Šest načina da navedete djecu da jedu povrće

Navesti decu da jedu dovoljno povrća ume da bude prilično teško.

Roditeljski forumi i čet grupe puni su pitanja poput: „Da li je normalno da moja deca jedu samo bež hranu?“

Jedan od razloga za to je što njihova preferencija prema slatkoj hrani počinje veoma rano.

Čak i majčino mleko sadrži prirodne šećere od kojih ono može da bude prilično slatko.

Jednom kad počnu da jedu čvrstu hranu, navesti ih da pojedu brokoli ili kašiku spanaća ume da bude zaista težak zadatak.

Ali deci je potrebna raznovrsna ishrana koja sadrži mnogo voća i povrća.

Loša ishrana utiče na kogniciju, koncentraciju, ponašanje, pa čak i školski uspeh.

Gojaznost među decom je u porastu, što je povezano sa dugoročnim zdravstvenim problemima, kao i lošim obrazovnim ishodima.

Srećom po roditelje, istraživači su se pozabavili novim načinima da se poboljša ishrana kod dece i otkrili neka inovativna rešenja.

Postoji šest jednostavnih rešenja za koje nauka kaže da možete da isprobate kod kuće.

1. Često izlaganje

Davanje deci što više različitih tipova povrća još u ranom detinjstvu – i to često – može da dovede do pozitivnih promena, kaže Merion Heterington, profesorka biofiziologije na Univerzitetu u Lidsu, u Velikoj Britaniji.

Najuspešnije vreme za unapređenje odnosa vašeg deteta prema povrću je u predškolskom uzrastu.

„Ako ne započnete da povećavate izloženost deteta povrću do pete godine, već je prekasno“, kaže Heterington.

Studije su pokazale da je deci obično potrebno nekoliko ponovljenih izlaganja pre nego što prihvati neku novu hranu.

Dokazi su oprečni, međutim, kad je u pitanju koliko tačno puta treba da im ponudite hranu da bi je prihvatila - od pet do 15.

To verovatno odražava činjenicu da su sva deca različita.

Deci mlađoj od jedne godine možda je potrebno manje izlaganja nego predškolcima (3-4 godine), koji obično iskazuju više nivoa averzije prema isprobavanju nove hrane.

Ovaj proces može da započne čak i pre nego što je dete rođeno.

Postoje dokazi da se ono što majka pojede prenosi na fetus preko plodove vode i može da utiče na preferencije novorođenčeta prema hrani.

2. Prvo ponudite povrće

Prosto govoriti deci da je hrana dobra za njih može da vam se obije o glavu, jer su deca sklonija da odaberu hranu opisanu kao „ukusnu", a ne kao „zdravu“.

Umesto toga, razmišljajte kad ćete im tokom obroka ponuditi povrće.

Serviranje povrća na početku obroka, kad su deca najgladnija, povećava verovatnoću konzumiranja.

„Deca će često jesti prvo ono što najviše vole“, kaže Heterington.

„I onda kad stignu do graška, više ga ne žele.“

I zato bi moglo da pomogne uklanjanje te konkurencije u vidu druge visokokaloričnije hrane.

Ohrabrivanje na povrće prvo takođe pomaže deci da se ne prejedu, kaže Barbara Rols, profesorka nutricione nauke na Državnom univerzitetu Pensilvanija, u SAD.

I dok povrće nije uobičajeni deo doručka u zapadnjačkoj ishrani, ne postoji razlog zašto ne može da se jede odmah ujutro.

Mogli biste da pokušate dodavanjem pečuraka i spanaća u omlet ili tikvica u mafine.

Na jednom ispitivanju iz 2023. godine, sprovedenom u osam britanskih vrtića, istraživači su otkrili da deca jedu povrće za doručak u više od 60 odsto slučajeva.

Ali važno je da im ponude.

• Šta jedu deca u obdaništima i zašto u pojedinim gradovima nije bilo voća usred leta
• Ishrana dece sa autizmom: Borba za svaki zalogaj
• U svetu ima više gojazne nego pothranjene dece: UNICEF

3. Povećajte veličine porcija zdravije hrane

Ako uvođenje povrća u doručak ili pred obroke deluje nerealno, jedan od pristupa bi mogao da glasi prilagoditi odnos onoga što se servira.

Smanjite količinu visokokaloričnih sastojaka u korist povrća.

Ili u praksi, povećati povrće kao prilog ili nastrugati povrće kao što su šargarepa i tikvice u sosove.

Studije pokazuju da ljudi obično jedu istu količinu hrane i povećanu količinu povrća kad se odnos mesa i povrća u porciji promeni.

Povećanje količine voća i povrća za 50 odsto na tanjiru deteta pokazalo se da povećava količinu koju ona pojedu.

Druga istraživanja su pokazala da predškolci jedu više povrća, a manje nezdrave hrane kad dobiju izbor između različitih vrsta povrća u vreme obroka.

4. Promenite izgled povrća

Promena načina na koji dete doživljava hranu koju jede takođe donosi rezultate.

Uzmite u obzir da većina onoga što želimo da jedemo kreće od naših očiju.

Suočena sa više opcija, deca gravitiraju ka hrani koja izgleda najpoznatije i najatraktivnije.

To znači da promeniti kako se hrana servira može da pomogne deci da jedu više povrća.

Tim je otkrio da su deca bila sklonija da jedu novu hranu kad im je bila predstavlja umetnički na tanjiru.

Druga istraživanja su pokazala da deca jedu više voća i povrća ako su naseckana u zanimljive oblike, kao što su leptir, cvet ili meda, pokazujući da ako zdravu hranu pretvorite u zabavu, to može da joj pojača atraktivnost.

Učiniti zdravu hranu vidljivijom i pristupačnijom kao grickalicu takođe podstiče na konzumaciju, pokazala su istraživanja.

Pokazalo se da deca starosti od 10 do 13 godina jedu i biraju više povrća kad im je ponuđeno više vrsta u jednoj posudi sa unapred određenim porcijama, nego na nekoliko različitih tanjira.

Takođe se pokazalo da predškolci jedu 36 odsto više povrća kad je hrana podeljena u porcije na tanjiru sa različitim izborom.

• Grašak protiv pogačica - šta deca jedu u školama
• Osećaj gladi ume da prevari: Kolike treba da vam budu porcije
• Sedam vrsta hrane koje bi trebalo više da jedete

5. Jedite zajedno

Ono što roditelji jedu igra ogromnu ulogu u normalizovanju onoga što deca očekuju da jedu.

Ako roditelji jedu nezdrave grickalice veća je verovatnoća da će to raditi i njihova deca.

Roditelji koji jedu brzu hranu ili preskaču doručak takođe su skloniji da imaju decu koja će raditi to isto.

Studija sprovedena na školskoj deci na Novom Zelandu pokazala je da su deca roditelja koji jedu zdravije jela manje torti, čokolada i drugih slatkih grickalica.

Slično tome, deca čiji su roditelji redovno predstavljali uzor za zdraviju ishranu pokazalo se da uživaju u više voća i povrća.

Jedenje zajedno najmanje tri puta nedeljno povezano je sa zdravijom telesnom težinom, boljim prehrambenim navikama i povećanom verovatnoćom da se hrane zdravije ako i roditelji to rade.

Jedna studija takođe je pokazala da su oni koji su učestvovali u redovnim porodičnim obrocima imali veći nivo zdravije fizičke forme i da su pili manje zašećerenih sokova.

6. Zabavljajte se

Veliki deo onoga što jedemo potiče od našeg odnosa prema hrani.

Istraživači takođe upozoravaju da vršenje pritiska na decu da jedu određenu hranu može da dovede do manjeg uživanja u hrani i manje zdrave ishrane.

Slično tome, nagrađivanje dece nezdravim slatkišima može da poveća njihovu preferenciju prema toj hrani.

Ali naprosto pustiti decu da se igraju sa hranom može da pomogne u smanjenju averzije prema hrani, prema jednoj studiji.

Istraživači su ohrabrivali decu da dodiruju, njuše i zgledaju sastojke kao što su cvekla i leblebije, ne očekujući od njih da ih isprobaju.

Deca su postala otvorenija prema nepoznatim sastojcima i bila spremnija da ih kasnije isprobaju.

Ohrabrivanje dece da učestvuju u kuvanju takođe je pomoglo da se poveća njihova želja za jedenjem nepoznate hrane.

Eksperimentalni kuvar Jozef Jusef, koji je sarađivao na ovoj studiji, kaže da je ključno preoblikovati način na koji deca doživljavaju hranu.

„Ima nečega u pretvaranju svega u igru i učestvovanju u čulnoj igri što funkcioniše kod dece“, kaže on.

„Kad su u veoma opuštenom ležernom okruženju bez pritisaka, deca su veoma voljna da se poigraju sa hranom i iskuse je i pokušaju da eksperimentišu sa različitim stvarima.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto svaka kultura ima lekovitu supu
• Kako ultraprerađena hrana utiče na mikrobiom creva
• Utiču li zaista čia semenke i maslinovo ulje na zdravlje creva
• Šta treba jesti u različitim periodima života
• Iznenađujuće zdravstvene koristi čaše soka od pomorandže
• Kako su grickalice promenile način na koji se hranimo