'Sestre po spermi': Tek u dvadesetim smo otkrile da smo imale istog oca davaoca

Nataša, Džema i Helen su odrasle verujući da znaju ko su im očevi.

Tek je decenijama kasnije, kad su uradile DNK test, otkriveno da su sve začete uz pomoć istog davaoce sperme.

Budući da su bile začete pre nego što je uvedena regulativa 1991, one kažu da su bile deo generacije dece nastale tokom perioda „Divljeg zapada“ u donaciji sperme.

One sebe nazivaju „sestrama po spermi“, zajedno istražuju novootkriveno sestrinstvo i opisuju prvi susret kao „bajku, nešto što je delovalo magično - na sve strane su se ronile suze radosnice“

Džema i Helen Hiks odrasle su zajedno u Berkširu i mislile su da ih je odgojio njihov biološki otac.

Tek su u poznim dvadesetim saznale da su nastale uz pomoć davaoca sperme, ali nisu imale predstavu da li se radilo o istom čoveku jer je evidencija bila ograničena u vreme kad su bile začete.

„Onomad je donacija sperme bila pravi pravcati Divlji zapad i mnogim roditeljima je bilo rečeno da odgajaju dete kao da je njihovo vlastito, bili su uslovljeni da ništa ne govore“, kaže Džema (36), koja živi u Sariju.

Tek je u avgustu 1991. formirana britanska Uprava za oplodnju i embriologiju (HEFA) i uvedene su smernice.

DNK test ne samo da je potvrdio da one imaju istog biološkog oca, već ih je upoznao i sa njihovim novim sestrama.

„Osećala sam se fizički drugačije, osećala sam se kao da ne znam ko sam i počela sam da dovodim u pitanje svaki sićušni detalj koji sam napravila, pitajući se da li je za to zaslužna moja genetika“, kaže Džema.

Za 35-godišnju Helen, koja živi u Hempširu, nakon prvobitnog šoka, vest joj je donela osećaj jasnoće.

„Ophrvao me je istinski neobičan, preovlađujući osećaj spokoja, kad se osvrnem na određene tačke u mom životu, odjednom stvari imaju mnogo više smisla“.

• Koliko često treba da imate seks
• Vantelesna oplodnja - ko i kako može da se prijavi na sajtu eUprava
• Srbija uvezla prve pakete reproduktivnog materijala za vantelesnu oplodnju o trošku države

U međuvremenu su se povezale sa još dve sestre od istog davaoca, a jedna od njih je Nataša Goldstin-Opasiak (36), koja živi u Eseksu.

Ona je otkrila da je začeta uz pomoć davaoca kad je imala 21 godinu, ali nije uradila DNK test sve dok nije imala 31.

„Uradila sam to zato što sam bila fascinirana željom da saznam šta čini drugi deo mene. Ni za milion godina nisam pomislila da ću pronaći sestre“, kaže ona.

„Dobijete notifikaciju preko mejla koji vam kaže da imate rođake, praktično. To je bukvalno kao Tinder, kaže vam da ste se uparili - a ovo su vaše polusestre.“

Helen i Džema su se obratile Nataši i u roku od mesec dana su se dogovorile da se sretnu.

„Oduvek kažemo da smo se međusobno privlačile kao magneti“, kaže Džema.

„Mislim da smo u roku od minut otkako smo sele sa Nat shvatila da pričamo na isti način, imamo iste stavove o stvarima, prilično je uvrnuto, ali je i magično.“

Takođe su otkrile da su bile blizu da im se ukrste putevi ranije.

Džema i Nataša su bile u istoj spavaonici na istom univerzitetu u Lidsu 15 godina ranije.

„Tužno je što nam je bio uskraćen pristup jedna drugoj dok smo odrastale, mogle smo da se družimo, zajedno da slavimo rođendane - tužno je pomisliti koliko je toga propušteno“, kaže Džema.

Sve tri imaju slične karakteristike kao što je kreativnost.

Džema je studirala umetnost, Helen muziku a Nataša ples, i sve su bile nastavnice ili predavačice u nekom trenutku.

„Nisam odrasla u posebno kreativnom domaćinstvu, ali kad znate da potiče od kreativnog soja, sve se uklapa, uklopi se i vaš vlastiti osećaj vrednosti“, kaže Džema.

Sve tri sestre govore o tome kako kad znate vaše poreklo to utiče i na vaš identitet.

