Manjak američkih ambasadora u zemljama Zapadnog Balkana jedno je od obeležja spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država (SAD) od povratka Donada Trampa u Belu kuću, ali se ovom vakuumu nazire kraj.
Majkl Jang i Ronald Džonson govorili su pred Odborom za spoljnu politiku američkog Senata o onome što vide kao prioritne zadatke u slučaju da budu izabrani za ambasadore u Srbiji i Bosni i Hercegovini (BiH).
Jang, kandidata za ambasadorsko mesto u Beogradu, kao jednu od najvažnijih oblasti Jang je naveo energetiku, rekavši da bi Srbija trebalo da smanji energetsku zavisnost od Rusije kroz promenu većinskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), žili kucavici celokupne srpske privrede, koja je pod američkim sankcijama.
„Jedan od načina je da se pomogne Srbiji je izgradnja energetske infrastrukture i smanjenje zavisnosti od Rusije.
„Važno je i da produbimo razgovore o vojnoj saradnji", rekao je Jang, odgovarajući na pitanja članova senatskog odbora.
NIS je od oktobra 2025. pod sankcijama Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAK), a mesecima se vode pregovori o prodaji ruskog udela mađarskoj kompaniji MOL.
I Jang i Džonson, kandidat za ambasadora u Bosni i Hercegovini, govorili su o očuvanju Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan rat u BiH sredinom 199-ih, kao jednom od najvažnijih elemenata američke politike u regionu.
Kao važnu stavku obojica su istakla i borbu protiv onoga što SAD vide kao „štetni uticaj" Kine i Rusije u regionu Zapadnog Balkana.
Osim Srbije i BiH, Bela kuća još nije imenovala ambasadore ni u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, na Kosovu i u Albaniji.
Šta su rekli kandidati za ambasadore u Srbiji i BiH?
Srbija je prethodnih godina vodila spoljnu politiku zasnovanu na održavanju dobrih odnosa sa više svetskih sila - SAD, Rusijom, Evropskom unijom i Kinom - zbog čega se često kritikovana sa brojnih strana.
„Rusija i Kina imaju uporišta u Srbiji, naročito u sektorima energetike i tehnologije", rekao je republikanski senator Džim Riš, predsedavajući Komiteta Senata za spoljne odnose, na početku saslušanja.
„Ako Beograd želi da unapredi odnose sa SAD, to neće postići nastavkom saradnje sa našim protivnicima", dodao je.
Srbija je u julu otvorila Strateški dijalog sa SAD, ali je mesto ambasadora u Beogradu upražnjeno od januara 2025, kada ga je napustio Kristofer Hil.
„Podsticaću Srbiju da prihvati političku i privrednu budućnost koja donosi korist SAD-u, a ne konkurentima kao što su Rusija i Kina", istakao je Jang.
Pored gasnih aranžmana sa Rusijom, Srbija sa Kinom neguje ono što i Beograd i Peking nazivaju „čeličnim prijateljstvom".
Od 2000. do 2022. godine, Srbija je primila 7,7 milijardi dolara iz Kine, od čega ogroman deo kroz zajmove, podaci su međunarodne organizacije AidData.
Prijateljski odnosi sa Rusijom ogledaju se u činjenici da Beograd nije uveo sankcije Moskvi kada je napadnuta Ukrajina, a istovremeno vlasti u Srbiji zalažu i za članstvo u EU.
Ako budem izabran, moj cilj će biti promovisanje „nastavka normalizacije odnosa sa Kosovom i očuvanje regionalne stabilnosti i mira uspostavljenog Dejtonskim mirovnim sporazumom", rekao je Jang.
Džin Šahin, senatorku iz Nju Hempšira, zanimalo je kakav je Jangov stav o ulozi države Srbije i prisustvu nekih članova vlade na nedavnoj sahrani Ratka Mladića u Beogradu, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, osuđenog za genocid i ratne zločine u BiH.
„Priznajem da se u Srebrenici dogodio genocid i nastaviću da afirmišem taj stav u razgovoru sa srpskim zvaničnicima", rekao je Jang.
Zalagaće se, dodao je, i za jačanje odbrambene saradnje.
„Obezbediću da američka industrija bude dobro pozicionirana da odgovori na sve veće interesovanje Srbije za zadovoljavanje njenih odbrambenih potreba", rekao je mogući ambasador SAD u Srbiji.
- Fabrika dronova sa Izraelom: 'Misteriozno' otvaranje u Beogradu
- 'Srbija već tri godine pomaže Ukrajini': Kristofer Hil za BBC na srpskom
- 'Srpska vojna industrija puca u leđa Rusiji', kažu obaveštajci Moskve
Mesto ambasadora SAD u BiH upražnjeno je od februara 2025. kada ga je napustio Majkl Marfi.
SAD će nastaviti da podržavaju Dejtonski sporazum, stabilnu i bezbednu BiH, rekao je Ronald Džonson, predstavljajući kandidatu pred odborom Senata.
„Važno je da se politički lideri usredsrede na odgovorno upravljanje i obezbede konkretne rezultate za građane BiH", rekao je Džonson.
Trideset godina posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, budućnost Bosne i Hercegovine trebalo bi u sve većoj meri da oblikuju njeni sopstveni lideri i institucije, dodao je.
„SAD mogu da imaju važnu ulogu kao partner i posrednik, pomažući u stvaranju uslova za dugoročni mir i prosperitet, uz istovremeno osnaživanje lokalnih lidera da preuzmu veću odgovornost za budućnost svoje zemlje", rekao je Džonson.
