Palab Goš, Nauka
Veruje se da je zalutala raketa Spejs Iksa Ilona Maska udarila u Mesec i napravila krater, što pruža naučnicima jedinstvenu priliku za istraživanja koja bi mogla da pomognu budućim misijama.
Prazni gornji deo rakete Falkon 9 udario je u Mesec blizu Ajnštajnovog kratera brzinom od oko 8.700 kilometara na sat.
Amaterski astronomi bi teško primetili kratki, dramatični bljesak koji je nastao čak i uz pomoć najsavremenijih teleskopa, ali veće opservatorije na američkom kontinentu trenutno analiziraju informacije.
Mogli bi da prođu dani ili čak nedelje pre nego što se sklopi čitava slika o tome šta se desilo i šta iz toga možemo da naučimo - ali za planetarne geologe, ovaj slučajni sudar pravi je dar za nauku s neba.
Raketa Falkon 9 Spejs Iksa je model za višekratnu upotrebu i bio je poslat u svemir u nekoliko misija.
Njegov dizajn omogućuje da se deo rakete vrati na Zemlju, dok se drugi delovi odvajaju u svemiru.
Raketa je uzletela sa Floride u januaru prošle godine, ponevši u svemir dva lunarna sletača.
Njen posao bio je da ispali gornji stepen toliko snažno da pošalje oba sletača izvan Zemljine orbite i na putanju ka Mesecu - ta misija bila je uspešno ispunjena.
Potrošeni stepen - veličine petospratne zgrade i težak najmanje 4.000 kilograma - ostao je da lebdi u dugoj, kružnoj orbiti koja se isteže ka Mesecu i nazad.
U narednih 18 meseci, blaga gravitaciona vuča Zemlje, Meseca i Sunca, zajedno sa stalnim sunčevim svetlom, blago ga je pogurala.
Astronomi koji su pratili raketu na kraju su izračunali da su je ta blaga gurkanja usmerila na putanju ka Mesecu i da je počela svaki dan da se ubrzava.
Udar se desio usred bela dana, ali sićušni bljesak koji je proizveo bio je suviše slab da se vidi iz raznih delova Zemlje, čak i kroz teleskop.
Amaterski astronomi koji ga prate u mraku takođe bi imali vrlo malo realne šanse da vide blesak, imajući u vidu da bi on trajao svega delić sekunde.
Ali mogli su možda da vide oblak dima koji se protezao čak 100 kilometara i trajao nekoliko minuta.
Čak ni svemirske letelice u orbiti oko Meseca nisu bile na pravom mestu u pravo vreme da bi videle udar uživo.
Južnokorejski orbiter Danuri imao je najbolje šanse za to, jer je prošao pored mesta malo pre udara.
Njegov tim rekao je za korejske medije da će bilo kakav snimak biti objavljen tek kad istraživači obave sve analize.
U sledećih nekoliko dana, Nasin Lunarni izviđački orbiter naći će se u položaju da fotografiše samo mesto i tako omogući da se uporede slike pre i posle udara.
Naučni podaci i verovatno prvi snimci doći će iz moćnih teleskopa na američkom kontinentu gde je nebo još mračno.
Čak i tad, otkrivanje predmeta visokog 14 metara dok udara u površinu Meseca na 385.000 kilometara neće biti lako.
Obrada slike da bi se ona očistila može da potraje satima, danima ili čak nedeljama, dok naučnici proveravaju i obrađuju podatke.
Zato što istraživači već znaju tačnu veličinu rakete, brzinu i tačku udara, ovaj sudar se iz nasumične nesreće pretvara praktično u retki kontrolisani eksperiment.
Radi se o trenutku iz snova za planetarne naučnike zato što im omogućuje da testiraju sopstvene modele kako udari kopaju kratere, razbacuju krš preko površine i šalju potrese kroz unutrašnjost Meseca.
Ovi podaci imaju praktičnu vrednost.
Otkriće koliko kamenja i prašine udar može da razbaca pomoći će inženjerima da osmisle bezbednije letelice za sletanje i buduće Mesečeve baze, izračunavši koliko daleko krš može da ode i koliko jako zemlja može da se zatrese u blizini.
Materijal koji izleti na površinu iz dubine tla nudi sveže uvide u geologiju Meseca, nadovezavši se na ono što naučnici već znaju o zemaljsko-mesečevom sistemu formiranom pre 4,5 milijardu godina.
Ovo nije prvi put da je objekat koji je napravio čovek udario u Mesec.
Od 1959. godine, desetine svemirskih letelica udarale su u njega, neke slučajno, a mnoge namerno zbog naučnih ispitivanja.
Sovjetska sonda Luna 2 bila je prva, praćena NASA sondama Rendžer iz 1960-ih, nekoliko raketnih stepena iz ere Apola, i skorije misije LCROSS 2009, koja je bila namerno oborena u potrazi za ledom.
Poslednji potvrđeni nenamerni udar, iz 2022, naučnici veruju da je bio zaostali buster iz kineske lunarne misije lansirane još 2014. godine - podsetnik da nam se ova vrsta svemirskog krša tiho gomila nad glavama već više od pola veka.
Pogledajte snimak ranijeg lansiranja rakete Falkon 9
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Raketa kompanije Ilona Maska udara u Mesec, 'nema opasnosti po Zemlju'
- Zašto nam pun Mesec toliko znači i zašto je ponekad crven
- 'Nijedan čovek do sada ovo nije video': Artemis Dva otišao najdalje od Zemlje u istoriji
- Može li bilo ko 'posedovati' Mesec
- Da li je Artemis Dva pokazao da bi čovek ponovo mogao da sleti na Mesec
- Tri zanimljiva trenutka na putovanju Artemisa Dva do Meseca
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
