Kristina Kljajić, BBC novinarka
Često radim stvari koje ne želim.
Prelistavam društvene mreže, jedem slatkiše noću i kupujem odeću koja mi ne treba.
Dugo sam verovala da je problem samo u mom nedostatku discipline.
Međutim, moguće je da na moje odluke utiče i dopamin - neurotransmiter koji ima važnu ulogu u motivaciji, ponašanju i sistemu nagrađivanja.
„Dopamin je poput glasnika u mozgu koji omogućava protok informacija između određenih tipova nervnih ćelija", objašnjava neurološkinja Gorica Đokić za BBC na srpskom.
Utiče na kretanje, motivaciju, zadovoljstvo i nagradu, dodaje ona.
Kao i na kontrolu i koordinaciju voljnih pokreta - manjak dopamina dovodi do poremećaja kretanja kao što je Parkinsonova bolest.
Mozak oslobađa dopamin i stvara osećaj zadovoljstva, što pojačava ponašanja koja nas vode ka traženju novih i pozitivnih iskustava.
„Evolucija nagrađuje nemirne, nezadovoljne i ljude koji žude za novinama", pisao je neuronaučnik Nikolaj Kukušin za BBC.
Ipak, dopamin može da ima i mračnu stranu.
„Ovaj mehanizam nagrađivanja je takođe povezan sa zavisnošću od duvana, alkohola, droga (naročito psihostimulanasa i kokaina) i kockanja.
„Osim toga, telefoni, društvene mreže i igrice dizajnirani su da izazovu talase dopamina i stavaraju začarani krug iščekivanja i nagrade koji se često naziva dopaminsko skrolovanje", dodaje Đokić.
Dopamin i odluke
Nevena Matić veruje da je mnoge odluke donosila pod utiskom trenutnog uzbuđenja.
„Gledala sam šta mi je zabavnije ili šta mi deluje uzbudljivije.
„Uvek sam birala ono što mi deluje kao nešto novo, što nije uvek bila najbolja opcija", priznaje ova nastavnica.
Njeno iskustvo može imati veze i sa načinom na koji dopamin utiče na donošenje odluka.
Da bismo razumeli zašto, moramo da pogledamo kako nas dva dela našeg mozga -moždana kora i sistem nagrađivanja, među kojima je i dopamin - vode u različitim pravcima.
Kada donosimo odluke, moždane hemisfere su u ratu.
Ako pobedi desna - donosimo rizičniju odluku.
Dopamin igra važnu ulogu u proceni potencijalnih nagrada i motivaciji da ih ostvarimo, pokazuju istraživanja naučnika iz Minesote.
Zbog toga često osećamo snažniju privlačnost prema aktivnostima koje obećavaju brzo zadovoljstvo ili uzbuđenje, čak i kada one nisu nužno najkorisnije na duži rok, objašnjavaju.
Nevena priznaje da joj je teško da prođe pored omiljenog kafića ili prodavnice bez kupovine, ako u tom trenutku vidi da je popust.
„Tada mi jednostavno bude teško da odolim kupovini", kaže ona.
- Da li vam se uvek dopada ono što želite
- Zašto su neki ljudi okrutni i uživaju u tuđem bolu
- Poznajete li sebe tako dobro kao što mislite
Dopamin ne utiče samo na učenje iz nagrada, već i na sam proces donošenja odluka, pokazuje istraživanje objavljeno 2023. godine u časopisu Nature Communications.
Viši nivoi dopamina povezani su sa nižim pragom za odlučivanje, zbog čega ljudi brže prelaze na akciju i sa manje oklevanja biraju između ponuđenih opcija.
Dopamin možda nije toliko „molekul zadovoljstva" koliko nas podstiče da delujemo, dodaju.
A šta se sve dešava u mozgu?
Seks, kupovina, miris slatkiša - sve ove stvari mogu da pokrenu oslobađanje dopamina.
A šta se za to vreme događa u mozgu?
Neurotransmiteri, grupa hemijskih jedinjenja koji omogućavaju prenos informacija između nervnih ćelija imaju važnu ulogu u regulaciji raspoloženja i ponašanja.
Među njima se posebno izdvajaju endorfini i dopamin, koji učestvuju u procesima povezanim sa zadovoljstvom, motivacijom i sistemom nagrađivanja.
Endorfini su neurotransmiteri koji stimulišu neurone i smanjujuju intenzitet bola.