Otac koji je odgojio Džemu i Helen je Velšanin i njih dve su odrasle posećujući taj kraj zemlje i navijajući za velški ragbi tim.

„Mislim da je biti Velšanin veoma važan deo našeg odrastanja, odrasle smo sa snažnim osećajem ponosa“, kaže Džema.

Sasvim slučajno, DNK test je pokazao da je njihov biološki otac bio delimično velškog porekla.

„Srećom po nas, nije se mnogo toga promenilo, ne znam kako bi bilo da smo otkrile da smo Francuskinje ili tako nešto, bila bih tužna osećajući se da velška zajednica nije deo našeg sklopa“, dodaje Džema.

Nataša nije odrastala misleći da je Velšanka, ali je imala veze za njima.

„Zapravo sam provela mnogo vremena u severnom Velsu u detinjstvu, na mestima kao što su Bangor i Gvined, tako da se na neki neobičan način već osećam veoma povezanom sa Velsom.

„Kad sam saznala da je gospodin davalac odatle, to me je zapravo veoma usrećilo.“

Helen dodaje: „Jednom kad saznate ko ste zapravo, a mi smo imale velike sreće što smo to uspele, to vam pruža jedan ogroman osećaj spokoja.“

Sestre su uspele da otkriju ko im je biološki otac i obratile mu se, na šta su bile dočekane sa „ljubaznošću i pozitivnošću“.

HEFA je saopštila da je od 1991. više od 85.000 ljudi rođeno iz tretmana davaoca na licenciranim britanskim klinikama.

Zbog izmene britanskog zakona iz 2005, više nije moguće donirati spermu, jajne ćelije ili embrione anonimno.

To znači da kad dete začeto doniranom jajnom ćelijom, spermom ili embrionom napuni 18 godina, može da izabere da sazna nešto o prepoznatljivim informacijama davaoca i pokuša da ga kontaktira.

Njih tri kažu da su nerazdvojne kao „sestre po spermi“ i pokrenule su istoimeni podkast.

„Mislim da smo se nas tri osećale prilično usamljeno i osećale smo da samim tim što možemo da razgovaramo o tome, možemo da pronađemo odgovore i bolje upoznamo jedna drugu“, kaže Nataša.

„Izgradile smo sestrinstvo stvorivši ovaj podkast.“

„Moramo toliko toga da nadoknadimo, neverovatnih 30 godina“, dodala je Džema, koja kaže da se zbog podkasta oseća kao da je još bliža sa Helen.

Ova trojka je takođe željna da ljude bolje upozna sa začećem preko davaoca, nešto što je Nataša opisala kao „prećutanu temu“.

Ona kaže da nailazi na „puku zbunjenost i nimalo razumevanja šta to uopšte znači“ kad kaže ljudima da je začeta preko davaoca.

Iako sada postoji bolja regulativa, one kažu da i dalje ne postoji zaštita za svu decu začetu preko davalaca.

Sestre ne znaju koliko još braće ili sestara imaju – aktuelno ograničenje od 10 porodica po davaocu nije postojalo kad su one bile začete.

Skorašnja istraga BBC-ja na velškom je pokazala kako društvene mreže i aplikacije podstiču neregulisanu donaciju sperme.

„HEFA je uradila jako mnogo toga da bi osigurala da regulisani ljudi imaju priliku da saznaju ko su njihovi davaoci“, kaže Džema.

„Zakoni su se jako popravili, ali, nažalost, stiče se utisak da se sav taj vredan trud poništava uz porast sperme koja stiže sa Fejsbuka.

„Mi smo bile rođene u eri kad nisu postojala pravila, a nije baš mnogo drugačije ni sada.

„Mislim da samo ako možemo da budemo glas sledeće generacije dece rođene uz pomoć donatora, uz malo sreće to može da inspiriše neke roditelje da dobro razmisle o čuvanju tajne ili nepostavljanju pitanja.“

Helen kaže da su deca koja su začeta uz pomoć donatora sperme „bile potpuno bez glasa u toj tački“, a ona i njene sestre se nadaju da će biti „glas implikacije da ipak imaju“.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kako je Dragana dobila ćerku posle 18 godina borbe zahvaljujući vantelesnoj oplodnji
• 'Skrivena sperma': Nada za muškarce kojima je rečeno da su neplodni
• Kolumbijka rodila blizance različitih očeva: Kako je to moguće
• Spermatozoidi su aktivniji leti: studija
• Zašto davaoci sperme imaju stotine dece