Najstarija olupina broda na svetu pronađena kod obale Turske

Olupina je pronađena blizu obale ostrva Kekova u Antaliji, u Turskoj

830 pregleda 0 komentar(a)

Foto: Hakan Öniz

14.10.2026. 07:59h

Najstarija olupina broda na svetu otkrivena je kod obale Turske, kažu arheolozi.

Pretpostavljaju da datira iz perioda između 4.400 i 4.700 godina, što je rano bronzano doba, i otprilike iz istog vremena kada je izgrađena Velika piramida u Egiptu.

Drvena konstrukcija broda nije sačuvana, ali keramičke posude za skladištenje koje je nosio ležale su na morskom dnu i, što je zanimljivo, u nekima još ima ostataka onoga što je bilo u njima.

Arheolozi koji su pronašli brod kažu da je bio dugačak oko 10 metara.

Bio je to trgovački brod koji je prevozio teret preko Sredozemnog mora.

„Olupina broda je vremenska kapsula na dnu mora“, rekao je profesor Hakan Oniz sa Univerziteta Akdeniz u Turskoj, koji je vodio ekspediciju Mediteranskog arheološkog udruženja.

Olupina je pronađena blizu obale ostrva Kekova u Antaliji, u Turskoj.

Artefakti su ležali raštrkani na podvodnoj padini, 30 metara ispod površine.

Pogledajte snimak pronađenih ostataka broda iz drevnih vremena

Pronađena su tri velika kamena sidra, kao i više od 30 keramičkih posuda za skladištenje, zvanih amfore.

Činjenica da ništa od drveta broda nije ostalo znači da se tehnike poput radiokarbonskog datiranja, koje meri oblik ugljenika u organskim materijalima, nisu mogla da se koriste za određivanje njegove starosti.

Umesto toga, arheolozi su analizirali oblik amfora.

Pošto su se stilovi grnčarije menjali tokom vremena, različiti stilovi su povezani sa određenim periodima.

Kekova keramika je prepoznatljiva, sa dve drške, grebenom u sredini i ravnim dnom.

Oniz je rekao da se ovaj dizajn podudara sa drugim amforama otkrivenim u Egiptu i na Bliskom istoku za koje se zna da su stare 4.400-4.700 godina.

„Upoređujući tehnike ukrašavanja... definitivno možemo da kažemo da ova olupina potiče iz ranog bronzanog doba.

„To je sto odsto sigurno", dodaje.

Ronioci iz ekspedicije izvukli su posude na površinu, gde se sada pažljivo konzerviraju posle toliko hiljada godina pod vodom.

Dr Karin Sovada, arheolog sa Univerziteta Makvori u Australiji, pregledala je amfore posle izvlačenja.

Neke su bile netaknute i bila je iznenađena kada je videla da u nekima još ima ostataka.

„Pogledala sam unutra i skoro sam se onesvestila. Nisam mogla da verujem koliko je [ostataka] bilo vidljivo.

„Nisu to bile samo kao neke mrlje... mnogo materijala je u njima ostalo“, rekla je.

Tim sada radi na tome da otkrije šta se tačno prevozilo u amforama.

„Moglo bi da bude maslinovo ulje, vino ili smola“, rekla je Sovada.

„Moguće je da su [ostaci] zapravo nešto što je ponovo prevoženo u amforama tegli.

„Reč je o ogromnim teglama ili posude - to nisu stvari koje se pošalju i onda se nikada više ne upotrebljavaju.

„Po dolasku broda, ljudi bi ispraznili teret iz njih i potencijalno ih koristili mnogo, mnogo, mnogo godina.“

Olupina broda i teret koji je prevozio otkrivaju i detalje trgovine u antičkom svetu.

Arheolozi kažu da je brod započeo putovanje negde duž istočne obale Sredozemnog mora.

Pretpostavljaju da je prevozio robu ili u drevni grad Troju, u današnjem severozapadnom delu Turske, ili minojskom narodu na Kritu.

Plovidba je bila puna opasnosti, posebno oko ostrva Kekova, gde su jake struje i vetrovi odneli mnoge brodove.

U tom području postoje stotine olupina, a Mediteranska arheologička asocijacija je specijalizovana za njihovo pronalaženje i proučavanje.

Oniz kaže da kada roni oko olupine najpre pomisli na živote ljudi koji su bili povezani sa nekim brodom.

„Mi smo prvi ljudi koji su dodirnuli ove predmete posle 5.000 godina.

„Uvek mislimo na mornare... proizvođače amfora i osobu koja je nosila amforu na ramenima do broda, i žene koje su čekale njihove muževe, ali ih nikada nisu dočekale.“