule u tome.
Obaveštajnih podataka je bilo, a opet, tragično, niko nije povezao konce na vreme.
Napadi 9/11, kako su u SAD postali poznati, počeli su da definišu, zajedno sa reakcijom, čitavu generaciju spoljne, bezbednosne i obaveštajne politike u prve dve decenije 21. veka.
Kad su tog 11. septembra samoubilački piloti Al-Kaide udarili otetim avionima u zgrade Svetskog trgovinskog centra, upravo sam završavao službu u našem bliskoistočnom birou.
Dok me je palestinski taksista vozio kroz borovima prekrivena brda zapadno od Jerusalima do aerodroma Ben Gurion u Tel Avivu najednom je pojačao radio u kolima.
„Nešto krupno se desilo u Americi“, rekao je.
Nije preterivao.
Toga dana poginulo je 2.977 ljudi.
Napadi nisu pali iz vedra neba.
Američka obaveštajna agencija (CIA) je znala za mrežu Al Kaide i njenog prognanog saudijskog vođu Osamu Bin Ladena godinama pre 2001.
Čak je imala i radnu grupu posvećenu lovu na njega.
Devet dana pre napada, Džordž Buš mlađi, tadašnji američki predsednik, objavio je „rat teroru“.
U narednih 25 godina bilo je brojnih obaveštajnih uspeha baš kao i neuspeha s obe strane Atlantika.
Uspesi obuhvataju zavere koje su bile osujećene, osumnjičene koji su bili uhapšeni, izvedeni na sud, osuđeni i zatvoreni.
Ali šta je sa širom slikom?
Kako su se sakupljanje obaveštajnih podataka, kontraterorizam i strateško planiranje promenili za 25 godina od najgoreg terorističkog napada u američkoj istoriji.
Pogledajte kako su napadi 11. septembra promenili svet
Ogroman propust obaveštajne službe
Niko ne može da dovede u pitanje da su napadi 11. septembra bili ogromni obaveštajni propust ili konkretnije, nedostatak mašte u američkoj obaveštajnoj zajednici.
U ono vreme CIA i Federalni istražni biro (FBI) su imali informacije koje su, da su bile podeljene na pravi način, mogle da spreče napade.
Izveštaj Komisije za 11. septembar koji je usledio okrivio je američku vladu za „propuste u politici, sposobnosti i upravljanju“.
CIA i FBI, zaključio je izveštaj, nisu uspeli pravilno da procene obaveštajne podatke, podele međusobne informacije i preduzmu odgovarajuće korake da osujete zaveru.
Ova najosnovnija lekcija je u međuvremenu uglavnom, mada ne potpuno, bila naučena, a deljenje informacija među zapadnim obaveštajnim agencijama neuporedivo je bolje nego što je bilo 2001.
Stari rivaliteti između, na primer, MI5 i policijske jedinice za kontraterorizam su nestali, prvo uz pomoć regionalnih 'fuzionih centara' raspršenih po čitavoj Velikoj Britaniji i sada, najskorije, uz osnivanje visokotehnološkog Centra za kontraterorističke operacije u Londonu.
Tu su obaveštajci MI5 koji sede pored policajaca čiji je posao da preduzmu izvršne korake kako bi zaustavili terorističke planove.
Takođe, mogu da se zateknu i kako sede pored FBI američkog federalnog agenta ili specijaliste za jezik ustupljenog iz GCHQ-a.
- Šta se desilo i koliko je ljudi poginulo u napadu na Ameriku 11. septembra 2001.
- 'Mozak iza napada 11. septembra' spreman da prizna krivicu, zašto Amerika pokušava da ga spreči
- Da li je FBI zataškao dokaze o navodnoj ulozi saudijskog agenta u napadu na Ameriku
Posle 11. septembra, došlo je i do temeljne reorganizacije američkih obaveštajnih službi.
Osnovan je Nacionalni centar za kontraterorizam nadomak Vašingtona i direktor Nacionalne obaveštajne službe kako bi se osiguralo da se informacije dele tamo gde treba između 18 zasebnih američkih obaveštajnih službi.
