Zašto su neki ljudi magnet za komarce

Ketrin Vang

BBC.com

Ja sam pravi magnet za komarce.

Bez obzira gde odem na letnji odmor, jedno je sigurno - komarci će me izujedati.

Ostaju mi veliki otoci koji nesnosno svrbe i muče me nedeljama.

Ljudi u mom društvu prođu bez ijednog ujeda.

A onima koje komarci ipak ujedu često ostane samo sitna crvena tačkica.

Moji prijatelji se godinama šale da mi je krv „neodoljivo slatka".

Ispostavlja se da su možda u pravu.

Naše telo oslobađa brojne biološke signale, među kojima su miris daha i tela koji određuju koliko je neko privlačan komarcima.

Signali nekih ljudi su komarcima jednostavno neodoljivi.

Evo tri načina na koje ove krvopije mogu da vas pronađu.

Ugljen-dioksid signal za idealnu metu

Ljude ujedaju samo ženke komaraca.

Naša krv im je potrebna zbog proteina koji su im neophodni za razvoj jaja.

Plen pronalaze pomoću vizuelnih i mirisnih signala, odnosno vida i čula mirisa, sa udaljenosti od oko 10 metara.

Među tim signalima su i oblaci ugljen-dioksida (CO₂) koje izdišemo i oslobađamo preko kože.

Ugljen-dioksid iz ljudskog daha šalje signal koji kod komaraca aktivira ponašanje usmereno na pronalaženje domaćina, preko njihovog čula mirisa.

Zbog toga su komarcima odrasli privlačniji od dece, jer proizvode više ugljen-dioksida.

Ali to znači i da komarce privlače izvori ugljen-dioksida koji nisu ljudi, zbog čega su suvi led i boce sa ugljen-dioksidom korisni za hvatanje komaraca.

Telesna toplota pojačava privlačnost

Istraživanja pokazuju da komarce privlače i toplota i vlaga (pri čemu ugljen-dioksid dodatno pojačava privlačnost prema izvorima toplote).

Zbog toga su trudnice dvostruko privlačnije komarcima nego žene koje nisu trudne.

Razlog je to što trudnoća povećava metaboličke potrebe organizma i obim disanja, pa se oslobađa više telesne toplote i izdiše više ugljen-dioksida.

„U sebi imate malu peć, jednostavno ste topliji", kaže Stiv Lindzi, profesor entomologije u oblasti javnog zdravlja na Univerzitetu u Daramu u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).

Ljudi koji vežbaju takođe mogu privremeno da budu privlačniji komarcima, naročito tokom i neposredno posle fizičke aktivnosti zbog povećanih metaboličkih potreba koje povećavaju proizvodnju CO2, zbog čega telo postaje toplije i više se znoji.

Takođe, ljudi krupnije građe i veće telesne težine mogu da budu privlačni komarcima, jer po pravilu proizvode više toplote i izdišu više ugljen-dioksida.

Miris kože privlači komarce

Kada se dovoljno približe (na manje od 10 metara), komarci moguće žrtve prepoznaju pomoću mnogih signala, među kojima su miris kože i daha.

„U suštini, miris određuje koga će komarac ujesti", kaže Lindzi.

„Razliku prave sitna, isparljiva organska jedinjenja.

„Komarci žive u svetu hemijskih signala".

Lindzi i drugi naučnici su opovrgli mit da su ljudi koji imaju „slatku krv" privlačniji komarcima, i utvrdili su da komarce privlači naš jedinstveni „miris kože".

Mikrobiom kože razlaže ugljene hidrate, masne kiseline i peptide na površini kože u isparljiva organska jedinjenja koja lako dospevaju u vazduh i koja komarci mogu da razlikuju.

Na našoj koži postoji više od 500 različitih isparljivih organskih jedinjenja.

Komarce već privlače amonijak i mlečna kiselina na našoj koži, a prisustvo karboksilnih kiselina dodatno pojačava tu privlačnost.

Istraživači na Univerzitetu Rokfeleru u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) analizirali su miris kože 64 ljudi koji su šest sati nosili navlake od najlona.

Komarci su potom mogli da biraju između tih najlonskih uzoraka, koji su služili kao svojevrsni „sakupljači mirisa", i jasno su pokazali da ih više privlači miris ljudi koji su imali viši nivo karboksilnih kiselina.

Naučnici su za svakog učesnika izračunali stepen privlačnosti za komarce i utvrdili da je najveći rezultat bio čak 100 puta veći od najnižeg.

Te razlike ostale su gotovo nepromenjene tokom godina, bez obzira na promene životnih navika.

„Koliko ste privlačni komarcima u odnosu na druge ljude uglavnom je predodređeno", kaže Lindzi.

Mikrobiom kože takođe može da utiče na našu privlačnost komarcima.

Istraživači na Univerzitetu u Vageningenu u Holandiji utvrdili su da su ljudi koji su bili naročito privlačni komarcima koji prenose malariju imali drugačiji sastav bakterija na koži - brojniju, ali manje raznovrsnu bakterijsku zajednicu - u odnosu na one koje su bili manje privlačni komarcima.

Razlog bi mogao da bude to što bakterije na koži imaju važnu ulogu u stvaranju karakterističnog mirisa tela, a bez bakterija, ljudski znoj praktično nema mirisa za ljudski nos.

Istraživanja sprovedena na blizancima pokazala su da jednojajčani blizanci podjednako privlače komarce, dok se kod dvojajčanih blizanaca ta privlačnost razlikuje, što ukazuje da miris tela koji utiče na to koliko smo privlačni komarcima može da se nasledi.

Nisu svi ujedi isti

Ljudi mogu veoma različito da reaguju na ujede komaraca.

Studija asocijacija na celokupnom genomu otkrila je snažnu genetsku vezu između gena našeg imunog sistema i načina na koji organizam reaguje na ujede komaraca.

Zanimljivo je da se ti delovi genoma poklapaju sa onima koji su povezani sa alergijama.

Osim toga, genetska sklonost ka izraženijim reakcijama na ujede (veći otoci i jači svrab) može da utiče na utisak da ste pravi magnet za komarce.

„Neki ljudi misle da ih komarci češće ujedaju jer burnije reaguju na ujede", kaže Ferguson.

„Neke komarci možda često ujedaju, ali gotovo uopšte ne reaguju".

Iako su neki od nas, iz bioloških razloga, lakša meta za komarce, niko nije potpuno izvan njihovog „radara".

„Čak i ako mislite da vas komarci ne ujedaju, ipak treba da se zaštitite", savetuje Ferguson.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kako pobediti komarce: Ogluveti ih
• Neuništivi, dosadni mali krvopija
• Raste rizik od bolesti koje prenose komarci u Evropi