Povišeni nivoi endorfina povezani su sa osećajem zadovoljstva koji se javlja tokom aktivnosti kao što su dugotrajno vežbanje, uzimanj hrane i seks.
Povećano lučenje endorfina može podstaći oslobađanje dopamina, što dovodi do dodatnih fizioloških i psiholoških reakcija, poput osećaja euforije, regulaciju apetita i oslobađanje polnih hormona.
„Proizvodnja dopamina u mozgu je dvostepeni proces.
„Prvo se, aminokiselina tirozin pretvara u drugu aminokiselinu, nazvanu L-dopa", objašnjava neurološkinja Đokić.
Zatim L-dopa prolazi kroz „još jednu promenu, jer je enzimi pretvaraju u dopamin."
Pošto se dopamin proizvodi od tirozina, unos veće količine ove aminokiseline iz hrane može potencijalno povećati nivo dopamina u mozgu, dodaje doktorka.
Neka istraživanja sugerišu da ishrana bogata tirozinom takođe može poboljšati pamćenje i mentalne performanse.
„Namirnice bogate tirozinom su piletina i druge vrste živinskog mesa, mleko i mlečni proizvodi, avokado, banane, seme bundeve i susama i soja", dodaje ona.
Da li je dopamin zaista 'loš'?
Marija Pecić je pre nekoliko meseci prestala da koristi društvene mreže.
Nije izlazila u grad, a na neko vreme nije odlazila u kupovinu, niti u klubove.
Internet je koristila samo zbog fakultetskih obaveza.
„Želela sam da probam dopamin detoks", kaže devojka za BBC na srpskom.
Pre nekoliko godina, pojavio se trend „suzdržavanja od dopamina", a podrazuevao je izolaciju od nezdravih stimulusa modernog sveta, poput društvenih mreža.
„Ideja je da se odmorimo od stalnih stimulusa.
„Osećala sam se bolje, imala sam više vremena za sebe, bila sam smirenija", kaže Pecić.
Popularni trend „dopamine fasting" uglavnom zasnovan na pogrešnom razumevanju načina na koji dopamin funkcioniše u mozgu, pokazuje istraživanje naučnika sa Univerziteta Harvard.
Ljudi često zamišljaju dopamin kao neku vrstu jedinjenja koje može da se potroši i zatim resetuje tako što ćemo se odreći telefona, hrane, društvenih mreža ili drugih prijatnih aktivnosti, pišu oni.
Međutim, izbegavanje stimulusa ne „prazni" niti „obnavlja" zalihe dopamina u mozgu, objašnjavaju.
„Ne postoje naučni dokazi da uzdržavanje od prijatnih aktivnosti resetuje nivoe dopamina", slaže se neurološkinja Đokić.
Koliko je dopamin važan za ljudsko ponašanje pokazuje slučaj letargičkog encefalitisa, misteriozne bolesti koja je početkom 20. veka kod pojedinih pacijenata oštetila deo mozga zadužen za proizvodnju dopamina.
Oboleli su bili budni, ali gotovo potpuno lišeni motivacije, piše neurnaučnik neuronaučnik Nikolaj Kukušin.
Kada je neurolog Oliver Saks 1969. godine nekim pacijentima dao koji povećava dostupnost dopamina u mozgu, mnogi su se iznenada pokrenuli i ponovo počeli da razgovaraju i hodaju.
Ipak, postoje načini da se nivoi dopamina u mozgu stabilizuju.
„Kvalitetan san obnavlja osetljivost na dopamin i stabilizuje raspoloženje, dok odgovarajući nivoi dopamina sprečavaju prekomernu dnevnu pospanost.
„Nedostatak sna naglo smanjuje osetljivost dopaminskih receptora već sledećeg jutra, što dovodi do manjka energije i lošeg raspoloženja", objašnjava ona.
A hronična neispavanost smanjuje raspoloživost dopaminskih receptora u mozgu.
Čak i ako naš mozak oslobađa dopamin, receptorskih mesta za vezivanje, što dovodi do hroničnog umora, ali i drugih simptoma, zaključuje neurološkinja.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Svakodnevno uzimanje koktela suplemenata može da škodi
- Pet stvari koje treba znati o melatoninu
- Zavist: Emocija koju često prikrivamo
- Holin, najbolji prijatelj našeg mozga
- ‘Bogato proteinom’ – istine i zablude
- Zašto je 'azijski čučanj' važan za naše zdravlje
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