Odnosi između CIA i njenog britanskog ekvivalenta Tajne obaveštajne službe (poznatije kao MI6) možda su najtešnji na svetu.
Na to se nadovezuje savez Pet očiju koji sakuplja obaveštajne podatke između Amerike, Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda.
Ali je ipak dolazilo do katastrofalnih propusta u obaveštajnom radu, proceni i strateškom planiranju otkako su avioni udarili u Kule bliznakinje.
Pred invaziju na Irak predvođenu Amerikom 2003. MI6 je nepromišljeno dozvolio obaveštajnom radu da postane ispolitizovan.
To je dovelo do najtežeg udarca po reputaciju organizacije još od izdaje dvostrukog agenta Kima Filbija i drugih sovjetskih krtica 1950-tih 1960-tih.
Pod ogromnim političkim pritiskom Vašingtona da proizvede dokaze da Irak, pod predsednikom Sadamom Huseinom, i dalje ima „oružje masovnog uništenja“, MI6 je prosledio vladi premijera Tonija Blera nešto što se ispostavilo kao manjkavi obaveštajni podaci.
Irak je zaista posedovao oružje masovnog uništenja u prošlosti, ali je bilo uništeno posle Zalivskog rata 1991. godine.
Posle invazije na Irak 2003. godine, MI6 je prošao kroz potpunu reorganizaciju načina na koji procenjuje sirove obaveštajne podatke, poznat kao CX, agenta sa terena.
Danas je jasna razdvojenost među nadređenim agentima čiji je posao da sakupe obaveštajne podatke od izvora na mestima kao što su Iran, Severna Koreja ili iz proglašenih terorističkih grupa kao što je Al Kaida i tima za izveštaje.
Njihov posao je da provere i ospore obaveštajne podatke, često ih šaljući nazad tražeći više potvrda.
Uprkos ovim promenama, neke lekcije su ostale nenaučene godinama posle 11. septembra.
„Rat u Iraku 2003. bio je zasnovan na duboko pogrešnim obaveštajnim podacima“, kaže ser Ričard Širef, general koji je u Iraku bio komandant divizije.
„Jesmo li naučili nešto iz svega? Ne, mislim da smo vrlo loši kad treba nešto da učimo… Bilo mi je savršeno očigledno kao komandantu da se krećemo ka strateškoj propasti", priča on.
Posle invazije na Irak usledila je nova istraga, završivši se Batlerovom revizijom.
Britanski obaveštajni podaci o iračkom navodnom programu oružja za masovno uništenje bili su „ozbiljno manjkavi i u umnogome su se zasnivali na nepotvrđenim izvorima“, bio je tadašnji zaključak.
I tajna služba, MI5, imala je vlastite propuste, među brojnim nesumnjivim uspesima, u osujećivanju terorističkih planova.
„Posle 11. septembra procena je bila da je ubedljivo najkritičnija pretnja po bezbednost u Velikoj Britaniji teroristička organizacija Al Kaida i pridruženih joj pojedinaca i grupa“, kaže lord Džonatan Evans, koji je vodio MI5 od 2007. do 2013.
Ali sa tadašnjom bazom podataka od više od 20.000 „subjekta od interesovanja“ i velikog broja istraga vođenih istovremeno, MI5 se suočio i još to čini sa svakodnevnim izazovom na koje tragove staviti prioritet.
Nije mu uvek polazilo za rukom.
Nije uspeo da 2005. spreči londonske samoubilačke bombaške napade 7. jula u kojima je stradalo 52 ljudi.
Tajna služba je znala za Muhameda Sidika Kana, čoveka za kog se ispostavilo da je bio kolovođa, ali nije bila svesna šta će da izvede.
Bombaški napad u Mančesterskoj areni 2017. bio je još jedan propust.
Terorističke pretnje danas nisu nestale, ali, „slika se promenila", kaže lord Evans.
