Amerika i Iran potpisale mirovni sporazum: Šta piše u dokumentu

Predsednici SAD i Irana potpisali su okvirni mirovni sporazum za okončanja rata, koji odmah stupa na snagu.

Sporazum obuhvata ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, plan vredan 300 milijardi dolara (260 milijardi evra) za „obnovu“ Irana i ukidanje „svih vrsta sankcija“ američkih sankcija Teheranu.

Ali pitanje iranskog nuklearnog programa, glavnog razloga zbog kojih su SAD ušle u sukob, ostaje predmet pregovora tokom perioda od 60 dana.

Donald Tramp, predsednik SAD, koji je potpisao sporazum u Francuskoj tokom samita G7, branio je predlog, rekavši da će on sprečiti „ekonomsku katastrofu“.

Međutim, upozorio je da će SAD „bombardovati“ Iran ako se ne postigne konačni sporazum.

Masud Pezeškijan, iranski predsednik takođe je potpisao dokument, potvrdio je Teheran.

Trampova administracija je opisala sporazum od 14 tačaka kao „zasnovan na učinku“, pri čemu Iran ima koristi samo ako ispuni obaveze.

Evo šta znamo o ključnim tačkama sporazuma.

Tačka 1: Kraj sukoba „na svim frontovima“

U prvom pasusu sporazuma piše da će SAD, Iran i saveznici proglasiti „neposredni i trajni“ prekid vojnih operacija na „svim frontovima“ - među kojima je i Liban.

Iz perspektive SAD, Tramp je sve više zabrinut da bi izraelske vojne operacije protiv Hezbolaha mogle da poremete sporazum sa Iranom.

Teheran je više puta rekao da očekuje da će Liban biti obuhvaćen primirjem.

Bilo kakav nastavak izraelskih vojnih operacija u Libanu predstavljao bi „kršenje sporazuma“ i „biće preduzete neophodne mere“, rekao je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova.

U sporazumu piše da „od sada“ nijedna strana neće pokretati vojne operacije niti pretiti jedna drugoj i da će osigurati „teritorijalni integritet i suverenitet“ Libana.

Konačni sporazum će dovesti do trajnog „prekida“ sukoba, navodi se u dokumentu.

Nije jasno kako će Izrael reagovati na ovu tačku.

Tačka 2: Poštovanje 'unutrašnjih poslova'

U tekstu dokumenta - pročitanom novinarima u razgovoru sa američkim zvaničnicima - piše da će SAD i Iran „poštovati međusobni suverenitet i teritorijalni integritet“ i uzdržati se od mešanja u unutrašnje poslove obe strane.

Ovo će verovatno naići na negativnu reakciju iranskih disidentskih grupa.

Ranije ove godine, Tramp je poručio iranskim demonstrantima da je „pomoć na putu“ tokom antivladinih demonstracija koje su zahvatile iranske gradove.

Pogledajte video: Amerka i Iran sklopili primirje - šta piše u sporazumu

Tačka 3: Produženi vremenski rok od 60 dana

Prema trećoj tački dokumenta, SAD i Iran će se obavezati na pregovore i postizanje konačnog dogovora u „maksimalnom“ roku od 60 dana, iako bi mogao da se produži uz obostranu saglasnost.

To odbrojavanje od 60 dana počelo je kada su lideri dve zemlje potpisali Memorandum o razumevanju.

• Zašto Iran dogovor sa Amerikom vidi kao pobedu
• Dogovor s Iranom privodi kraju rat koji je ogolio granice američke dominacije: BBC urednik
• 'Neka teče nafta': Okvirni sporazum Amerike i Irana o miru i otvaranju Ormuskog moreuza

Tačka 4: Amerika će okončati blokadu

SAD će početi sa uklanjanjem pomorske blokade i „svih poremećaja ili prepreka“ koje su postavljene iranskim lukama, stoji u četvrtoj tački.

Blokada će se u potpunosti okončati u roku od 30 dana, prema sporazumu i iranskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Tokom ovog perioda, broj plovila kojima SAD dozvoljavaju da prođu kroz iranske luke biće proporcionalan saobraćaju koji Iran obnavlja u Ormuskom moreuzu.

U roku od 30 dana od potpisivanja konačnog sporazuma, SAD su se obavezale da će ukloniti američke snage iz „blizine Irana“.

U praksi, to znači da će se američka vojska vratiti na položaje pre početka neprijateljstava 28. februara.

Tačka 5: Ormuski moreuz

U sporazumu se navodi i da će Iran „uložiti sve napore“ kako bi omogućio bezbedan prolaz komercijalnih brodova kroz Ormuski moreuz - bez naplate.

Ovo je bio značajan cilj SAD od početka rata i zatvaranja Ormuskog moreuza, što je dovelo do naglog rasta cena nafte na globalnom nivou.

U dokumentu piše da će saobraćaj početi da teče „odmah“, uzimajući u obzir potrebu za uklanjanjem tehničkih i vojnih „prepreka“ i sprovođenjem operacija razminiranja.

Zvaničnici su na ranijim brifinzima više puta nastojali da razjasne da se brodovima neće naplaćivati prolaz kroz Ormuski moreuz.

Na duži rok, u dokumentu se navodi da će Iran sarađivati sa Omanom i drugim državama Zaliva kako bi uspostavio „širi“ sporazum o upravljanju Ormuskim moreuzom.

SAD veruju da će Iran „agresivno“ potvrđivati vlastita prava, ali da države Zaliva „nikada“ ne bi prihvatile budućnost u kojoj postoji sistem naplate tranzita, rekao je zvaničnik.