Dejtonski sporazum okončao je trogodišnji krvavi rat u BiH, a u novembru 1995. u vojnoj bazi Paterson potpisali su ga Alija Izetbegović, prvi predsednik Bosne i Hercegovine, Franjo Tuđman, predsednik Hrvatske, i Slobodan Milošević, predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
Ko je Majkl Jang?
Jang je rođen 1949. u Sakramentu u Kaliforniji.
Stručnjak je za međunarodno pravo i diplomatiju.
Diplomirao je pravo na univerzitetu Brigam Jang, a doktorirao na Jejlu.
„Plaćao sam školarinu radeći kao instruktor skijanja.
„Umalo sam promenio stav o pravnom fakultetu, jer nisam želeo da prestanem da skijam četiri puta nedeljno", rekao je Jang za sajt Teksas A&M univerziteta.
Tokom dosadašnje karijere bio je profesor na nekoliko velikih američkih univerziteta, kao što su Kolumbija u Njujorku i „Džordž Vašington" u glavnom gradu SAD.
Bio je predsednik Univerziteta Juta od 2004. do 2011, a u maju 2015. postao je čelnik Teksas A&M univerziteta.
Bavio se japanskim pravom i pravnim institucijama, a radio je i kao gostujući profesor na univerzitetima u toj azijskoj zemlji.
Za najvećeg heroja odrastanja označio je majku, koja je bila „pilotkinja bombardera u Drugom svetskom ratu".
„Bila je sila kojoj niste mogli da se oduprete", opisao ju je jednom prilikom.
Radio je kao zamenik podsekretara za privredna i poljoprivredna pitanja, a bio je i ambasador za trgovinska i ekološka pitanja u Stejt departmentu u predsedničkoj administraciji Džordža Buša Starijeg.
- Bolton za BBC: Evropa nije podržala razmenu teritorija Srbije i Kosova
- Zašto je Amerika zamrzla strateški dijalog sa Kosovom i koje su moguće posledice
- Srbija nesvrstana i u svemiru: Šta je sporazum Artemis sa Amerikom
Jang je učestvovao i u izradi ugovora u procesu ujedinjenja Nemačke 1990-ih, kao i na Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini (NAFTA), piše u njegovoj biografiji na sajtu Teksas A&M univerziteta.
Bio je predsedavajući američke Кomisije za međunarodne verske slobode i član nevladine organizacije Saveta za spoljne poslove iz Vašingtona.
Prema sopstvenom priznanju, Jang sa drugom suprugom, Marti, voli da provodi vreme sa konjima, kao i da voze bicikle.
Jedna od neostvarenih želja ostao mu je odlazak na safari u Afriku, rekao je u razgovoru za univerzitetski sajt.
„Kada sam radio u Stejt departmentu pod sekretarom Bejkerom, dao sam prednost Evropi ispred Afrike.
„Gledajući unazad, bila je to odluka koja je u ne maloj meri oblikovala tok moje karijere.
„Još nisam stigao do Afrike, ali mi je Marti obećala safari putovanje, a ja njoj obilazak Antarktika", dodao je.
- UFC i 'definicija američke moći': Borbe u kavezu kao Trampova diplomatija i u Srbiji
- Američki državni sekretari i Balkan: Preko okeana, ali stalno pred očima
- Hoće li SAD dobiti mesec srpsko-američkog nasleđa i da li je to važno
Ko je Ronald Džonson?
Ronald Džonson ima veliko vojno iskustvo i bivši je brigadni general.
Tokom vojne karijere bio je stacioniran u zalivu Gvantanamo na Kubi, a kao vojni posmatrač pri snagama Ujedinjenih nacija bio je u Libanu, i na Sinaju, u Egiptu.
Po povratku u SAD, raspoređen u jugozapadnu Aziju kao podrška operacijama „Pustinjski štit" i „Pustinjska oluja" u Zalivu.
Komandovao i evakuacijom američkih državljana iz Bejruta 2006.
Nosilac je brojnih vojnih odlikovanja i priznanja.
Kakva je procedura za imenovanje ambasadora SAD?
Procedura za izbor američkih ambasadora nije menjana decenijama, ali nije tako jednostavna.
Predsednik države formalno podnosi ime nominovanog Senatu, a potom Odbor za spoljne odnose gornjeg doma Kongresa razmatra predlog i može da održi saslušanje.
Ako odbor odobri kandidaturu, ona se upućuje na glasanje punom sastavu Senata.
Posle potvrde Senata, predloženi je zvanično imenovan i zatim može da preda akreditive zemlji domaćinu.
Tek kada se ovaj proces završi, kandidat ili kandidatkinja zvanično preuzima ambasadorsku funkciju.
„U slučaju ozbiljnih podela u Senatu, ima načina da se prolongira stavljanje nominacija u dnevni red.
„To su radili i jedni i drugi (i republikanci i demokrate), ne ide uvek glatko", objasnio je Ivan Vujačić, nekadašnji ambasador Srbije u SAD, u ranijem razgovoru za BBC na srpskom.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Majkl Jang: Ko je novi kandidat za ambasadora SAD u Srbiji
- Čekajući američke ambasadore: Ima li Balkan razloga za brigu
- Američki zakon o Zapadnom Balkanu: Koliko Srbija treba da brine
- Mali signali iz Amerike ili nešto više: Predlog zakona o Srbiji u Kongresu
- 'Simbolika ili promene': Šta bi Srbiji mogao da donese strateški dijalog sa SAD
- 'Naglas rekli ono o čemu se šaputalo': Poruke Vašingtona Zapadnom Balkanu
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