„Nedržavni terorizam ostaje ozbiljan razlog za brigu, ali su državne pretnje postale sve ozbiljnije i u najmanju ruku su jednako ozbiljne brige po nacionalnu bezbednost kao i nedržavni terorizam.
„Ove pretnje dolaze u različitim oblima, od Rusije, Irana, njihovih posrednika i Kine", ukazuje.
Može i da se tvrdi da je odluka američkog predsednika Donalda Trampa da se pridruži Izraelu u napadu na Iran 2026. bio propust obaveštajne mašte.
Svi američki saveznici u Zalivu znali su da postoji ozbiljan rizik da će Iran uzvratiti zatvaranjem Ormuskog moreuza.
Upozorenja su postojala, a opet je Tramp delovao kao da ne poseduje kontra-strategiju kad je Iran učinio upravo ono što je pretio da će učiniti, izazvavši ogromnu pometnju na svetskim energetskim tržištima.
- Vens optužio Izrael da 'manipuliše' javnim mnjenjem u Americi da bi produžio rat u Iranu
- Mesec dana američko-izraelskog rata protiv Irana: Šta se sve desilo
- Ormuski moreuz: Tačka razdora u američko-iranskom sporazumu
Moralna računica
Neposredno posle napada 11. septembra naširoko je zavladao strah od drugog talasa napada.
Sama Al Kaida je obećavala „roj aviona“ koji će napasti više zgrada.
U žurbi da se predupredi takav napad, Amerika i njeni saveznici počinili su brojna kršenja ljudskih prava.
Osumnjičeni su bili privedeni u Avganistanu i Pakistanu, često po 'najtanjim' mogućim dojavama.
Stotine njih su prebacivali avionom, vezane, sa povezom preko očiju i umotane u pelene sa drugog kraja sveta u priručne kaveze u američkoj pomorskoj bazi u Zalivu Gvantanamo, na Kubi, gde su bili zatočeni bez suđenja.
Grupe za zaštitu ljudskih prava osudile su to kao mrlju na moralnoj savesti Amerike.
Skandali oko zlostavljanje zatvorenika u američkom pritvoru u Iraku i Avganistanu nužno su izbili na videlo, a neki od umešanih pozvani su na odgovornost, mada kritičari kažu da su ličnosti na višim položajima izbegle posledice.
Ipak, Amerika i dalje praktikuje zatvaranje bez suđenja u Gvantanamu, a deportovala je više od 200 ljudi iz Amerike u kontroverzni Pritvorski centar za teroriste u El Salvadoru 2025.
Neposredni period posle 11. septembra ostavio je mrlju po ljudska prava i u Velikoj Britaniji.
MI6 je 2004. učestvovao u otmici i izručenju libijskog islamiste Abdelhakima Belhadža i njegove supruge sa Tajlanda u Libiju.
Tamo je on proveo godine u zatvoru, gde ga je mučio režim pukovnika Muamera el Gadafija.
Slučaj je na kraju izbio na videlo i za posledicu imao opsežno javno izvinjenje državnog tužioca Parlamentu 2018.
Danas se za unutrašnje pravne službe kaže da su odeljenja u najvećem porastu u okviru ovih agencija.
- Teroristički napad na Ameriku odnosi živote i više od dve decenije kasnije
- Povučen sporazum postignut sa optuženima za planiranje napada 11. septembra
- FBI objavio tajni dokument o napadima 11. septembra
Uspon Rusije i Kine
„Proveli smo prvih 20 godina ovog veka usredsređujući se skoro u potpunosti na kontraterorizam i kontrapobune“, kaže ser Aleks Janger, šef Tajne obaveštajne službe između 2014. i 2020.
Pokojni šef MI6 govorio mi je na književnom festivalu ubrzo pošto je napustio tu poziciju.
„Promakao nam je uspon Kine kao vojne sile i kao strateškog izazova", rekao mi je.
Na sličan način, general Širef je napisao politički triler Rat sa Rusijom 2016. godine, gde je predvideo rusku invaziju na Ukrajinu.