• Rat SAD i Irana i oko fudbala: Šta (ni)je dozvoljeno iranskim fudbalerima
• Kako je bivši iranski predsednik Ahmadinedžad postao jedna od najčudnijih misterija rata
• 'Možda poslednji put čujete moj glas': Raste broj pogubljenja u Iranu od početka rata

Tačka 6: Novac za obnovu Irana

Šesta tačka Memoranduma o razumevanju kaže da će SAD i regionalni partneri razviti „konačan, obostrano dogovoren plan“ vredan najmanje 260 milijardi evra za obnovu i ekonomski razvoj Irana.

Konačni mehanizam biće dogovoren u roku od 60 dana od konačnog sporazuma, a sve licence, izuzeća i dozvole će izdati SAD.

Međutim, to ne znači da će SAD biti finansijski uključene.

Jedan zvaničnik je napomenuo da SAD nisu obavezne da plate „ni centa novca“ Iranu, niti da doprinesu fondu.

Kao hipotetički primer, zvaničnik je rekao da ako se Iran „ponaša kako treba“, vlasti Emirata bi mogle da izgrade elektranu u toj zemlji, uz blagoslov SAD.

Tramp i drugi zvaničnici su se mnogo potrudili da američkoj javnosti jasno stave do znanja da neće direktno plaćati Iranu, što, prema rečima administracije, stoji u oštroj suprotnosti sa nuklearnim sporazumom iz 2015. između Irana i Obamine administracije.

Tačka 7: Ukidanje sankcija

SAD će ukinuti sve ekonomske sankcije protiv Irana, pa i one uvrštene u rezolucije Saveta bezbednosti UN i one koje su SAD jednostrano sprovele.

Međutim, vremenski okvir je nejasan.

U dokumentu piše da će raspored biti dogovoren kao deo konačnog sporazuma, ali da obe strane priznaju njihove namere da „odmah“ reše pitanje u narednim pregovorima.

Iran je teško pogođen sankcijama, a američka kampanja - Operacija Ekonomski bes - nastojala je da odseče Teheran od globalnog finansijskog sistema.

• 'Beskrajni strahovi': Deca u Iranu će dugo osećati posledice rata
• 'Hezbolah se nikad neće razoružati': Zvaničnik pokreta za BBC
• Diplomatija visokih uloga: Kako je Pakistan postao domaćin pregovora Amerike i Irana

Tačka 8: Bez nuklearnog oružja

Iran je pristao da ne nabavlja niti kupuje nuklearno oružje, a obe strane su se složile da se bave obogaćenim uranijumom koji Teheran već poseduje.

Metod upravljanja materijalom je nejasan.

U dokumentu se navodi da će mehanizam „biti obostrano dogovoren“ u narednim razgovorima, ali da će, barem, biti „smanjen“ na mestu pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Visoki američki zvaničnik je ovo opisao kao „minimalni standard“ i „veliku pobedu“ za SAD.

Tramp je rekao da je sprečavanje Irana da ima nuklearno oružje bilo „99 odsto“ onoga što je želeo pokretanjem operacije „Epski bes“ ranije ove godine.

Pošto su SAD opisale sporazum kao zasnovan na učinku, ublažavanje sankcija navedeno u tački sedam, vezano je za to da li će Iran poštovati tačku osam.

Tačke 9 i 10: „Status kvo“

Sledeća dva dela sporazuma precizno navode da se SAD i Iran slažu sa „statusom kvo“ nuklearnog programa, dok se ne reši pitanje obogaćenog uranijuma.

U praksi, to znači da SAD neće uvoditi nove sankcije.

U međuvremenu, izdaće izuzeća za izvoz nafte, naftnih derivata i drugih povezanih usluga, kao što su bankarske transakcije i transport.

Tačka 11: Zamrznuti fondovi

Ova tačka je bila značajna prepreka pregovorima.

Iran je dugo insistirao da se njegova zamrznuta imovina oslobodi.

Jedanaesta tačka dokumenta navodi da se SAD „obavezuju da će u potpunosti staviti na raspolaganje zamrznuta ili ograničena sredstva“ posle potpisivanja Memoranduma o razumevanju i da će se procedure dogovoriti tokom pregovora.

Američki zvaničnik je novinarima rekao da će neka iranska imovina biti oslobođena posle potpisivanja Memoranduma o razumevanju.

Ukoliko se posle toga Iran bude pridržavao tačaka sporazuma, kao što je početak rada sa njegovim visoko obogaćenim uranijumom, dobiće ostatak zamrznutih sredstava kao vrstu nagrade.

Pogledajte video: Trampove kritike na račun Netanjahua

Tačke 12-14: Praćenje i završni pregovori

Poslednjih nekoliko tačaka dokumenta govore o logistici i kako će se sporazum odvijati.

SAD i Iran će uspostaviti „mehanizam“ za praćenje sprovođenja Memoranduma o razumevanju i poštovanja budućeg sporazuma, mada nije jasno kako će to izgledati u praksi.

SAD i Iran će započeti pregovore o konačnom sporazumu sada pošto je potpisan dokument.

Na kraju, Memorandum o razumevanju precizira da će konačni sporazum biti odobren obavezujućom rezolucijom Saveta bezbednosti UN.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Iranska 'flota komaraca': Skup čamaca muči Ameriku u Ormuskom moreuzu
• Kompanije koje su zaradile milijarde na ratu u Iranu
• Iran ima zalihe obogaćenog uranijuma, ali može li da napravi nuklearno oružje