Kako preživjeti tinejdžera: Razumijevanje, razumijevanje, razuminevanje, pa ko uspije

Nekada se iza te tuge krije strah od odbačenosti, osjećaj nepripadanja, usamljenosti, brige ili stida, navodi psihološkinja Lana Vučičević Miladinović

511 pregleda 0 komentar(a)

Ilustracija, Foto: Getty Images

29.08.2026. 09:12h

Jelena Subin

BBC novinarka

Ne sećam se tačno kada se to dogodilo, ali imala sam utisak da je moja tada 12-godišnja ćerka legla da spava kao dete, a probudila se kao blesavi, da ne kažem „poludela“ pubertetlijka i tinejdžerka.

Imam osećaj da je pre godinu dana neko ukrao moju ćerku i dao mi drugu.

Lupanje, treskanje, vika, pa plač, a onda smeh i izvinjavanje zbog svega ovog prethodnog.

I tako u krug.

Isti taj krug emocija budi se i u meni, pa ih na smenu doživljavamo.

„Adolescencija je period velikih promena, ne samo kod deteta, već u čitavoj porodici.

„Traži prilagođavanje, promenu pravila i ravnoteže, pa zato nekad može biti teška i izazovna, a roditelji često kažu 'kako da ovo preživimo'“, kaže Lana Vučičević Miladinović, psihološkinja za BBC na srpskom.

Razumevanje, razumevanje, razumevanje, pa ko uspe.

Tako bi, shvatam, trebalo da se ponašam prema tinejdžeru.

„Jedna od glavnih strategija 'preživljavanja' jeste da pokušamo da razumemo šta se dešava iza ponašanja, koje može roditelje da frustrira, zabrine ili 'izbaci iz koloseka'.

„Iza drskog odgovora, često je skrivena nesigurnost, iza povlačenja je prirodna potreba za privatnošću razvijanjem sopstvene autonomije, a iza ljutnje i besa su često strah ili tuga“, kaže Vučičević Miladinović.

Nekada se iza te tuge krije strah od odbačenosti, osećaj nepripadanja, usamljenosti, brige ili stida, dodaje psihološkinja.

Pubertet puta tri

Dok razgovaram sa Ivanom Mirković, majkom tri devojčice, najmanje deset puta prekida razgovor jer su je zvale ćerke.

Najstarija ima skoro 14 godina, srednja 12, a najmlađa pet.

Na pitanje kako prolazi kroz dva puberteta i sprema se za treći, kratko mi je sa osmehom odgovorila:

„Opušteno i uz malo više rakije. Kad najmlađa bude ušla u pubertet, valjda ću da oguglam.

„Sad se trudim da budem mirna i staložena, sve dok ne eksplodiram, pa svi galamimo, onda se rasplačemo i na kraju se smejemo", kaže ova Pančevka za BBC na srpskom.

Suprug i ona zajedno prolaze kroz dečiji pubertet, tata je malo stroži, ali neko mora da učvrsti granice koje se postave.

„Kad im pričamo kako je meni bilo u pubertetu i da se to u kući nije ni pominjalo, one se smeju.

„Sa najstarijom ćerkom mi je bilo najčudnije kada je ušla u pubertet, jer o tome nisam ni razmišljala. Srednja je u to samo uletela, a nadam se da će sa najmlađom biti i najlakše", kaže Ivana.

Ako ne bude tako, dodaje, ne zna kako će da izdrži, jer je i ona na korak od ulaska u perimenopauzu i promena raspoloženja.

Kako moja tinejdžerka preživljava mene

Odmah da kažem, nisam ja pričala sa njom.

Ovako ona, 13-godišnja Lola, vidi nas.

„Ako tinejdžer u nekom trenutku nije zainteresovan da priča, roditelj treba da ga pusti.

„Roditelji ne treba da budu grubi, jer smo tinejdžeri i moraju normalno da se ponašaju, a ne da nam daju tolike zabrane, jer smo počeli da budemo stariji", kaže Lola.

Mama je kritikuje kakvu muziku sluša, dodaje.

„Mene briga za maminu kritiku, jer ja nju ne kritikujem kakvu muziku ona sluša.

„Sa drugarima ne razgovaram o mom odnosu sa roditeljima, jer je to privatno", kaže.

Ima stvari koje bi volela da su drugačije.

„Volela bih da me mama manje ispituje kada dođe sa posla. U redu je da me pita šta sam radila, ali me nervira kada me to često pita.

„Sigurno to radi namerno, ne znam", priča Lola.

Na putovanjima je, dodaje, drugačije, jer vreme provodi sa drugarima.

„Nikad mi nije naređivala na moru kada moram da dođem kući, samo uveče do kad smem da budem sa društvom.

„Počela sam da shvatam da kako se ja ponašam prema njima, da će i oni tako prema meni. Da ne treba da budem gruba i da poslušam šta oni kažu jer to može da bude dobro i najbolje, ali nekad i ne mora", objašnjava ona.

Kako kaže, voli da priča sa mamom, ali ne i o vlastitim osećanjima.