Posle 11. septembra i tokom „rata protiv terora“ koji je usledio dok su zapadne zemlje bile zauzete borbama sa talibanima, ISIS-om ili pokušajima da izađe na kraj sa haotičnom okupacijom Iraka, Rusija i Kina su se upustile u velike programe ponovnog naoružavanja sa inovacijama u nadzvučnim projektilima.
Oni su ozbiljno ugrozili prednost koju je nekada imao NATO.
„Greška Zapada nije prosto bila što joj je pažnju zaokupio kontraterorizam posle 11. septembra“, kaže Sem Olsen, glavni analitičar firme za obaveštajnu bezbednost Sibelin.
„On i pogrešno razume prirodu uspona Kine, pretpostavljajući da će ekonomska integracija dovesti do političke konvergencije", dodaje.
Kina, baš kao i Iran, Rusija i Severna Koreja, smatraju se „teškim metama“ za sakupljanje obaveštajnih podataka.
Biometrijski podaci su te 2001. još bili u relativnom povoju, ali je značajna upotreba programa za prepoznavanje lica, dužice i hoda doprinelo značajnim savremenim izazovima u prebacivanju agenata i njihovih nadređenih preko granice neprimećenih.
Koliko, dakle, dobro ili loše zapadne obaveštajne službe razumeju Kinu?
Zajedno sa Rusijom, Kina je danas glavna obaveštajna meta za MI6.
„Zapadne obaveštajne službe razumeju mnogo šta u vezi sa Kinom“, kaže Sem Olsen iz Sibelina.
„Veća opasnost je što vide pojedinačne komadiće, a ne razumeju uvek širu sliku koju oni čine.
„Kineska sila više nije u brodovima, projektilima i trupama već je sve više u poluprovodnicima, kritičnim mineralima, baterijama, lukama, telekomunikacijama i industrijskom kapacitetu…
„Problem je često manje u neuspehu da se sakupe obaveštajni podaci, a više u neuspehu njihovog strateškog tumačenja", ukazuje.
Na dan napada 11. septembra, agenti američkih obaveštajnih službi su posedovali delove slagalice (analogija na koju špijuni obožavaju da se pozovu), ali kolektivno nisu uspeli da ih sklope i vide jasno šta dolazi iza ćoška.
Nije dovoljno imati dobre obaveštajne podatke ako ne možete da ih primenite kao stratešku prednost.
Pogledajte video o terorističkom napadu na Ameriku: 102 minuta koji su promenili svet
Neprepoznatljivi svet
Očigledno se svet obaveštajnih službi i kontraterorizma promenio do neprepoznatljivosti za četvrt veka od onog vedrog septembarskog jutra u Njujorku.
Uz napredak veštačke inteligencije i kvantnih kompjutera samo će da nastavi da se menja i to neverovatnom brzinom u nekim oblastima.
Međutim, u svetu punom sučeljenih narativa i interesa, zapadne zemlje nemaju monopol na propuste u sakupljanju obaveštajnih podataka, previda i strateški pogrešnih procena.
Drugi istaknuti slučajevi su ruska katastrofalna invazija na Ukrajinu 2022. i ono što neki opisuju kao izraelski 11. septembar - Hamasov napad na Gazu 7. oktobra 2023. godine.
Na kraju, pitanja se i dalje postavljaju povodom krupnih, strateških, nacionalnih odluka.
Da li je Velika Britanija trebalo da se pridruži invaziji predsednika Buša na Irak?
Da li je trebalo da se pridruži Operaciji Trajna sloboda predvođenoj Amerikom u Avganistanu, a potom prepusti zemlju talibanima pobegavši odatle dve decenije kasnije?
Ova, i mnogo druga pitanja, nastavljaju da odjekuju.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Kako je FBI ispustio iz ruku organizatora napada 11. septembra
- Kako društvene mreže potpiruju zavere o napadima 11. septembra
- Obeležavanje 20. godišnjice napada na Sjedinjene Države: „Dok se ponovo ne sretnemo, ljubavi"
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
