Frensis Halzen, belgijsko-američki naučnik, dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 2026. za rad na subatomskim (manjim od atoma) česticama na Južnom polu, saopštio je žiri.
Halzen je nagrađen „za odlučujući doprinos opservatoriji IceCube Neutrino (Ajs kjub neutrino) i otkriće visokoenergetskih neutrina astrofizičkog porekla“, saopštio je žiri.
Rad koji je nagrađen najvišim naučnim priznanjem usredsređen je na opservatoriju Ajskjub (IceCube Neutrino Observatory), jedinstveno istraživačko postrojenje u dubokom ledu Antarktika.
Halzenov višedecenijski doprinos ovom projektu stvorio je osnovu za nova astrofizička posmatranja.
Glavni naučni proboj za koji je dodeljena nagrada jeste uspešna detekcija visokoenergetskih neutrina iz dubokog svemira.
Ove čestice putuju kosmosom gotovo bez prepreka, zbog čega ih je izuzetno teško zabeležiti, ali one donose ključne informacije o udaljenim izvorima zračenja.
Halzenov rad otvara potpuno novi prozor u najenergičnije fenomene našeg univerzuma, prva su reagovanja stručne zajednice koje su usledile odmah posle objave o Nobelovoj nagradi.
Njegove kolege naučnici ističu da ovo otkriće pruža astronomima mogućnost da posmatraju i razumeju kosmos na način koji do sada nije bio izvodljiv.
Dobitnike Nobelove nagrade za fiziku bira Kraljevska švedska akademija nauka, laueratu pored priznanja sleduje i oko milion evra.
Pogledajte video: Od maline do Mlečnog puta - šećer iz svemira
Nobelove nagrade su ustanovljene testamentom švedskog pronalazača i preduzetnika Alfreda Nobela, koji je bogatstvo delimično stekao pronalaskom dinamita, podseća agencija Rojters.
Prvi put dodeljene 1901. godine, nagrade odaju počast dostignućima u nauci, književnosti i miru, dok je priznanje za ekonomiju kasnije dodala švedska centralna banka.
Fizika je zauzimala istaknuto mesto u Nobelovom testamentu i nagrada ostaje jedno od najviših priznanja u ovoj disciplini.
Među dosadašnjim dobitnicima su neke od najslavnijih ličnosti nauke, poput Alberta Ajnštajna, Marije i Pjera Kirija, Maksa Planka i Nilsa Bora, čiji je rad pomogao u postavljanju temelja moderne fizike.
Prošlogodišnja nagrada za fiziku dodeljena je naučnicima iz SAD, Džonu Klarku, Mišelu Devoreu i Džonu Martinisu, za eksperimente koji su demonstrirali principe kvantne fizike u akciji, istraživanje za koje se smatra da pomaže unapređenju sledeće generacije računarstva i drugih digitalnih tehnologija.
Ovo je druga ovogodišnja Nobelova nagrada koja je predstavljena, posle priznanja za dostignuća u medicini.
Nobelove medalje dobitnicima uručuje švedski kralj Karl Gustav na ceremoniji u Stokholmu 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela.
Posle dodele nagrada sledi raskošan banket u gradskoj kući Stokholma.
Nagrada za mir, jedina Nobelova nagrada koja se ne dodeljuje u Švedskoj, uručuje se odvojeno na ceremoniji u Oslu, glavnom gradu Norveške.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Hoćemo li moći da rađamo bebe u svemiru
- Šećer iz malina pronađen u međuzvezdanom svemiru
- 'Najveći istraživački podvig čovečanstva': Svemirska letelica koja je promenila naše viđenje Sunčevog sistema
- Nova mapa univerzuma otkriva tragove misteriozne tamne energije
- Postoji li više od jednog univerzuma
- Naučnici se utrkuju da otkriju zašto postoji svemir
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