Od bebe do zmaja koji bljuje vatru

Taman kad pomislim to je to, vidi je, opet se mazimo i smejemo, „neko" pritisne prekidač ili okidač.

Tinejdžeri umeju da budu puni naizgled velikih kontradikcija, u jednom trenutku su nežni, empatični i izuzetno pronicljivi, a u drugom ljuti, nepristupačni za razgovor, besni ili ćudljivi, ispričala je psihološkinja.

„Roditelji često kažu da u jednom momentu tinejdžeri žele da ih mazimo kao bebe, a u sledećem očekuju da budu tretirani kao ravnopravni odrasli.

„Mogu žarko da žele nezavisnost, a da istovremeno očekuju da roditelji rešavaju neke njihove probleme“, ukazuje Vučičević Miladinović.

Traže da ih ostavimo na miru, a onda se uvrede ako ih ne pozovemo u neku zajedničku aktivnost.

„Roditelji se plaše da tinejdžer deluje nezainteresovano za njihovo mišljenje, a u stvari njima je mišljenje roditelja i dalje veoma značajno.

„Može mnogo da ih pogodi ako zaključe da je roditelj nezadovoljan, razočaran ili ljut“, kaže ona.

Sva ta „lica" tinejdžera nisu manipulacija, već proces odrastanja i formiranja identiteta, dodaje.

Razvoj mozga i hormoni

Sve je to zakuvao mozak.

A smejala sam se dok sam gledali crtani film „Inside out" i porodici koja prolazi kroz pubertet sa ćerkom.

„Mozak adolescenata prolazi kroz jednu od najvećih reorganizacija posle ranog detinjstva.

„Emocije često rade punom snagom, dok sistemi zaduženi za planiranje, samokontrolu i procenu posledica ponašanja i dalje sazrevaju“, kaže psihološkinja.

Roditeljima nekada pomogne da promene ugao gledanja i kada se sete da su u mozgu „radovi u toku", objašnjava.

„Znamo da prefrontalni korteks, deo mozga koji nazivamo 'kontrolnim centrom' za donošenje odluka, kontrolu impulsa, prilagođavanje i upravljanje emocijama, završava razvoj tek oko 25. godine života“, ističe psihološkinja.

To znači da je ovo jedna prirodna i očekivana razvojna faza kroz koju su i roditelji prošli.

Ja sopstvene ne želim da se setim.

„Hormoni jesu važni, ali sami po sebi nisu odgovorni za sve promene kroz koje tinejdžer prolazi.

„Na njihov razvoj podjednako utiču odnosi u porodici, vršnjačka grupa, škola, šire društveno okruženje i kultura u kojoj odrastaju", dodaje psihološkinja.

Pet emocija za pet minuta

Ponekad kroz moju kuću protutnji pravi mali tornado.

Emotivni.

„Roditelji ne treba da zaborave da ono što je za odrasle emocionalni talas, za tinejdžere je cunami“, kaže psihološkinja.

Ne treba da umanjuju detetovo iskustvo i da to nazivaju „dramatizacijom" ili „glumom", dodaje Vučičević Miladinović.

„Mlad čovek se nosi sa jakim osećanjima za koje još nema kapacitet da ih obradi, razume, savlada i upravlja.

„Tada su lekcije, predavanja ili kazne najčešće potpuno nekorisne ili kontraproduktivne“, ističe.

Bolje je da roditelj u tim situacijama ostane smiren, ne doživljava ništa lično što dete izgovori u afektu, napravi pauzu i ostane pribran, savetuje ona.

„Tek kada se emocionalna bura smiri, tada je vreme za razgovor i pregovaranje o granicama“, kaže psihološkinja.

'Smaraš', 'nemaš pojma' i 'ništa ne razumeš'

Iz vizure moje 13-godišnje ćerke ja sam „dosadna", „smaračica", „gramatičarka" i ko zna šta još.

„Tinejdžeri mnogo više slušaju roditelje, iako to ne pokazuju, jer savet ne prihvate uvek odmah, već zakolutaju očima pa kažu da ih smarate, da nemate pojma ili da ništa ne razumete.

„Roditelji pokušavaju da 'pobede' u raspravi i dopru po svaku cenu do tinejdžera i budu glas razuma i očekuju da dete prihvati njihov dobronamerni savet“, kaže ona.

Pubertet, nastavlja psihološkinja, nije period kada roditelji treba da imaju poslednju reč baš u svakoj situaciji.

Važnije je, kaže, da zadrže dobar odnos sa detetom i da biraju 'bitke'.

„Za adolescenta je važno da pravi sopstvene greške, suočava se sa sopstvenim osećanjima, uspesima i porazima i nalazi sam rešenja, testira ih i koriguje kroz lično iskustvo“, kaže psihološkinja.

Ako dete i dalje želi i oseća da može da vam se obrati kada ima problem ili napravi grešku, onda ste na dobrom putu, ukazuje Vučičević Miladinović.

Tinejdžerima nisu potrebni savršeni roditelji, već odrasli koji mogu da ostanu mirni, dostupni i prisutni, čak i onda kada oni sami to ne mogu, zaključuje psihološkinja.

Pa, ko preživi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk